Ivica Dačić rođen je 1966. godine u Prizrenu. U Beogradu je završio novinarstvo na Fakultetu političkih nauka, a kaže da je bio među četiri najbolja studenta ovog fakulteta ikada.
Politikom počinje da se bavi još na fakultetu, pa 1990. godine postaje prvi predsednik mladih socijalista Beograda. Za vreme Miloševićevog upravljanja Srbijom dogurao je do mesta portparola Socijalističke partije Srbije i činilo se da mu je to politički plafon. Kako je sam kasnije pričao “nije bio prijatelj” sa vladajućom porodicom, ali ih “nije ni izdao”. Slobodan Milošević se sa tim ne bi složio.
Nakon demokratskog prevrata 2000. godine, 2003. bio je izabran za predsednika Glavnog odbora SPS-a. Milošević je tada iz haškog zatvora tražio da ga isključe iz stranke. Do toga nije došlo zahvaljujući Dačićevoj unutarstranačkoj snalažljivosti koja mu je omogućila da na svoju stranu privoli dobar deo stare garde SPS-a. Milošević umire 2006. godine, a Ivica Dačić i formalno postaje prvi čovek socijalista.
Pomirenje sa Borisom Tadićem
Njegov politički put od Slobodana Miloševića, preko Borisa Tadića vodi do Aleksandra Vučića.
Reforma SPS-a pod njegovim vođstvom dovela je do novog rasta podrške partiji, što se videlo i 2008. godine kada je sa Borisom Tadićem potpisao sporazum o političkom pomirenju Demokratske stranke i socijalista. Te godine ulazi i u Vladu pod vođstvom DS-a kao ministar unutrašnjih poslova. Napušta terminologiju „NATO zločinci“ i zajedno sa „domaćim izdajnicima“, kako ih je nekada nazivao, budućnost Srbije počinje da vidi u Evropskoj uniji.
Sledeće izbore 2012. godine dočekao je još samouvereniji, pa je pre izbornih rezultata rekao da se “možda ne zna ko će biti predsednik, ali se dobro zna ko će biti premijer”. Njegov koalicioni potencijal bio je na vrhuncu, slutilo se da bez SPS niko neće moći da formira Vladu.
Premijer bez vlasti
Njegova predviđanja su se obistinila, SPS je nakon što je Tomislav Nikolić na predsedničkim izborima porazio Borisa Tadića, prebegao na stranu Srpske napredne stranke i postao premijer, ali bez portfelja: za sve se pitao “prvi podpredsednik Vlade” (PPP) Aleksandar Vučić, čiji nezaustavljiv politički uspon tada počinje.
Njegov najveći (ne)uspeh bilo je potpisivanje Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine 2013. godine, ali njegova uloga u svemu tome nije bila veća od stavljanja poptpisa na dokument. Zajednica srpskih opština predstavljena kao velika srpska pobeda u sporazumu do danas nije formirana. Tadašnjoj visokoj predstavnici za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Ketrin Ešton rekao je jednom prilikom “nama fak s vama evridej” i dodao da ona od tada “gleda na Srbiju drugim očima”. Dačić nikada nije naučio engleski.
Na mestu formalnog predsednika Vlade bio je kratko jer naprednjaci već sledeće godine raspisuju vanredne parlamentarne izbore. Dačić i Vučić vrše rokadu, lider SPS-a postaje ministar spoljnih poslova i “prvi poptpredsednik Vlade”, samo što se sada znalo da je vlast u rukama premijera.
Elitni pevač
Kada ga je imenovao za ministra spoljnih poslova, Vučić je rekao da su “teško mogli boljeg da nađu”. U diplomatiji sigurno i jesu, ali u pevanju na političkoj sceni možda čak i nisu. Pevao je turskom predsedniku Erdoganu, pa mu je Rasim Ljajić davao bakšiš, ali “uveselio” je i Putina sa čuvenom “Kaljinkom”. Onome kome je to smešno poručuje da “ako misli da je lako, neka proba”.
Lobirao je kod zemalja trećeg sveta da povlače priznanje Kosova, ali se više puta zalagao i da se ono podeli. Za tako nešto nije imao podršku ni Prištine, ni Evropske Unije, a ni Beograda. Radio je to po nalogu Vučića.
Kofer i banana
Bio je vinovnik nekoliko ozbiljnih afera, ali je iz njih isplivao kao i iz svake krize od kada pliva političkim vodama Srbije. Umalo da “padne” sa prijateljima u aferi “Kofer”, a našao se i na snimku na kome se vidi kako večera u društvu Rodoljuba Radulovića zvanog Miša Banana, povezanog sa klanom Darka Šarića. Dačić je objasnio da su pričali o “muzici i sportu”.
Nakon parlamentarnih izbora 2020. godine izabran je za predsednika Narodne Skupštine. SPS je u međuvremenu utonuo u neprozirnim naprednjačkim vodama, Dačić ni ne pokušava više da izađe iz senke Aleksandra Vučića.
Socijalistička partija Srbije na ove izbore izlazi u tradicionalnoj koaliciji sa Jedinstvenom Srbijom Dragana Markovića Palme, ali ovoga puta ne na listi Srpske napredne stranke. Postizborna koalicija se ne dovodi u pitanje, procena je da će tako osvojiti više glasova i da će SPS svakako uspeti da pređe cenzus od 3 odsto.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
