Predstavu zasnovanu na stvarnom susretu Tita i Jovanke sa Ričardom Bartonom i Elizabet Tejlor, prvo će videti Svilajnac pa onda u Beograd. Njen autor pita zašto bi nekome to bilo čudno
Način na koji je sproveden ovaj proces je suštinski izigravanje ideje konsultovanja - od samog početka, preko načina na koji se obrazuju radne grupe, na koji su organizovani okrugli stolovi (a vreme i mesto njihovog održavanja držani u tajnosti), pa do poslednjeg takozvanog izveštaja o javnoj raspravi. To je sušta negacija glavne poruke Venecijanske komisije - da nam nedostaje pravna kultura
“Tri umetnika afričkog porekla stvorili su trojstvo snage, afro-futurizma i snažnog zagrljaja, predlažući da se ideja crne rupe iskoristi za stvaranje misteriozne atmosfere o onome što ona obuhvata i što može da sadrži u sebi”
“Bolno mi je gledati kakva smo sebična govna, nesposobna uživjeti se u tuđu muku, premda su nam muke jednake, jedni drugima činili smo identične svinjarije. Kninski Hrvati, tako, plaču da su ih devedeset prve Srbi otjerali iz njihovih kuća, a vesele se da su im devedeset pete istom mjerom vratili. Naslađuju se nesrećom svojih pravoslavnih susjeda, drago im je da su neke bolesne starice i uplakana djeca bježali na traktorskim prikolicama, a četiri godine ranije bili su u istoj situaciji. Kad ih slušate, takve okrutne, zlurade, lišene svake empatije, kršćane koji ne shvaćaju ni osnove kršćanskog morala – ne možete se pravo ni sažaliti nad njima”
„Što se podrške Rusiji u našem društvu tiče, to je potpuno infantilno ponašanje. Istorijski je ova država najviše dobijala kada je bila u savezu sa Amerikom - posle Prvog Svetskog rata, zalaganjem Vudroa Vilsona, posle Drugog, zalaganjem Trumana je Jugoslavija spasena od gladi, da ne pričam o milijardama dolara vojne pomoći nakon 48. i otvorenim vratima NATO-a koji nas je spasio od toga da nam Sovjeti urade ono što danas rade po Ukrajini. “
Teško se može zamisliti juriš odabranih 5000 koji će za nekoliko časova osloboditi prostor sa koga su izašle hiljade i hiljade vojnika juna 1999. godine. Koji onda zadatak može da se izvrši sa tih 5000?
Teško se može zamisliti juriš odabranih 5000 koji će za nekoliko časova osloboditi prostor sa koga su izašle hiljade vojnika juna 1999. godine. Koji onda zadatak može da se izvrši sa tih 5000?
Psihoanaliza – “priča o tome zašto i o čemu ljudi nisu mogli da govore” i “izum za one koji nisu mogli da se prilagode” – upravo je imigrantska nauka nastala u svetu u kojem ima sve više doseljenika. Osoba koje se ne uklapaju i čije su želje neuklopive
Ovaj novosadski klub se među ekstremnim nacionalističkim i profašističkim krugovima doživljava kao nekakvo satanističko jezgro, antisrpsko stecište „izdajnika“ i „pedera“, koje treba uništiti jer može da ugrozi „srpsko nacionalno biće“ i „srpsku tradicionalnu kulturu“. Drugim rečima, naprednjaci teže ka istrebljenju svega drugačijeg od njih i svakoga ko drugačije govori
Komentarišući smanjenje ovogodišnjeg budžeta za kulturu, dramski pisac Siniša Kovačević je rekao da kultura ne postoji u nesrećnim državama, a premijerka mu je odgovorila da Srbija nije takva zemlja - zahvaljujući Aleksandru Vučiću i SNS
Sinoćnim „Dočekom“, završena je godina u kojoj je Novi Sad bio Evropska prestonica kulture, i u kojoj je bilo je 4.000 događaja, sa 6.000 učesnika uz 40.000 obnovljenih kvadrata koji će ostati kulturi Novog Sada
Za Mirjanu Marinković kažu da je prevodilac Orhana Pamuka zato što je na srpski jezik prevela osam njegovih knjiga. Osim velikog Pamuka, njen prevodilački opus čine dela više turskih pisaca – Ilbera Ortajlija, Ajfer Tunč, Sabe Altinsaj, Nazima Hikmeta, Nedima Gursela, Birgula Oguza. Šta prethodi prevedenoj knjizi
Nova kulturna politika u Srbiji je preduslov da evropske integracije dobiju široku podršku u društvu. Bez nje nije moguća ni izgradnja novih odnosa u regionu, kao ni demokratizacija same Srbije
Porozna i saharinska popularna kultura suštinski nema potencijal da zbilja govori, tumači, analizira i polemiše sa društvenim konstruktima kao što je odabir intimnih partnera, ali u isti mah jeste i osvedočeno kadra da otvoreno i istrajno flertuje sa takvim mogućnostima
Vučićev potez „odmrzavanja“ odnosa između Srbije i Hrvatske pokazuje da u politici nema prirodnih ili smrtnih neprijateljstava, kao što nema ni večnih prijateljstava. Politička mržnja, naime, nije isto što i privatna mržnja. Politička mržnja tek je instrument političkog igrokaza
Oblačila je Džonija Rotena, Stiva Džounsa, Pola Kuka, Glena Matloka, kasnije i Sida Višosa. Spojila je pank i modu, i kao što su Pistolsi rasturili dodatašnju predstavu o rokenrolu, tako je i ona naglavačke preokrenula modnu industriju
“Mi smo obično tretirani kao opasnost za sistem, bilo koji sistem. I to tako treba da bude. Mislim na pravi, buntovni rokenrol koji ne podleže cenzuri ili autocenzuri. Često vlast pokušava da potkupi takve autore raznim beneficijama. I, nažalost, u nemalom broju slučajeva uspeva u tome. Srećom, uvek postoje i oni koji se ne daju potkupiti”
“Mi smo obično tretirani kao opasnost za sistem, bilo koji sistem. I to tako treba i da bude. Mislim na pravi, buntovni rokenrol koji ne podleže cenzuri ili autocenzuri. Često vlast pokušava da potkupi takve autore raznim beneficijama. I, nažalost, u nemalom broju slučajeva uspeva u tome. Srećom, uvek postoje i oni koji se ne daju potkupiti”
“Biti predan tradiciji znači da svoj život svestrano razvijam, prihvatam iz svoje zajednice ono što je autentično, a ne ono što treba da prihvatam jer tako mora. Pogledajte, danas je deo našeg načina života – zagađen vazduh. Da li ću ja sutra, jer sam tradicionalista, čuvati taj nečisti vazduh? Ako je moja zemlja ugrožena zbog nezrelosti ekološke svesti, da li treba da to negujem ili upravo suprotno? Ovo se odnosi naravno i na druge aspekte”
Iako smo u Drugom svetskom ratu vodili i antikolonijalni otpor, poslušno smo utrčali ne samo u hiperdestruktivnu rundu ratova radi restauracije kapitalizma u etno-državicama, već su ti ratovi bili naši sopstveni kolonijalni projekti. Ko god želi da se bavi dekolonizacijom, te neokolonijalizmom i periferizacijom naših novih državica, mora početi od toga
Godina u kojoj je Novi Sad bio Evropska prestonica kulture približava se kraju. Utisci se prikupljaju, što nije lako posle više od 4000 programa koji su bili izuzetni i koji su vidno uticali na sve aspekte grada
Mladi dramski pisci i reditelji koji su napustili Rusiju zato što su protiv rata u Ukrajini, organizovali su festival „Eho Ljubimovke“ za tekstove koje su napisali nakon i zbog 24. februara ove godine. Posle nekoliko gradova u Evropi, juče je počeo i u Beogradu
Mladi Balašević dobio je bezmalo tri četvrtine ukupnog budžeta kojeg je Grad Novi Sad namenio filmskom stvaralaštvu, preko firme koju je osnovao za vreme trajanja konkursa. I to nije prvi ovakav slučaj u njegovoj karijeri. Na neki perverzan način, podržavajući Aleksu, vlast se sveti Đorđu i svemu onome što je on simbolizovao
“Populističke politike poništavaju demokratske vrednosti, ruše okvire pravne države i razaraju institucije neophodne za normalno funkcionisanje države i društva. Prostor za građansko delovanje i demokratiju se smanjuje, a vera građana u to da mogu nešto da učine za sebe – opasno se smanjuje. I to je ‘vin-vin’ situacija za režime u Srbiji i Mađarskoj”
Naši životi, naši demoni i naši problemi su slepi putnici u Belom lotosu, koji takođe putuju sa nama i neprijatno nas iznenađuju
Ne delim često ponavljano radikalno stanovište prema kojem svaki intelektualac, budući da je po nekim definicijama “utelovljenje duha otpora”, treba da bude protiv svakog režima. Hoću, međutim, da kažem kako intelektualac, po definiciji koja za mene važi, jednostavno ima obavezu da bude protiv režima kakve utelovljuju političari poput Miloševića, Šešelja i danas Aleksandra Vučića. Kod ljudi od duha trebalo bi da postoji gotovo organska potreba da se takvim režimima suprotstave baš zato što su suštinski neduhovni, antietični i u samom temelju antiintelektualni
