Ukrajina
„Rat“ drugim sredstvima
Pokušaji Ukrajine da se izbori za energetsku nezavisnost ušli u drugu fazu
Pokušaji Ukrajine da se izbori za energetsku nezavisnost ušli u drugu fazu
Posle pobede palestinske militantne organizacije Hamas na parlamentarnim izborima održanim prošle srede neizvesnost se ponovo nadvila nad Bliskim istokom. Uprkos prognozama koje su najavljivale tesnu pobedu do sada vladajućeg Fataha, to se nije dogodilo. Ukratko, Hamas je na izborima ubedljivo pobedio, osvojivši 76 od ukupno 132 poslanička mesta, i nalazi se u poziciji da formira vladu, što mu je palestinski predsednik Mahmud Abas već ponudio
Izgleda da je priča o akten-tašni sa sto hiljada evra krenula u pogrešnom smeru pa je trebalo nešto preduzeti. Dok akteri te smrdljive afere pričaju koješta u istrazi, ozbiljni ljudi idu u akciju
Na šta ukazuje serija istraga od Davinića do Vučkovića, Karića i Simića
Uprkos velikim ekonomskim teškoćama, konsolidovane konzervativne snage Irana osećaju se sada dovoljno moćnim da tvrde pazar sa Zapadom i opipavaju mu mišiće, kršeći međunarodne dogovore i sporazume i čikajući ga za ono što u ovom trenutku nijednu svetsku silu ne ostavlja ravnodušnom – nuklearno naoružanje. Prošlonedeljna odluka Ahmedinedžada da teatralno otpečati nuklearni reaktor u Natanzu, nije samo Evropskoj uniji donela diplomatsko poniženje već je pokrenula pravu diplomatsku lavinu u prestonicama od SAD do Evrope, Bliskog i Dalekog istoka
TBI je verovao da će jeftino kupljenu banku legalizovati, to jest uzdao se u nečiju uticajnu intervenciju kod državnih organa, odnosno intervenciju kod vrha Centralne banke Srbije, koja bi, potezom pera, nelogičnu investiciju pretvorila u veoma profitno ulaganje
Dvojica se dogovorila sa policijom da trećem pošalju pare koje će onda policija da nađe. Jedan odneo pare bez pitanja, a onaj treći nije pitao šta je u akten-tašni. Četvrti se, eto, baš nekako našao tu, pa policija nije upala dok on nije izašao iz kuće. Prvi trećem poslao faks, a u faksu kao broj telefona koji u stvari otvara akten-tašnu. Fini neki svet
U trenutku kada su pregovori sa EU-om o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju na samom početku, poslednju tribinu u seriji javnih rasprava koju naš nedeljnik organizuje u saradnji sa nemačkom Fondacijom "Fridrih Ebert" posvetili smo konkurentnosti privrede u Srbiji i preprekama za strana ulaganja. Na tribini koja je održana u beogradskom Medija centru 20. decembra, istog dana kada je naša zemlja započela pregovore sa EU-om o liberalizaciji trgovine, govorili su Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom u Vadi Srbije, Majk Ahern, predsednik Udruženja stranih investitora, dr Miroslav Prokopijević, naučni savetnik Instituta za evropske studije, i Nikola Jovanović, doktorant na Univerzitetu u Parizu. Tribinu je vodila novinarka "Vremena" Duška Anastasijević, a u diskusiju su se uključili i naši vodeći stručnjaci iz oblasti ekonomije i prava, profesor Jurij Bajec, Milan Kovačević i Vladimir Todorić, i Nenad Popović, predsednik internacionalne kompanije ABS holdings
Ispred jerusalimske bolnice Hadasa u kojoj se Šaron leči već danima dežura velika grupa novinara, dok svaka nova informacija koju daju lekari iste sekunde obiđe svet. Izrael je još u šoku, što se i moglo očekivati s obzirom na uticaj koji je Arijel Šaron imao u zemlji. Sada je jasno da će Izraelcima jako nedostajati njegova čvrsta i beskompromisna politika
Od 5. oktobra naovamo gotovo da nije bilo predstavnika vlasti koji bar nekoliko puta nije javno izjavio da se Ratko Mladić ne nalazi na teritoriji Srbije, mada su naknadno mnogi skakali sebi u usta. Evo šta su bivši i sadašnji funkcioneri govorili o svojim saznanjima o Mladićevom prebivalištu, od 2001. godine do danas
Već je primećeno da je Slovenija od 1990. do 1995. više nego udvostručila svoje devizne rezerve. Janez Janša pokušao je to da objasni "otkupom stanova u društvenom vlasništvu", mada je dobro znao pravi odgovor, kao čovek koji je vodio sve operacije ilegalne trgovine oružjem, a tih je operacija bilo mnogo za vreme ratova na Balkanu
U drugoj polovini 2005. godine Rusija je organizovala, prve u istoriji, vojne manevre sa Kinom, potpisala ugovor o eksportu gasa sa Nemačkom i najavila njegovo poskupljenje, što je revolucionarno raspoložene lidere bivših sovjetskih republika ponovo vratilo u naručje "majke Rusije"
Prošlonedeljna smotra filmova o ljudskim pravima u beogradskom Reksu pod nazivom Slobodna zona predstavljala je pravi i punokrvni filmski festival, a ne tek izgovor za priredbu političke korektnosti
"U poređenju sa vladama, privatni biznis sa oružjem je sitnež", govorio je Sem Kamings, najčuveniji privatni trgovac oružjem šezdesetih i sedamdesetih godina. "Oduvek sam govorio: kada bi vlade poštovale svoje vlastite zakone i propise o prometu oružja, svetski mir bio bi na dohvat ruke. Ali, vlade to ne čine i nikada neće to učiniti"
Svaka trgovina oružjem u krajnjoj je konsekvenci politička, koliko god "komercijalno" izgledala; čak i kad oružje završi u rukama organizovanih kriminalnih grupa, jer tada pre ili kasnije dolazi do destabilizacije datog društva. Mada manje unosna od trgovine narkoticima (a u poslednje vreme i trgovine ljudima, ilegalnim migrantima), trgovina oružjem ostaje jedan od slađih poslova i stalna potencijalna pretnja miru i stabilnosti u Jugoistočnoj Evropi. Naime, oružje, municija i eksplozivi; zatim vojna oprema; pa taktičke telekomunikacije i savremena vojna elektronika; vozila i vazduhoplovi dvojne namene – sve to spada u kontrolisanu robu, čiji je promet ograničen iz jasnih razloga. Zato je cena te robe na crno veća od tržišne i odatle potiče profit ilegalnih trgovaca
Da bi se shvatilo do koje mere stimulansi amfetaminskog tipa (ATS) potiskuju prirodne droge, treba znati da je globalno tržište za ovu kategoriju procenjeno na oko 34 miliona ljudi, više nego za heroin i kokain zajedno, od čega gotovo osam miliona koristi ekstazi, i da se za njihove potrebe godišnje proizvode oko 400 tona ATS-a, od čega je četvrtina ekstazi. Metamfetamini se najviše koriste u Aziji i Americi, dok na evropskom tržištu suvereno vladaju amfetamini i ekstazi
Tekst s naslovom "Da li će Kisindžer savetovati srpske pregovarače", objavljen u prošlom broju "Vremena" izazvao je reakcije brojnih čitalaca. Objavljujemo neka od karakterističnih reagovanja bez obzira na činjenicu što je već ove nedelje još manje izvesno, nego što je to bilo prošle nedelje, da će se Henri Kisindžer u bilo kom svojstvu pojaviti u pregovorima oko Kosova
Na početku kosovskih pregovora u zvaničnim istupima različitih međunarodnih političara ipak dominira poruka da nema unapred datog rešenja. To može biti injekcija za umirenje, ali ne treba zaboraviti da se ovaj čin balkanske drame odvija i u periodu kada se traži rešenje da se ceo region nekako upakuje u evropski paket
Pokušali smo parama koje nemamo da kupimo uslugu koja nam ne treba, pa se posle čudimo kad se pojave sumnje na korupciju. Nabavke za vojsku (ali i za policiju u poslednje vreme) jesu mnogo zgodne, kao i oduvek: pokriveni tajnošću, takvi poslovi otvaraju neslućene mogućnosti
Šezdeset godina posle prvih bombi svet nikada nije bio ravnodušniji a da, istovremeno, ukupna snaga svetskog nuklearnog arsenala nije bila veća. Dokument Pentagona koji predviđa izmenu američke nuklearne doktrine najavljuje da bi zemlje kao što je Iran mogle i uživo da vide deo tog arsenala
"Mi živimo u vremenu kada su mesijanski narativi, velike ideološke matrice, masovni pokreti potrošeni, umorni, čak dosadni. Nisam sigurna šta znači približiti se istini, ali mi se čini da sam u zbunjenosti nekako najviše svoja. Možda ne umem dobro da odgovorim, ali svakako znam da postavim odlično pitanje"
Marti Ahtisari naglašava da ne tvrdi da sve zna o kosovskom procesu, ali smatra da zna dosta. Od ovog odmerenog diplomate i jedna optimistička poruka: Balkan je region sa velikom istorijom, ali još većom budućnošću