Saša Radulović rođen je 1966. godine u Bihaću, a u Sarajevu završava Elektrotehnički fakultet. Vrlo brzo odlazi u inostranstvo, u Nemačkoj, Kanadi i SAD-u gradi karijeru menadžera u velikim kompanijama.
Nakon povratka u Srbiju 2005. godine bio je stečajni upravnik u 14 preduzeća. Radio je i kao stručni saradnik Saveta Evrope, OEBS-a, ambasade SAD u Beogradu i nemačke vladine organizacije za međunarodnu privrednu saradnju GIZ. Agencija za borbu protiv korupcije je 2011. godine proveravala da li je zloupotrebio položaj.
Iako je dobar deo radnog veka proveo po stranim kompanijama ili organizacijama, danas smatra da su one u službi uništenja suverenih država. Tako vidi i Evropsku Uniju, jer ona “radi u interesu banaka i velikih korporacija”. Po njemu isto važi i za Kovid 19, pa i za virus i pandemiju krivi misteriozne “korporacije”.
Znao je da kaže da je od Demokratske stranke gora samo koalicija Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, ali je 2013. godine na poziv Aleksandra Vučića, tada potpresednika Vlade, prihvatio da bude ministar privrede. Tu se nije mnogo zadržao, pa 2014. podnosi ostavku i osniva pokret “Dosta je bilo” (DJB).
Na vanrednim parlamentarnim izborima iste godine DJB osvaja 2,1 odsto glasova, ali već 2016. godine osvaja 16 poslaničkih mesta. Bivši saradnici ga optužuju da je u pokretu “autoritarniji od Vučićeve Srbije”, pa je uz zvuke gitare koju je Radulović zasvirao sa skupštinske klupe, dobar deo poslanika DJB-a okrenuo protiv njega.
Danas kaže da će Suverenisti biti najveće iznenađenje na izborima. Kada se kandidovao za predsednika 2017. godine govorio je da ide “da pobedi” i jedva prebacio jedan odsto.
Na beogradskim izborima 2018. godine nastupao je zajedno sa srpskim pokretom Dveri, što su mnogi u DJB okarakterisali kao ideološki ćorsokak.
U poslednje vreme voli da tumači istoriju na svoj način pa je znao da kaže da je Slobodan Milošević izolacionizmom i ratnom politikom “pokušavao da zaštiti integritet i suverenitet zemlje“, kao i da “zaštiti srpski narod u okolini”.
Nekad je smatrao da Srbija mora priznati genocid u Srebrenici, ali je u međuvremenu promenio mišljenje i crnogorsku Rezoluciju o Srebrenici prokomentarisao rečima da to tako izgleda kada “kolonizator sastavlja vladu i piše istoriju”. Za Crnu Goru misli da je srpska država, a i za Bosnu i Hercegovinu takođe.
Novinare baš i ne miriše, a posebno ne one koji mu ne odgovaraju ili ga ogovaraju. Najviše mrzi “Dojče vele” jer ga je u tekstu optužio da je dugovao poreskoj službi SAD-a milion dolara. Vodio se logikom napad je najbolja odbrana, pa je umesto da argumentovano demantuje pretio tužbama.
Neki kažu da je “ubačena” opozicija jer je leta 2021. osvanuo na fotografiji sa prijema u vili “Mir” u društvu Vučića i Dodika. On kaže da „se nije prodao Vučiću“ jer da je “odbio da uzme vino” koje se na terasi ispijalo pred kamerama, te da je tu bio zbog Republike srpske. DJB je tada saopštio da iza napada na Radulovića na društvenim mrežama stoje „Ðilasovi i Jeremićevi simpatizeri i članovi sablažnjavajući se nad time da se iko sastaje sa Vučićem, zaboravljajući sopstvene susrete“, te da je Vučić zajedno s N1, uz svesrdnu pomoć Đilasa i Jeremića, od sastanka napravio igranku za opozicione glasače preko leđa Republike Srpske“.
Na istom prijemu bio je i lider Dveri Boško Obradović.
Saša Radulović predvodiće koaliciju Suverenista na parlamentarnim izborima. U koliciji sa DJB nastupaju i stranke “Živim za Srbiju” i “Zdrava Srbija”.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com