Zapad se očigledno teško preigrao u pokušaju da se odrekne ruske nafte i gasa. Usled visokih cena energenata Rusija ubire velike prihode od njihovog izvoza, čak i veće nego pre uvođenja sankcija. S druge strane, već danas evropske države moraju da ulože desetine milijardi evra radi pokrića gubitaka ključnih energetskih kompanija kao i za subvencionisanje stanovništva
Zbog sankcija Rusiji Kanada ne može direktno da isporuči remontovanu simensovu turbinu za koju Gasprom kaže da je neophodna za rad gasovoda Severni tok 1 preko koga se u velikoj meri podmiruje nemačko tržište. Dok Gasprom sve više redukuje isporuke gasa, Nemačka u panici traži rešenje za nastalu situaciju
Nemci se spremaju za scenario u kojem im Vladimir Putin zavrće ventil za gas. I bez toga ih čeka zima tokom koje će morati da štede energente, sede u hladnijim stanovima i manje voze automobile, pa podrška sankcijama protiv Rusije opada kako kriza stiže do sopstvenog buđelara
Ne može svako da bude vođa. Ne grade se svakome spomenici za života, imenuju po njima gradovi i ulice. Ne stremi svaki šef države ili vlade tome da ga obožavaju mase, da mu pišu pesme, da mu se ministri bespogovorno pokoravaju, da bude bezgrešan, da bude božanstvo. To su ljudi posebne fele. Jedno im je zajedničko bez obzira na ideologiju: svi su prikriveni ili otvoreni diktatori i grade kult ličnosti da bi mogli nesmetano i doživotno da vladaju
Svu ovu zavrzlamu sa strujom Srbija je mogla da izbegne da je rukovodstvo EPS-a slušalo stručnjake koji su godinama upozoravali da je neophodno preći na nova nalazišta uglja i prestati sa otkopavanjem već iscrpljenih ležišta. Kao za inat, sistem je “pukao” u najnezgodnijem trenutku, pa će kompletna šteta koju će EPS pretrpeti verovatno izaći i na više od milijardu evra. Tako smo došli u situaciju da EPS umesto da investira i izgradi novu TE Štavalj, taj novac baci na uvoz električne energije. Pri tome, niko u ovom trenutku ne može garantovati da će Srbija imati preko zime dovoljno struje
Konfuzna je spoljna politika Srbije, konfuzan je odnos EU u politici prijema novih članova, a naročito prema Srbiji. Konfuzija u javnom mnenju građana Srbije je u velikoj meri posledica percepcije konfuzije u politici Srbije, a potom i konfuzije u politici Evropske unije. Ima dovoljno razloga da “srpsku konfuziju” objasnimo svesnim namerama onih koji vode tu politiku, dok je konfuzija koja obeležava odnos EU prema prijemu novih članova više rezultat neprincipijelnosti i neke vrste “dnevnog pragmatizma”
“Srbija je jedina zemlja koja načelno teži ka Evropskoj uniji, a koja otvoreno podržava rusku agresiju na Ukrajinu. Nije tačno da je neutralna, ona je na ruskoj strani. Pričamo da smo neutralni samo da ne bismo trpeli posledice. Kako je Srbija od proevropski nastrojene države došla do toga da podržava rusku agresiju? Zajedničkim snagama: evropskim nečinjenjem i aktivnim i strateškim činjenjem naše vlasti”
Avio-kompanije, često s pravom, upiru prst u aerodrome i kontrole letenja zbog problema koje preživljavaju. Britiš ervejz je još u maju kritikovao aerodrom Hitrou zbog nedostatka zemaljskog osoblja. Lufthanza krivicu slaže po sledećim faktorima: štrajkovi kontrolora letenja, letnje nevreme i, posebno, povećan broj prijava oboljenja zaposlenih od korone. Jer i zaposleni u avio-industriji su ljudi, po prirodi posla češće će se zaraziti i karantin podjednako dugo traje i za njih
Oči partizanu Đuri Kišu su obojene u sablasno plavo, mahovina prekriva imena poginulih i žrtava fašizma, bistu borca zamenio je dečak sa ribom… a sličnih priča o stanju spomenika iz NOB-a ima svuda po Sremu. Kao što ima i mesta u kojima je čelnicima stalo do svojih predaka i svoje kulture
Svakog dana 10 odsto pregledanih ljudi pozitivni su na koronu. Krizni štab se ponaša kao da je sve u redu, isto kao i ostali deo Srbije. Masku retko ko nosi
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je na sastanku učestvovao onlajn, tražio je od lidera G7 da učine sve kako bi se rat okončao pre zime, kao i sisteme protivvazdušne odbrane i pooštravanje sankcija Rusiji
Nakon detaljnih konsultacija koje su trajale jedan dan, lideri Otvorenog Balkana odlučili su da ipak odu u Brisel. Izvesna neizvesnost ipak je pokazala da Otvoreni Balkan, iako promovisan kao ekonomska inicijativa, dobija i politički karakter. To bi značilo da bi u budućnosti od balkanskog trija mogli da očekujemo i politički jedinstven blok prema Briselu
