Reforma pravosuđa, ponovo

11.јануар 2012. Tatjana Tagirov

Imperija nastavlja eksperiment

Javnost je, kao i za mnoge druge informacije, uskraćena i za jasan odgovor: da li je Evropska komisija zatražila prekid procesa preispitivanja žalbi nereizabranih, ili nije

Mijat Lakićević – "Ispred vremena", Fond za otvoreno društvo, Beograd, 2011.

11.јануар 2012. Dimitrije Boarov

Triptih o privrednim slobodama

Razgovori povodom omaža "Ekonomskoj politici", Lakićeviću su omogućili da skladno poveže u svojevrstan "triptih" tri osnovne teme svoje knjige: jedne novine, jednu privrednu reformu i jedan politički pokušaj modernizacije društvenog sistema. Kako se to kaže, "crvena nit" koja povezuje te tri teme je ideja tržišta i konkurencije

Intervju – Temel Kotil, generalni direktor Turkish Airlines

11.јануар 2012. Igor Salinger

Komfor i sigurnost leta

"Postoje tri principa za uspeh u avio-prevozu: dobra cena, kvalitet i brend. Najveći doprinos članstva u Star Alliance je uvećanje vrednosti našeg brenda"

Srpska forenzika

11.јануар 2012. Marija Vidić

Otisak prsta, čaura, DNK i ostali tragovi

U serijama poput Crime Scene, Investigation, Criminal Minds, Dexter forenzika i forenzičari prikazani su kao svemoćni: otisak prsta uzima se minijaturnim džepnim skenerom koji je bežično povezan sa bazom otisaka i rezultat se dobija za par sekundi; registri i baze najrazličitijih informacija o ljudima su gigantske, a brzo pretražive; forenzičari se ne bave samo svojim poslom već jure kriminalce, dovode ih na saslušanja i razumeju se u mnoge druge stvari... Kako sve to zapravo izgleda u praksi i kod nas

Lionel Mesi, poslednji broj deset

29.децембар 2011. Slobodan Georgijev

Čovek sa pet palčeva

I ove godine najbolji fudbaler sveta, spektakularni Argentinac, po onome šta je sve do sada osvojio i postigao mogao bi mirno da okonča karijeru. Međutim, da bi bio na samom vrhu, moraće da osvoji nešto i sa reprezentacijom države u kojoj se rodio

Pet ključnih privrednih događaja 2011.

29.децембар 2011. Dimitrije Boarov

Veliki finansijski stresovi

Godina za nama, 2011, protekla je u znaku svetskih finansijskih stresova i strahova, koje su pratile domaća stagnacija i konfuzija, što je krunisano odlaganjem evropske odluke o odobravanju Srbiji statusa kandidata za ulazak u EU (9. decembar). Godine u takvom sivom tonu će se malo koji naš privrednik rado sećati, a građani bi je najradije zaboravili. Dovoljno je samo reći da je u proseku više od 100 ljudi dnevno gubilo posao. Na domaće stresove nadovezale su se još sumornije svetske prognoze, da celoj Evropi sledi "decenija bez razvoja"

Zemlja ljudi

28.децембар 2011. Momir Turudić

Četvrti svet

"Kada su ove granice jednom pređene, mi nikada više nećemo ponovo postati jadni pedanti kakvi smo bili."
–Ralf Valdo Emerson

Sudbina superheroja – Zigomar

28.децембар 2011. Saša Rakezić

Tajni život jednog maskiranog pravednika

Zigomar je misteriozni, kostimirani borac protiv svetskog kriminala i nepravde, koji za pojasom nosi ukras, a na ruci prsten sa motivom u obliku slova Z. Prvi put se pojavio u francuskom petparačkom romanu 1909. godine. Tokom decenija koje su usledile, u potpuno različitim medijima i u različitim delovima sveta – od Japana do Srbije – zabeležena je pojava više junaka koji su nosili Zigomarovo ime, koje je očigledno na volšeban način postalo neka vrsta arhetipa koji se uvukao u kolektivnu podsvest i odatle izranja s vremena na vreme. U Srbiju je Zigomar došao uoči Drugog svetskog rata, i to preko stripa Nikole Navojeva i Branka Vidića. U izdanju Kulturnog centra Pančeva iz štampe je izašla knjiga koju je priredio Zdravko Zupan Zigomar – maskirani pravednik, sa celokupnim opusom ovog stripa. U ovom broju prenosimo predgovor Saše Rakezića, u kome se rekonstruiše nastanak i delovanje jednog od najčudnijih globalnih superheroja

TV manijak – Šta smo sve gledali na televiziji 2011.

28.децембар 2011. Dragan Ilić

Gala socijala

Sećate se, omiljena najava za kompulzivnu zabavu uvek je glasila: "Program koji će vas nasmejati do suza!" Pa, hajde onda da se prisetimo šta je to bilo smešno i zabavno prethodne godine

Dinamika apokalipse 2012.

28.децембар 2011. Slobodan Bubnjević

Čekajući kraj

U svakom poznatom predviđanju, od legendi sa kalendarom Maja do istorijskih analiza Momzena i Špenglera, civilizacije se na kraju ruše. Koliki je prirodan rok upotrebe posle koga se civilizacije kvare, ili pak vraćaju proizvođaču?

Hosni Mubarak, pouzdani partner Zapada

28.децембар 2011. Andrej Ivanji

Kraj jedne epohe

Bivšem predsedniku Egipta nevoljko je zapala ključna uloga u "arapskom proleću": kada je posle trideset godine suverene vladavine regionalnom vojnom silom pod naletom demonstracija podneo ostavku, bio je to signal u arapskom svetu da vlast zaista može da se menja na ulici

Uradi sam – Rimske orgije

28.децембар 2011. Aleksandar Ćirić

Umetnost dobrog provoda

Katul je smatrao da nema dobre večere bez vina, doskočica i društva lepih devojaka; veza između hrane, pića i seksa je prastara i neskrivena. U tom smislu, jedno od "jela" na nekim gozbama bile su same žene, zabavljačice, glumice, igračice, pevačice i muzičarke. Kao i dečaci, uostalom

CD – Majke, Teške boje

28.децембар 2011. Teofil Pančić

Sini munjo, udri grome

Ono što odmah osvaja a trajno ostaje jeste osećanje da puštajući u se, na se i preda se ovu grmljavinu prisustvujete briljantnom autoportretu umetnika u zrelosti

Tribina »Put za istok«

28.децембар 2011.  

Kako smo bili Zapad

Nedeljnik "Vreme" uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije organizovao je 22. decembra tribinu "Put za Istok – jugoslovenska popularna muzika u zemljama Istočnog bloka". Učesnici su bili Radmila Karaklajić, Minja Subota, Petar Janjatović, Gregor Bžozovič i Saša Dragić, a tribinu je moderirala Jovana Gligorijević

Intervju – Aleksandar Stojković St, Goribor

28.децембар 2011. Slobodan Kostić

Uvek je napeto

"Ko je ko, i ko je kome? Jednog dana znaš, sutradan već ne. Iskrenost je najdirektniji oblik angažmana"

Beogradsko ulično tržište

28.децембар 2011. Mirko Rudić

Zarade i bankroti na asfaltu i kaldrmi

Na beogradskim ulicama mogu se kupiti odeća, hrana, knjige, cveće, patuljasti zec i rasno kuče, jeftina maskara ili ajlajner, kartica za jeftiniji ulaz u pozorište, fotografije, slike, ručni radovi i ono što se kao takvo reklamira. Na beogradskim ulicama zarađuju umetnici svirajući harmoniku, usnu i dugmetaru, gitaru, violinu, frulu; prosjaci koji traže milostinju svojim fizičkim hendikepima, dirljivim pričama ili upornošću; prevaranti i lopovi