Navigator
Kataklizma komunizma
Konačno „rez“
"Jednog dana nismo imali ni za hleb"; "Vreme" br. 574
O Limanu
"Lenonov sokak"; "Vreme" br. 575
Odbrana Nikolaja
"Guslarski ili Haški sud"; "Vreme" br. 573
Tražili ste, gledajte!
"Samo bez naroda, ako može"; "Vreme" br. 576
Šta je bilo na Trgu
"Na večeri sa predsednicima", "Vreme" br. 576
Studentski poslovi
Dodatna nastava
Studiranje je pravo doba da se, uz učenje, probaju i dožive i razne druge stvari za koje kasnije u životu neće biti ni vremena ni prilike. Studentski budžet, s druge strane, jedva pokriva i učenje pa rešenje treba naći u dodatnim poslovima
Struja i račun
Bez kalja ne valja
Ukoliko ste ovih dana dobili neočekivano velik račun za struju, budite ubeđeni da je u pitanju greška. U manjem broju slučajeva greška ide na dušu EPS-a, zbog neadekvatnog očitavanja brojila ili softverskih "bagova". U većem broju slučajeva greška je vaša – grejete se na struju
Rusko-poljski odnosi
Rano za oproštaj
U Poljskoj niko ne traži odmazdu, ali vlada uverenje da je Katin, kako je svojevremeno primetio Leh Valensa, "rana iz koje je izvučen trn, ali koja stalno krvari". U to se mogao uveriti i predsednik Putin prilikom nedavne posete Poljskoj
Amerika - kolaps kompanije Enron
Seks, laži i računovodstvo
U kapitalizmu nije neobično da firme brzo rastu i brzo propadaju, ali je bankrot Enrona, najveći u istoriji SAD, iz temelja potresao osnove političkog i ekonomskog sistema
Budućnost Evropske unije
Džinovska država – u stvaranju
Fišer je prvi napravio iskorak rasplamsavši debatu o konačnom izgledu Unije, i to na veoma nekonvencionalan način. Ako bi se prihvatio njegov predlog, ispunio bi se skriveni san Roberta Šumana i Žana Monea. Evropa bi konačno postala istinska zajednička država. Treba joj samo podariti mudar ustavnopravni akt koji će poput ustava Sjedinjenih Američkih Država biti pogodan za prilagođavanje veoma različitim političkim i društvenim situacijama
Pozorište - Malteški Jevrejin
Spirala nasilja
Kristofer Marlo: Malteški Jevrejin, režija: Peter Zadek; Burgteatar, Beč, Austrija
Pozorište - Pandorina kutija
Dosije kiks
Pandorina kutija; Beogradsko dramsko pozorište; tekst i režija Goran Marković; igraju Bogdan Diklić, Mirjana Karanović
Knjige - "Književni voz – Evropa 2000"
Potraga za Evropom
Hrestomatija putničkih tekstova "Književni voz – Evropa 2000" nudi i onima koji nisu tumarali litvozom po Evropi panoramu pogleda, evokacija i razmišljanja o jednom neobičnom iskustvu, ali i o "evropskim pitanjima" uopšte
Strani kulturni centri
Prozori u svet
Teško da bi ovdašnje međunarodne kulturne manifestacije uspele da očuvaju svoj međunarodni karakter da nije pomoći inostranih kulturnih centara
Izjava nedelje
„Ako su Đinđić i Legija Evropa, u takvu Evropu nećemo.“
Vuk Drašković, predsednik Srpskog pokreta obnove ("Nacional")
Nuspojave
Redov i komentari
"Privilegije", stvarne ili imaginarne, priznate ili tajne, samo su erzac za pravi problem; a Pravi Problem je Vojska sama, ukoliko nije svedena na striktno profesionalizovanu državnu "službu za vanredne situacije"
Komunisti i SPC
Zidanje hrama
Juna 1985. vlasti Srbije odobrile su nastavak gradnje hrama Svetog Save na Vračaru započete pola veka ranije. Značajnu ulogu u donošenju te odluke imali su "crveni" patrijarh German i tadašnji predsednik (Predsedništva) Srbije Dušan Čkrebić
FM radio 2001. (2)
Moloh tranzicije
FM-trudbenici koji nisu pali pred puškama i čizmetinama jedne psihopomerene Tiranije sada imaju komplikovanu dužnost da ne pokleknu ni pred mnogo prefriganijim "klasnim neprijateljem"
Trihineloza i stočne pijace (2) - Obrenovac
Švercerski monopol
"Kod nakupaca je najteže pratiti poreklo životinje, i to nas najviše zanima. Uverenje koje izdaje mesna kancelarija ne znači ništa, međutim kada bi se sve radilo kako treba, značilo bi", kaže za "Vreme" Tiosav Aćimović, direktor obrenovačke Veterinarske stanice
Trihineloza i stočne pijace(1) - Mionica
Kakva kontrola – iz moje je štale
Prodavci na pijacama drže da rizikuje kupac ako se desi da je kupljena životinja zaražena. Jer niko ne kupuje svinju zbog jahanja, neće biti ni da vuče čeze, već zbog ishrane
Imena beogradskih ulica
Transfer velikana
Svetlana Velmar-Janković kaže da namera ovog tela nije da menja istoriju, nego da pokuša da ispravi nešto što je posle Drugog svetskog rata nakaradno nametnuto. Ulici 14. decembra nije vraćen stari naziv Prištinska, već joj je dodeljeno ime ruskog cara Nikolaja II koga je sa stare trase potisnuo engleski trgovac Makenzi u trenutku brisanja imena maršala Tolbuhina iz registra gradskih ulica