Saterana u ćošak u pregovorima sa evropskim poveriocima, prezadužena Grčka u igru je ubacila svoj geostrateški položaj. Zbog planova Atine da se uključi u rusko-turski projekat "Turski tok" i zbog drugih aranžmana sa Vladimirom Putinom, na Zapadu poneko o Grčkoj već govori kao o "ruskom Trojanskom konju"
Ginter Gras je, po meni, najznačajniji ne samo nemački nego i svetski pisac druge polovine prošlog stoleća. A bio je mnogo više od toga
Šta sve srpski premijer Aleksandar Vučić može da nauči od nekadašnjeg britanskog kolege Tonija Blera
Islamski ekstremisti sve intenzivnije vrbuju ratnike preko društvenih mreža i propagiraju svoje ratne pohode surovim snimcima. Vlasti odgovaraju restriktivnim merama. Sajber prostor kojim su nekada dominirali liberalno orijentisani tehnološki štreberi i demokratski aktivisti, pretvorio se u tamniji, sumorniji svet. Upečatljivo je koliko je filmska produkcija radikalnih grupa napredovala
Posle jednogodišnje pauze, RTS je ipak odlučio da se uhvati u evrovizijsko kolo. Dve večeri smo mogli da gledamo "Odbrojavanje za Beč", gde smo se po ko zna koji put podsećali sjajnih i kičasto blještavih nastupa Srbije na Evroviziji
Grčka je na ivici bankrota. Zemlji preti izbacivanje iz evrozone. U briselskoj partiji pokera premijer Aleksis Cipras i ministar finansija Janis Varufakis igraju na sve ili ništa odbijajući da se povinuju "toksičnom diktatu štednje" koji "ubija" narod. U tome ih podržava velika većina građana Grčke
Vreme u kome živimo opisuje se kao doba zbunjenosti; govori se o horizontalnosti – gubitku vertikalnog i istorijskog mišljenja, o homogenizaciji i strahu od različitosti, imperativu operacionalnosti i brzine, o proboju tržišta u sve oblike života, o iluziji beskonačne slobode i života kao šoping ekspedicije, o pitanju "ko sam kada nisam online"...
Milioni ljudi širom Evrope protestovali su zbog krvavog terorističkog napada muslimanskih ekstremista na satirični list "Šarli ebdo". Zapadni državnici i mediji insistiraju na tome da se ne smeju paušalno okrivljavati muslimani. Pitanje je, međutim, da li je njihov položaj u evropskim zemljama zaista ravnopravan i da li će se odnos prema muslimanima sada još više pogoršati
Novi roman Mišela Uelbeka Pokoravanje stekao je status kontroverznog ostvarenja i pre nego što je premijerno objavljen u Francuskoj na dan terorističkog napada na redakciju časopisa "Šarli ebdo", na čijoj poslednjoj naslovnici je u tom trenutku bila upravo karikatura ovog francuskog pisca. Zahvaljujući agilnosti beogradske izdavačke kuće IP Booka, jedno od prvih inostranih izdanja nove Uelbekove knjige biće srpsko. U prevodu Vladimira D. Jankovića izlazak Pokoravanja očekuje se 20. februara. Uz dozvolu izdavača, prenosimo odlomak iz ovog romana
Sedmog januara ove godine u Parizu je objavljen novi roman Mišela Uelbeka Pokoravanje. Istog tog dana izvršen je teroristički napad na redakciju lista "Šarli ebdo" na naslovnici čijeg se aktuelnog broja nalazi upravo – Mišel Uelbek. Prošlo je već petnaestak godina otkad je najpoznatiji savremeni francuski pisac proglašen islamofobom. Ipak, Pokoravanje nije roman koji će se u tom smislu uklopiti u dominantni horizont očekivanja. Umesto u kontekstu straha, on o islamu više govori u kontekstu magične privlačnosti
"Stereotipi se prilagođavaju svome vremenu. U doba krstaša kad su se Arapi i Evropljani susretali na Levantu, prijateljevali, ratovali, svadbovali, oni su izgradili neke zajedničke stereotipe koje i danas imamo i mi o njima i oni o nama..."
Umesto da odu na Sejšele, politički turisti radije će da posete Nagasaki, Černobilj, "Nultu tačku" u Njujorku ili Belfast, Bliski istok, Kubu i Boliviju. Neki pak preferiraju mesta na kojima je izvršen genocid, ili već nekakav masovni zločin, kao što su Aušvic, Kambodža ili Srebrenica. Neki bi rado pošli putem genocida u Ruandi, a kada su već tu mogu da potraže i planinske gorile. Motivi za ovaj vid turizma su različiti, a veliko interesovanje za mesta savremenih masovnih zločina dovelo je do "diznifikacije" užasa i "ekonomije iskustva"
"Nalazimo se u trećem svetskom ratu čiji početak ne možemo tačno da definišemo, budući istoričari će raspravljati o tome kada je tačno počeo. To je proces koji se razvija tiho i postepeno, koji se proteže od jednog do drugog bojišta, udaljenih jedno od drugoga, a ipak su kod svih očigledne nemoć politike i snaga privrede koja je preuzela primat." — Ginter Gras, "Vreme", 13. novembar 2014.
Stranka Levica prvi put od ujedinjenja Nemačke daje pokrajinskog premijera, uz podršku socijaldemokrata i Zelenih. Uspeh Boda Ramelova u Tiringiji pokrenuo je žustre debate o prošlosti njegove stranke, naslednice režimske partije Istočne Nemačke. Mnogi se trude da predstave Levicu kao skup bivših saradnika zloglasnog Štazija, komunista-nostalgičara, Putinovih obožavalaca i antisemita. Drugi u novoj vladajućoj koaliciji Tiringije prepoznaju politički eksperiment – ako bude uspešan, mogao bi da se primeni i u Berlinu
Novi zakonik se ne bavi kroćenjem dece, kako su to možda neki razumeli. On se bavi kroćenjem roditelja, što mnogima, iz ovih ili onih razloga, očigledno ne odgovara. Stručnjaci naglašavaju da nijedno istraživanje do sada nije pokazalo da je batina korisna za dete
Ako Aleksandar Vučić bude rekonstruisao kabinet, a verovatno hoće, ja bih mu savetovao da se Vulinu zahvali makar zbog ambicije da popunjava sve televizijsko vreme dok je "otac na službenom putu"
"Treći svetski rat uveliko traje. Lobističke grupe ubijaju demokratiju. Bez socijalizma nema demokratije. Književnost zastupa istinu poraženih. Ništa tako ne podstiče opsesiju kao gubitak. Tito je bio despot sa osobinama državnika. Danas bih bio protiv bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Kada sam saznao da sam dobio Nobelovu nagradu, otišao sam kod zubara kod koga sam ranije zakazao pregled. U SS se nisam dobrovoljno prijavio, regrutovali su me, posle pola godine pao sam u ratno zarobljeništvo, zločine nisam počinio. Ja sam demokratski socijalista, politički angažovan građanin, koji je po zanimanju pisac i grafičar, i mislim da sam shvatio lekcije koje su mi zadate", priča u razgovoru za "Vreme" Ginter Gras
Poslednjih meseci svetska javnost zaokupljena je iznenađujućim napretkom vojske Islamske države, veličinom teritorije koju je osvojila i zadržala pod kontrolom. U senci ovih dramatičnih događaja odvija se sukob unutar Jemena. Smešten preko puta Roga Afrike, na samom jugu Arabijskog poluostrva, pokriven visokim planinama i pustinjama, Jemen je za većinu ljudi bio i ostao nepoznanica, zatvorena i misteriozna zemlja o kojoj se malo šta zna. Svet se za Jemen zainteresovao kratko, kada je na talasu "arapskog proleća" 2011. godine smenjen dugogodišnji predsednik Ali Abdulah Salih, da bi posle toga ponovo potonuo u zaborav, i pored dramatičnih dešavanja u ovoj državi
Dok se Aleksandar Vučić ponaša u skladu sa interesima Zapada u regionu, nikoga nije briga što sužava demokratiju i medijske slobode prema sopstvenim potrebama. Dok se srpski vođa ka spolja ponaša kao "najevropljanin", tolerisaće se njegov azijski san o prosperitetu bez demokratije u Srbiji. Da bi se razumelo čemu Vučić teži i odnos Zapada prema njemu, treba baciti pogled na Ruandu, Izrael, Singapur ili Mjanmar, američke miljenike u Africi i Aziji i njihov politički marketing
Ankara u stvaranju nove regionalne kurdske autonomije vidi veću opasnost od Islamske države. Oklevajući da pomogne Kurdima u Siriji i Iraku u borbi protiv džihadista, koje je Zapad proglasio za neprijatelja broj jedan, Turska je sama sebe izolovala, pogoršala odnose sa SAD i titulu "najpouzdanijeg saveznika" na Bliskom istoku, pored Izraela, prepustila Kurdima
Bez reformi sa čijim se sprovođenjem počelo 2008. godine Vojska Srbije ne bi imala čime da se pohvali na paradi održanoj prošlog četvrtka povodom sedamdesetogodišnjice oslobođenja Beograda. Vlada Aleksandra Vučića nasledila je "najuređeniji sistem" u državi
Legalizacija marihuane u medicinske svrhe u ovdašnjem svetu pre svega je političko pitanje. Oni koji više nemaju šta da izgube i koji u tome vide jedini izlaz, od društva traže samo jedno – da im omogući pravo na taj vid lečenja i da prestane da ih zbog tog izbora tretira kao kriminalce
Mada se uveliko priča o sajber-ratovima Amerike i Kine, Irana i Izraela, Rusije protiv Estonije i Gruzije, nijedna dosadašnja aktivnost na mreži ne uklapa se u definiciju rata po Klauzevicu: ne postoji element sile, spremnost jedne strane da svoju volju silom nametne drugoj, niti su definisani jasni politički ciljevi. Uz to, nema dokaza da je na elektronskom bojnom polju izgubljen makar jedan ljudski život. Ipak, posledice bitaka u virtuelnom prostoru mogu biti i ovakve: "Svetla se gase, voda prestaje da teče, vozovi iskaču iz šina, banke ostaju bez podataka, avioni padaju sa neba, ulicom vlada rulja, ljudi ginu dok identitet napadača ostaje misterija"
Male nacije mogu samo udruživanjem da ostvare svoje interese. Neke svoje interese mogu da dovedu bliže ostvarenju. Ako nema udruživanja, onda su balkanske države ono što su sada. To su u ovom trenutku potpuno nemoćne tvorevine gde nacionalizam deluje karikaturalno. Ta disproporcija između realne političke moći i zablude o nacionalnoj veličini toliko je ogromna da zaprepašćuje, zasmejava i na kraju dovodi do suza
Predsednik SAD Barak Obama okuplja evropske, arapske i druge saveznike za bombardovanje položaja ID i u Siriji i u Iraku, okuplja logističku podršku i naoružavanje lokalnih kopnenih trupa koje bi se suprotstavile teroristima. Sve to bez odluke Saveta bezbednosti UN i, naravno, uz oštro protivljenje Rusije, koju je NATO, onako uzgred, svrstao u isti neprijateljski koš sa ID
U koliko bi EU sankcije pooštrila, a Moskva odgovorila novim kontramerama, došlo bi do pravog privrednog rata sa nesagledivim posledicama
Lideri Evropske unije na samitu u Milanu 30. avgusta nominovali su poljskog premijera Donalda Tuska za naslednika Hermana van Rompeja na čelu Evropskog saveta, dok će mesto evropske visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Britanke Ketrin Ešton naslediti italijanska šefica diplomatije Federika Mogerini. To je hrabar potez premijera Italije Matea Rencija: Mogerini ima analitičko znanje, ali nema operativno iskustvo da vodi instituciju od 3400 saradnika i godišnjim budžetom od 800 miliona evra, a kamoli da pokuša da kreira nešto što bi se moglo nazvati prepoznatljivom spoljnom politikom EU
