Iako su godine kada je neophodni lek bilo nemoguće pronaći u apotekama za nama, navika da kućna apoteka bude preobilna zadržala se, bez indicija da bi se to moglo uskoro promeniti. Postoje lekovi koje je uvek potrebno imati u kući, naročito u vreme praznika kada većina apoteka ne radi, ali i oni za čije čuvanje nema baš nikakvog opravdanja, naprotiv
Analitičari procenjuju da je strah od nuklearnog oružja možda zaslužan za to što indijska vojska već nije prešla granicu. U nuklearnom ratu Indije i Pakistana ljudske žrtve bile bi nezamislivo velike, kažu vojni stručnjaci. Indija ima više od milijardu stanovnika, a Pakistan blizu 150 miliona. Samo jedna atomska bomba bačena na Bombaj mogla bi da ubije 850.000 ljudi, navodi se u jednoj proceni
Nekad smo pod Đinđićevom komandom vikali "Idemo na Dedinje, idemo na Dedinje", sad premijer i njegova supruga treba to sami da skandiraju
Kada se 15. decembra prošle godine temperatura u Beogradu spustila na –14,9 stepeni, a u nekim krajevima Srbije na čak –30, kada je na jezerima Palić i Ludoš debljina leda dostigla čitavih 15 cm a snežni smetovi na planinama i preko metar visine, javno mnjenje bilo je (po običaju) većinski opredeljeno za tezu da se "ovako nešto ne pamti" i da "nešto tu nije normalno". Decembar je zaista bio hladan, led na ulicama pokušavamo da savladamo i početkom januara, ali za razliku od proizvoljnih impresija statistika je neumoljiva: hladnoće koje su nas zadesile jesu najveće u poslednjih dvadesetak godina, ali ipak nisu rekordne i "neviđene"
Ono što se u Miloševićevo vreme zvalo "banka" od 3. januara više ne postoji na opšte zadovoljstvo građanstva i budućih štediša. Par stotina bivših bankarskih činovnika koji su radili u Jugobanci, Beobanci, Investbanci i Beogradskoj banci smatra da su krivci za njihovo ostajanje bez posla Labus, Dinkić i Đelić i pri tom neće da priznaju kako su deset godina držali zatvorene oči pred onim što je radila prva Miloševićeva bankarka – Borka Vučić. I kako uvek biva u ekonomiji, računi za naplatu su stigli
"Bezbednosna kultura" političkih stranaka svodi se – uprošćeno rečeno – na dva posla: obaveštajni (znati šta protivnik, ali i koalicioni partner, smera i kakva je situacija kod njih); i kontraobaveštajni (sprečiti protivnika, ali i koalicionog partnera, da saznaju šta stranka smera i kakva je u njoj situacija). Da se odmah razumemo: sve su to legalna, legitimna i korektna sredstva političke borbe – dok ne pređu granicu krivičnog dela i spadaju u nasleđe višestranačke demokratije u celom svetu
Smatraju se verovatno najboljom antiterorističkom jedinicom na svetu i imaju gotovo mitski status, kako među Izraelcima tako i među kolegama širom sveta. U jeku debate o tome kako se suprotstaviti terorizmu, američki magazin "Veniti fer" ponudio je svojim čitaocima priču o elitnoj jedinici za čije pripadnike ne postoji nemoguća misija i kojima nisu potrebni političari pregovarači da bi obavili zadatak
Promene urbanog pejzaža Beograda samo su projekcija sveopšteg moralnog posrnuća epohe Slobodana Miloševića. Ubogi kiosci, obesne palate, oronule fasade, medičijevske kapije, divlja gradnja, otimanje javnih površina, totalni haos u nadziđivanju, masakr vrednih dela naše arhitekture
"Moram odmah da kažem da sam do 13. godine bio gotovo "indoktriniran" komunističkim idejama i njihovom interpretacijom preko mog dede, koji se ni posle Golog otoka nije odrekao ideologije svoje mladosti. Na primer, ja sam negde ‘73. čak pobedio na nekom konkursu pismenih sastava na temu: Zašto volim Tita"
Nenad Čanak na Kongresu LSDV-a objavljujući prisustvo gosta Borivoja Novakovića, gradonačelnika Novog Sada
Izdajničko-cinkaroški rad podsvesti je obavio svoje, i jedna epohalna prljavština je pokuljala iz prisutnih glava pravo na sunce
"Ovde su ideja i priča nacionalizma preletale iz jednog režima u drugi i sad se prave lude, to jest demokratske"
Koji su sve propusti nadležnih organa i ministarstava, zašto se tolerisao neograničen safari i nezakonit lov kada je ove jeseni bilo dovoljno prošetati po vojvođanskim poljima koja su treštala od zvuka vabilica pa zaključiti da nešto nije u redu
Približavanje početka suđenja bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću u Hagu i sastavljanje liste svedoka koji bi mogli da se pojave u ovom procesu aktuelizuje donekle podsećanje na sve one koji su godinama u ime međunarodne zajednice defilovali ratom zahvaćenim prostorima nekadašnje Jugoslavije. Na njihovom pojavljivanju u sudnici svakako neće previše insistirati glavna haška tužiteljica Karla del Ponte. To bi, međutim, mogao da učini sam Slobodan Milošević, pokušavajući da dokaže kako u onom što je činio tokom ratova u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu nije baš uvek bio potpuno sam i kako je za mnoge poteze koje je povlačio imao, u manjoj ili većoj meri, podršku bar dela međunarodne zajednice
2001. godine DOS-ova vlast je bila hit u svetu i učinila je značajne pomake – trasirala pravac reformi, donela set novih zakona i sklopila niz povoljnih međunarodnih ugovora, uz posrtanja počela da izgrađuje pravnu državu. Ta vlast prošla je kroz teške odluke i kroz događaje (mi biramo deset karakterističnih, sa veoma dugim repovima) koji su rendgenski osvetljavali i javne vrline i tajne poroke vlasti i, na svoj način, "duh vremena". Pedsednik Koštunica govori o postupanju po božjim i ljudskim zakonima i (22. decembra) o tome da "nijedna vlast nije večita ni od Boga"; a premijer Đinđić i Boga uvršćuje u reformiste pa u Privrednoj komori (22) govori o "fenomenalnom rastu poljoprivrede". Bog se, zaista, malo nasmešio na ojađenu Srbiju, 2000. je bila velika suša, a 2001. je pala "đurđevska kiša koja vredi pola Beča", što je omogućilo rast poljoprivrede za čak 25 odsto što je, opet, doprinelo da, uprkos padu industrijske proizvodnje, privredna aktivnost ipak "pređe nulu". Javnost može da gleda šta rade, a da ne sluša šta pričaju, ili, još bolje, može da pođe od pretpostavke da je sve što političari na vlasti jedni o drugima pričaju – u osnovi tačno.
Sukob Saveznog suda i Narodne banke Jugoslavije otkriva suštinske probleme srpskog društva u tranziciji – korupciju, političko arbitriranje, spregu vlasti i novca, pokušaj restauracije starog modela (i bankarskog) poslovanja, okupljanje antireformskog lobija... Ko je kome nudio pare i šta je radio Velja Ilić
Ljubomir Živkov rado preoblači diskurzivne odežde, pa čak i autorske identitete, ne bi li tim drečavim preobiljem istog pokazao kako ispod svake od njih izviruje jedno jedincato Ludilo sa ideološko-patriotskim antiterapeutskim "pokrićem"
"Nisam imao tremu, niti sam bio uplašen. Želeo sam da vidim kako će se razgovor razvijati. Moja dužnost je bila da se suočim s publikom, da odgovorim na njihova pitanja i na njihovu ljutnju. Drago mi je da sam bio tu. Bio je to trenutak istine"
Iz trezora Muzeja istorije Jugoslavije nestalo je više od stotinu izuzetno vrednih slika, pa su kustosi muzeja došli na originalnu ideju: organizovali su izložbu da bi podsetili javnost da nedostaju neka od najznačajnijih dela, pre svega srpskih umetnika XX veka, ali i stranog starog slikarstva
Milo Đukanović, predsednik Crne Gore, na sastanku državnika Crne Gore i SRJ, uz prisustvo Havijera Solane, o budućim odnosima u federaciji
Stanje u kojem se danas nalazi srpska medijsko-društvena "demokratija" može se opisati kao tabula rasa: rođeni smo koliko jutroske, svet je malopre nastao iz prvobitne magme, Pamćenje je nepoznata kategorija
