Foto: Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Aktualni režim je unison da je NATO 1999. izvršio agresiju na SR Jugoslaviju. Evo mu prave prilike da isto merilo primeni na rusku invaziju Ukrajine
Miroslav Mišković pravosnažno je oslobođen svih optužbi. Tokom većeg perioda svoje vlasti, naprednjaci su ga tretirali kao oličenje zla po uzoru na likove iz ranih filmova o Džejmsu Bondu. I nije režim demonizirao samo najvećeg biznismena u zemlji, već i svakog drugog tko je zdravorazumski i profesionalno tretirao tu Vučićevu „borbu protiv kriminala i korupcije“. U tom kontekstu, predsjednik Srbije je čak i na završnim predizbornim konvencijama nazivao „Vreme“ „Miškovićevim i tajkunskim novinama“.
Da li će se sada izvinuti zbog uvreda i nanesene štete? Prvenstveno Miroslavu Miškoviću, ali i „Vremenu“, drugim medijima, javnim ličnostima..?
Naravno da neće, Aleksandar Vučić ima mnogo većih briga. Može li sada – dok ruski tenkovi tutnjaju ukrajinskim ravnicama – objasniti simboliku njihovog učešća na paradama Vojske Srbije? Ili hvalisanja tolikom družbom sa Putinom? I kako se dogodilo da u strogo kontroliranim režimskim medijima Srbija liči na rusku guberniju, a njena vlast na aktiviste Jedinstvene Rusije? Zapravo, kolika je cijena podilaženja autokrate sa Andrićevog venca onom u Kremlju i pretvaranje građana u njihove taoce?
Rusija je napala Ukrajinu, državu članicu Ujedinjenih nacija. Širenje NATO-a na istok nije nikakvo opravdanje. Teško da i sam Putin vjeruje da će Rusija sada biti sigurnija. A i kako bi poslije ciničnih izjava da je Ukrajina Lenjinova izmišljotina, te da nije imao drugog izbora. Ne treba posebno objašnjavati kakva je to poruka osamostaljenim republikama bivšeg Sovjetskog Saveza. Posebno za one gdje se, poput Ukrajine, šefovi država smjenjuju na izborima.
Američke intervencije u XXI vijeku unesrećile su Bliski istok. Ništa suštinski nisu promijenile. Naprotiv, samo su povećale odium islamskog svijeta spram Zapada. Rusija sada teško unesrećuju Ukrajinu, ali sa jednim važnim dodatkom.
Naime, sam Putin je govorio o vjekovnoj povezanosti ruskog i ukrajinskog naroda. Zašto li su onda te veze toliko zakazale? Kako to da Ukrajincima nije imao ništa drugo ponuditi osim eksplozija krstarećih raketa i artiljerijskih granata? I što li je mislio poslije aneksije Krima – kojoj će se strani okrenuti službeni Kijev uprkos dubokim unutrašnjim podjelama?
Teško je procijeniti buduće Putinove poteze. Sve racionalne analize pale se u vodu. U suprotnom, izostala bi invazija Ukrajine. Zato je sasvim zamislivo da anektira njenu teritoriju do Dnjepra ili dokle god želi. Posljedice po mir i bezbjednost Evrope i svijeta potpuno su nesagledive.
Srbija nije otok mimo svijeta. Stav prema Ukrajini ne može biti pitanje ličnih sklonosti i populističkog podilaženja. Aktualni režim je unison da je 1999. NATO izvršio agresiju na SR Jugoslaviju. Evo mu prave prilike da se pokaže dosljednim i primjeni isto mjerilo na rusku invaziju Ukrajine.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
