Možda je Dijana Hrkalović došla do tačke kada je odlučila da se odrekne ili Nebojše Stefanovića ili Aleksandra Vučića. Svakako je “upotrebljivo oružje”, a u kom dometu će i koga tačno “razarati”, javnost će saznati sigurno tokom kampanje, a pre izbora
U skladu sa specifičnim žanrom mračne diktature koja je u potrazi za novim, tvrdim ideološkim osloncem, njegova fabrikacija neprijatelja je mnogo mračnija i morbidnija i o njoj je već odavno nemoguće snimiti nešto “smešno”
Srbija je najtiša od svih zemalja i u okruženju i u Evropi. Kao da su se svi, zaista, sakrili ispod kamena i veruju da će sve ovo da prođe, a onda se vraćamo na 23. februar, kao da ničega bilo nije. Sve je moguće zamisliti, samo to ne izgleda realno: da ćemo se probuditi u onom, starom svetu
Cinculiranje opozicije je razumljivo i očekivano s obzirom na to kakav odnos većina građana ima prema Rusiji i Putinu. Svako zaoštravanje bi im odnelo neke potencijalne glasove, a dali bi bogme i dodatnu municiju režimskim artiljerijskim tabloidima. Ali i vlast se našla u nezgodnoj situaciji. Trebalo joj je koji dan da artikuliše stav, valjda vreme da ispita javno mnjenje i donese odluku koja otprilike glasi: “može da bidne, al’ ne mora da znači”
“Nisam ja protiv gradnje, ali Beograd treba da se širi, a ne da se sabija. Ne treba da se ruše građevine koje su važne za duh grada i predstavljaju neku njegovu istoriju, a sve sa ciljem da bi investitori bliski vlasti imali veliku materijalnu korist od toga. Postoje opšti interesi koji moraju da budu iznad privatnih, a ova vlast se ne ponaša u tom kontekstu”
Četrdeset kilometara duga kolona ukrajinskih vozila na granici sa Poljskom pokazuje razmere izbegličke krize u Ukrajini. SAD navode da bi do 5 miliona ukrajinskih izbeglica moglo da se uputi u pravcu Evropske unije, ako se borbe budu nastavile
Komičar, glumac i šesti predsednik nezavisne Ukrajine. Teži bliskim vezama sa EU i NATO. Zamera Zapadu da ne čini dovoljno da zaštiti Ukrajinu. Kaže da je on „glavna meta ruske agresije“ koja za cilj ima „demilitarizaciju“ i „denacifikaciju“ Ukrajine. Što se ovog drugog tiče, Zelenski je Jevrejin
Aktualni režim je unison da je NATO 1999. izvršio agresiju na SR Jugoslaviju. Evo mu prave prilike da isto merilo primeni na rusku invaziju Ukrajine
Izbori u Beogradu zaista jesu velika šansa i ne smeju se posmatrati samo instrumentalno kao šansa da učinimo korak u pravcu smene loše vlasti. Oni su i šansa da napravimo korak u drugačijem pravcu. Taj pravac nije pravac u neizvesnost, nego pravac u kome se kreću progresivne stranke i pokreti širom sveta duže vreme. On uključuje brigu o životnoj sredini, smanjenje nejednakosti, brigu o sugrađanima u nepovoljnom položaju, solidarnost umesto stalnog nadmetanja tamo gde mu nije mesto, decentralizaciju i jačanje lokalne demokratije. Postojeći model je dotakao krajnje granice u mnogim oblastima i preti raznim, prirodnim i društvenim, katastrofama
Bez politike, bez ideologije, protiv svega a najviše protiv sebe, taj neki međusvet doživljava sopstvene skupove kao zamenu za život koji nemaju ili im je ukraden, dok sa strane stoje intelektualci opšte prakse i značajno klimaju bradama, ponavljajući mantru “svi su isti”…
Ako u glavnom gradu Srbije dođe do promena, to bi bio najveći uspeh opozicije od 2012. i prvi korak ka stvaranju uslova da se nekad SNS i njen lider pomere sa vlasti u Srbiji. Naravno, pod uslovom da opozicija vodi aktivnu kampanju, ima valjane poruke za birače, organizuje nadgledanje i sprovođenje izbora kako treba i ako, na kraju, bude kadra da u slučaju pobede formira koalicionu vlast. Utisak je da će beogradski izbori biti “majka svih političkih bitaka”. Reč je naprosto o tome da će još jedan težak poraz opozicije otvoriti pitanje da li će Srbija sa ovakvom autoritarnom vlašću imati u budućnosti mogućnost da išta bira na izborima
Posle tri i po meseca pauze delegacije Srbije i Kosova vratile su se za pregovarački sto. Odvojeni razgovori sa predstavnicima EU bili su intenzivni i konkretni. Da li se došlo do nekog napretka ostaje nepoznato. Kako sada stvari stoje, srpska strana i dalje insistira na implementaciji ZSO, a Kosovo na uzajamnom priznanju
Za Aleksandra Vučića misli da je „najveća tragedija koja je mogla da nam se desi“. Ne misli ništa dobro ni o opoziciji. Sebe vidi na deponiji i pred bagerima, a ne kao nekog gradonačelnika. Veruje da su Srbiji potrebni novi ljudi. Aleksandar Jovanović Ćuta će na vanrednim parlamentarnim izborima 3. aprila biti prvi na listi koalicije „Moramo“ koja okuplja levo-zelene političke partije i organizacije
Glas za Vučića i SNS vidi kao glas za Rio Tinto. Misli da nije moguće imati dobar život bez institucionalno obezbeđene slobode. Smatra da je Srbiji potreban strateški politički dogovor sa EU i SAD. Zaljubljenik je u zaštitu životne sredine, plivanje i biciklizam. Na predstojećim parlamentarnim izborima biće nosilac liste zeleno orijentisanih partija i pokreta okupljenih u koaliciju „Moramo“
Aleksandar Vučić izjavio je u intervjuu televiziji Tanjug „da mu se kampanja smučila pre nego što je i počela“. Nije, naravno, mislio na „Informer“, naprotiv, ali pogodio je suštinu. Ova predizborna kampanja preti da obori sve srpske rekorde u pljuvanju u vis i u dalj
Iduće nedelje Kreni-promeni će predstaviti još jedan pravni mehanizam kojim će nametnuti temu trajne zabrane eksplaotacije litijuma i bora koju vlast hoće da gurne pod tepih i ponovo krene da “kuva žabu” nakon izbora
Olimpijske igre u Pekingu obeležile su pad Kamile Valijeve, koji bi mogao da se ispostavi kao kraj karijere vunderkinda umetničkog klizanja. Ovaj slučaj otvara pitanje geopolitičkih igara i ubacivanja dece u gladijatorsku arenu vrhunskog sporta
Ne odustaje lako i ne miri se sa neuspehom. Veruje da samo najšire jedinstvo opozicije može da smeni ovaj režim. TV Pink vidi kao „fabriku mržnje za Vučićevu propagandu“. Za nju je uspeh na izborima pobeda u Beogradu, drugi krug predsedničkih izbora i broj mandata u Narodnoj Skupštini koji po prvi put može da ugrozi ovaj režim
„Mali Sloba”, kako su ga nekad sa podsmehom nazivali, uspeo je da preživi tri decenije u politici. Kaže da su srpske socijaliste “napadali zbog crvene boje, ali da to nije boja Socijalističke partije Srbije, već radničkog pokreta i krvi koja je pala za radnička prava”, ali i “boja hrišćanstva i uskršnjih jaja". Protivnici bi rekli da je i on sam premazan svim bojama, ili da su uskršnja jaja kao SPS: spolja crvena, iznutra bela i žuta
Podzemna skladišta gasa su praktično prazna, Evropska unija užurbano kupuje sirovine za slučaj da se situacija u Ukrajini dodatno zakomplikuje
Politički put započeo je kao liberal, da bi postao suverenista, tj. antiglobalista, borac protiv kovid “ausvajsa” i migranata. Kaže da “samo Srbija nema alternativu”, što znači da Evropska unija ima
Politizacija policije je dovela do novog problema – zarobljavanja policije, u kojoj direktor policije postoji samo formalno, a policija služi prvenstveno za zaštitu političke elite. Posledica zarobljene policije su i policijsko-kriminalne veze, kao dokaz da postoje privilegovani kriminalci. Ovi trendovi obesmišljavaju dvadesetogodišnju reformu policije i vraćaju je ponovo na početak
Rio Tinto nije otišao iz doline Jadra, samo je smanjio vidljivost. Sagovornici “Vremena”, političari, pravnici, naučnici, vođe protesta ili izvori bliski rudarskom džinu saglasni su da se belo zlato vredno desetine milijardi ne napušta bez borbe. Dok neki u ovoj temi vide meki trbuh režima, naučnici su podeljeni baš kao i dojučerašnje komšije u Gornjim Nedeljicama
Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj stanovnika Srbije konstantno se smanjuje već decenijama – krajem prošlog veka Srbija je imala nešto ispod osam miliona stanovnika (bez Kosova); 2001. imala je 7,89 miliona, da bi se 2021. procenjivalo da Srbija ima 6,87 miliona, dakle, milion manje nego početkom veka
Slušajući Đokovića, gledajući taj njegov kao-mangupski izraz lica u stilu “evo, ja ću tako i ko mi šta može”, uhvatio sam sebe da razmišljam u kakvom bismo svetu živeli 15. februara 2022. da nije bilo pandemije koronavirusa
