Alberto Fudžimori, ponovo
Čekajući sud naroda
Izvođenje nekadašnjeg predsednika pred sud trebalo bi da dokaže ko je zapravo bio Fudžimori
Svet bezbednosti
Ekspanzija privatnih vojski
Privatne vojne kompanije podsećaju na plaćeničke vojske iz srednjovekovne Evrope, koje su se nalazile u službi tadašnjih vladara
Al Gor – dobitnik Nobelove nagrade za mir
Rat, mir i podsećanje
Vrednosti koje su u odluku utkane, kako je to zapisao Gejr Lundestad, dugogodišnji direktor Nobelovog instituta u Oslu, treba čitati kao "norvešku verziju zapadnog liberalnog internacionalizma". Njihova odluka po pravilu ima i težinu presude, jer menja mirovnu paradigmu. A ima već nekoliko godina kako odluke Nobelovog komiteta u Oslu odskaču od uvreženih predstava o ratu i miru
TV manijak
Bespuća povijesne sapunice
Obrazovanje, umetnost, mediji u procesu evropskih integracija
Zavođenje Evrope/dugo putovanje u (J)Evropu
Beograd, 11 - 14. oktobra 2007.
Muzički festival – Dis-patch
Tehnologija u umetnosti
Ako bi trebalo suditi po najavljenom programu i promotivnom koncertu, i što se kvaliteta nastupa tiče i što se tiče raspoloženja publike, čeka nas još jedan uzbudljiv oktobar uz Dis-patch
Mjuzikl Jadnici u Beogradu
Za istoriju i o njoj
Autori mjuzikla Jadnici koji će se igrati na sceni Madlenijanuma, veliki su majstori, muzika je raskošna, izvanredna, a podloga svega toga je klasična literatura potvrđena tokom dva veka unazad
Lisica i ždral
Po-etika kaznione
Javni natječaj "Ko će prvi prijaviti Mladića" bacio je u zasenak i samog Bureka iz "Velikog brata"
Izjava nedelje
»Glavni razlog što žele da isele zoo-vrt na neku ‘poželjniju’ lokaciju je očigledni dil gradskih čelnika da na mestu vrta napravi nekakav ‘centar za zabavu i kocku’.«
Vuk Bojović, direktor beogradskog zoo-vrta ("Kurir")
Vreme uspeha
Biznis
Početkom devedesetih u Srbiji je trošeno 65 kilograma mesa po stanovniku, a poslednjih godina samo po 36 kilograma, što je za 2,4 puta manje od proseka u EU
Nuspojave
Dušmani ovčijeg roda
Može li neko ko ima nešto protiv "poslova, sumnji i snova" Velimira Ilića uopšte da bude normalan
Intervju – prof.dr Jagoda Jorga
Reforma bez strategije
"U našem zdravstvu ima ozbiljnih sistemskih problema. Za ćutanje postoje bar dva razloga. Svi bi da pričaju samo o aferama i parama. Tu je i uvreženi deo političke kulture koji glasi: nemoj da talasaš ako ti je koalicioni partner taj koji time upravlja"
Mediji
Tabloidom na tabloid
Prosečan Britanac čita šest sati nedeljno. Validne statistike nema, ali je pretpostavka da prosečan građanin Srbije čitanju ne posveti više od deset minuta sedmično. Ipak, tiraži britanskih medija postepeno opadaju, dok se u zemlji Srbiji već ovog meseca pojavljuju tri nova dnevna izdanja
Novopazarski metež
Ko koga ne priznaje
Novoizabrani reis-ul-ulema Adem Zilkić održao je govor na trgu u Novom Pazaru, gde se okupio velik broj reisovih pristalica, ali i pristalica muftije Zukorlića. Policija kordonom razdvajala okupljene
Intervju – Saša Dragin, ministar zaštite životne sredine
Povratak Srbije na poziciju odlučnog vizionara
Ostavili smo snažan utisak i pred Evropskom unijom od čijih smo predstavnika dobili javno priznanje za napore koje činimo na usaglašavanju zakonske regulative u oblasti životne sredine
Drugi pregled stanja životne sredine u Srbiji
Sedam poglavlja o (ne)rešenom
Vlada Srbije je na Šestoj ministarskoj konferenciji više puta poslala poruku da su građani Srbije generalno prepoznali značaj zaštite životne sredine, usklađivanje sa pravnim sistemom Evropske unije u ovoj oblasti, kao i saradnju među zemljama regiona
Beogradska procena
Put kroz panevropski jaz
Šta donosi Četvrti izveštaj o proceni stanja životne sredine, dokument koji ostaje kao jedna od najvidljivijih papirnatih tekovina celog događaja
Životna sredina za Evropu
Beograd između Kijeva i Alma Ate
Delegati konferencije su u Beograd i došli kako bi dali novi podsticaj panevropskom mehanizmu koji će omogućiti bolju životnu sredinu u budućnosti, a naročito rešavanje problema klimatskih promena
Intervju – Vuk Drašković
Hteo sam da se iznad gomile uzdignem uz pomoć gomile
"Dobro sam upoznao hor svojih prijatelja, suviše uplašen da rizikuje u borbi, suviše nepošten da ne bi varao i podvaljivao, suviše gramziv da medalje za zasluge ne bi krao od drugih... Naravno, moja je krivica što su mi takvi bili i leva i desna ruka. Plaćao sam i zbog svoje uobrazilje da sve što kažem mora biti kazano na poseban način... Bilo je toga... U želji da budem zabavan i zajedljiv omakla mi se i ona glupost kad sam posle posete Miloševiću rekao da je ‘predsednik šarmantan i duhovit čovek’"
Novi izveštaj Karle del Ponte
Tužiteljkin osmeh
Smutnja oko hapšenja Zdravka Tolimira uverila je Karlu del Ponte da sa haškim beguncima u Srbiji nisu čista posla, što je samo potkrepilo njene stare težnje da na kraju mandata prekine sa diplomatskim taktiziranjima na koja je pristajala prethodnih godina
Kad će izbori
Dogovorili se da se dogovore
Tadićeva Demokratska stranka sa razumevanjem prihvata Koštuničin predlog da se odluka o raspisivanju predsedničkih i lokalnih izbora donese posle 10. decembra
Šest meseci posle
Ko mi je stavio bombe na prozor?
Ove nedelje se navršilo šest meseci otkad je pod prozorom mog stana eksplodirala bomba. Eksplozija je prouzrokovala manju materijalnu štetu u vidu rasturenog prozora i sobe izrešetane šrapnelima, ali je ostavila trajnije posledice na moj život i rad. Uprkos uveravanjima najviših državnih i policijskih funkcionera da rešavanje ovog slučaja ima najviši prioritet, krivac (ili krivci) još nije otkriven. Tokom proteklih pola godine trudio sam se da što manje ometam istragu javnim istupima i kritikama na račun organa: nadao sam se da, uprkos svemu, barem u jednom delu državnog aparata postoji iskrena želja da se moj slučaj razreši. Sada počinjem da verujem da je ta nada bila neosnovana
Kosovski pregovori
Briselska runda
Posle Brisela se ide u Beč, a serija se nastavlja... Kakav je domet poteza Beograda
Posle posete top menadžmenta Gasproma Beogradu
Ruski paket aranžman
Eventualno učešće Gaspromnjefta u privatizaciji NIS-a teško bi bilo smestiti u klasičnu "privatizaciju", jer Gaspromnjeft nije kompanija sa privatnim, nego sa državnim kapitalom. Pojednostavljeno, NIS bi umesto jedne države, kontrolisale dve države vlasnice: Srbija i Rusija – što već, samo po sebi, navodi na zluradi zaključak da bi NIS-ove slabosti vezane za njegovu etatističku vlasničku strukturu mogle biti više nego duplirane