„Alo„,
„najveće dnevne novine u Srbiji“, u svom drugom broju objavile su istraživanje o popularnosti premijera Srbije Vojislava Koštunice među komšijama.
Čika Ljuba,
konobar iz kafane Tri šešira u Skadarliji, rado se seća dragog gosta Vojislava Koštunice, koji je bio redovan dok nije došao na vlast:
„Uvek je naručivao isključivo srpska jela, najviše roštilj. Pravi je gospodin i veoma je galantan sa napojnicama.“
Komšinica,
o komšiji premijeru:
„Ma, Voja je najlenji čovek na svetu. Ustaje oko 11 časova i kada krene na posao celu ulicu zakrči svojim automobilima i pratnjom. To je najveći problem za nas obične ljude, ne možemo da vodimo normalan život.“
Komšija Miroslav:
„Ovde je rođen i danas je tu. Kao malog dečaka viđao sam ga svakodnevno, ali danas gotovo nikako.“
Komšinica br. 2:
„Svakodnevne obaveze kao što su kupovina i nabavke ili održavanje kuće obavljaju, verovali ili ne, sam premijer i njegova žena, u zavisnosti od obaveza. U svakom slučaju, niko im ne pomaže, ni kućnu pomoćnicu nemaju.“
Članovi obezbeđenja:
„Pored obaveza kojima je okupiran, ostao je veran dobrim manirima, propušta komšije da pre prođu, svakome se učtivo javlja, za svakoga ima vremena. On njih čak više poštuje, nego oni njega.“
(„Alo“)
Boško Janković,
fudbaler, otkriva kako izgleda život na jugu Italije:
„Život u Palermu nije skup, tu žive siromašniji ljudi, pa su i cene niže nego u većim turističkim mestima na Siciliji. Ovde neki pristojan ručak možete da dobijete za oko 40 evra. Osnovne potrepšitne koštaju kao i u Srbiji, što zapravo znači – mnogo manje nego u drugim delovima Italije. Ovde, kao i kod nas, nema srednje klase, ljudi su ili previše bogati, ili siromašni.“
(„Blic Panorama“)
Marijana Mateus,
uspešna žena, supruga fudbalskog trenera Lotara Mateusa i bivša supruga biznismena Miodraga Kostića, kaže o sebi:
„Ne mislim da sam uspešna samo zato što sam provela život pored uspešnih muškaraca. Mnogo je žena koje imaju uspešne muževe, pa žive u njihovoj senci. Meni je pošlo za rukom da budem podjednako interesantna i bez njih.“
Na novinarsko pitanje da li je istina da je „spremna da sinu pošalje suši, ma gde se on nalazio“, kaže:
„To se desilo mnogo puta. U stanju sam da za svoju decu sve uradim, jer ih bezuslovno volim. Ako bi nešto tražili od mene, mogla bih ovog trenutka da otkažem sve svoje obaveze i da avionom odem do Ženeve da bih ispunila ono što od mene traže. Jedino kod dece ne postoji popravni ispit.“
(„Standard“)
Ksenija Pajčin,
pevačica, na pitanje koji je najbolji savet koji je dobila od majke Ljubice i oca Miloša, kaže:
„Mi stalno razgovaramo i to je najbolja stvar, pričamo o svemu. Pola moje porodice je iz Crne Gore, a polovina je iz Bosne i to je neviđen spoj, imamo specifičan crni humor. Roditelji su mi veoma mladi, tako da mogu da me razumeju. Mama me je dobila sa devetnaest godina, nas dve živimo zajedno. Ona mi je kao drugarica. Žao mi je onih koji nemaju takvu podršku.“
(„Story“)
Katarina Marković,
glumica, na pitanje da li bi ponekada želela da bude „plavuša iz viceva“, kaže:
„Svakodnevno. Volela bih da manje razmišljam i da sam manje pametna, jer sve stvari koje mi se dešavaju preterano analiziram.“
(„Story“)
Nataša Jovanović,
potpredsednica Skupštine Srbije iz Srpske radikalne stranke, na pitanje Nebojše Bakarca „da li bi volela da nauči da igra tango“, odgovara:
„Znam da ste vi osoba koja je više puta potencirala znanje u toj lepoj igri. Mogla bih da usavršim svoje znanje, što se tanga tiče. Volim da plešem, obožavam valcer, ali i sve srpske igre. Među saradnicima i prijateljima ima i onih koji su začetnici vrsnih škola plesa u Srbiji, a jedna takva škola plesa ima i u Kragujevcu i čim budem imala malo više vremena, otići ću tamo da usavršim znanje tanga.“
Na pitanje Borivoja Borovića „šta je po obrazovanju“, kaže:
„Po zanimanju i obrazovanju sam turistički vodič. Taj posao sam radila do 1997. godine u naša dva najveća tur-operatera. Na hiljade turista raznih životnih doba, struktura i obrazovanja u to vreme vodila sam u zemlje koje su nam uvele sankcije. Bila sam zadužena isključivo za inostrane aranžmane i godišnje sam provodila i po 200 dana van zemlje. Turizam je moja velika ljubav i svih ovih godina održavam kontakte i sa kolegama iz te branše. Putovanja jako volim i volela bih da više ljudi ima priliku da negde otputuje, a da pri tom ne mora da se zadužuje kreditom u banci.“
Da li čita Dostojevskog:
„Da. Njegova dela su među omiljenim u mojoj porodici i to smatramo literaturom. Sve ruske klasike i književnike volim da čitam. Volim rusku muziku, rusku prozu, rusku poeziju, filmove… Veliki sam rusofil, kao uostalom i svi srpski radikali.“
(„Pravda“)
Velimir Ilić,
ministar za infrastrukturu, otkriva kako bi voleo da rešava konflikte:
„Voleo bih da živim u državi gde se to rešava na jednom višem nivou, intelektualnom, gde stručnjaci kažu svoje.“
O Nenadu Čanku, lideru Socijademokrata Vojvodine:
„On je monarhista, video sam ga i na dvoru i baš sam se obradovao. Srpski dvor je konačno dobio pravo značenje jer svaki dvor mora da ima određenu osobu koja zabavlja narod koji tamo dolazi. A Čanak je sedeo nasred hola na stolici i zabavljao sve goste.“
(„Pravda“)
Vesna Radusinović,
„najhrabrija srpska književnica“, na pitanje šta čita, kaže:
„Da ne bih bila izvan vremena i prostora, radi opšteg obrazovanja i iz intelektualne radoznalosti, jednostavno gutam žutu štampu i tabloide. Ali, prava je sramota što i jednom Legiji (o kome sam već pisala u romanu „Rasprodaja sreće“) ne dozvoljavaju da slobodno misli i govori, nego se njegovi romani i intervjui pišu i fabrikuju u kojekakvim mračnim institutima bezbednosti i tajnim službama. A bilo bi stvarno otrežnjavajuće i interesantno ukoliko bi Legija stavio ruku na srce i otkrio za koga je sve ubijao do sad. Zamislite samo čoveka koji u životu nije imao druge časne profesije – osim one – plaćenog ubice. Međutim, očigledno je da ga je neko ućutkao i prisilio da i dalje igra neku igru sa nama – lakovernima.“
(„Pravda“)
Svetlana Ražnatović,
„majka dvoje dece, estradni umetnik sa mnogo obaveza u životu“, na pitanje „kada će napisati knjigu o svom burnom životu“, kaže:
„Kada ostarim. Moj najbolji drug Sreten i ja ćemo kada omatorimo sedeti na nekom lepom ostrvu, prisećati se svega i pisati. Sklona sam da idealizujem ljude, a Sreten je tu da me podseća na loše stvari koje su mi činili. Sklona sam praštanju. Pogotovu malim ljudima, sitnim dušama, lako oprostim jer mi ih je žao. Ali ne zaboravljam, jer veliki rezovi stvaraju velike ožiljke koji zauvek ostaju na srcu. Možda nekima delujem kao gvozdena ledi koja živi u oklopu, ali ja sam veoma osetljiva i lagala bih kad bih rekla da me ništa ne pogađa. Sve me pogađa, ali stoički podnosim, ćutim i branim se osmehom.“
(„Blic“)
Milutin Mima Karadžić,
glumac, na pitanje kako se relaksira:
„Iako nam se čini da nemamo nikakvu tremu, i da možemo sa svačim da se nosimo, ubeđen sam kako je devedeset odsto glumaca baš zbog stresa otišlo i sa scene i iz života. Odličan recept je i redovan seks, mada je nama neoženjenima po tom pitanju malo teže. Ipak, ne žalim se, srećom još ima dobrih duša koje padaju na moj šarm.“
(„Glorija“)
Milo Đukanović,
„po svom priznanju uspešan biznismen“, na pitanje da li je istina da poseduje ozbiljnu kolekciju skupih satova, kaže:
Priče koje se graniče sa fantastikom o nekim mojim navodno brojnim i basnoslovnim skupim satovima zaista su daleko od istine. One su proizvod mojih političkih konkurenata koji su, u nedostatku argumenata, posezali za njima. Nemam poseban odnos prema vrednostima te vrste. Imam nekoliko koje sam dobio raznim povodima, među njima ‘Kartije’, ‘Šafhauzen’ i ‘Roleks’, koji sam davno dobio od svog kuma. Nosim samo sat, i to uglavnom iz praktičnih razloga, ali i zato što ga smatram jedinim ukusnim muškim aksesoarom. Čovek svoju vrednost iskazuje onim što ima u sebi, a ne garderobom ili skupim nakitom.“
Ko su mu prijatelji:
„Uglavnom su prosečnog imovinskog stanja, čak su i siromašni, ali nikad nisu mnogo čeznuli za novcem. Nijhove ljudske vrednosti se ne mogu meriti nikakvim parama. Imam i siromašnih prijatelja. No, iskreno se nadam da će u Crnoj Gori biti sve manje siromašnih.“
Zašto mu treba novac:
„Volim da putujem, tako sam ove godine bio u Budvi, a sledeće ću u nekom drugom letovalištu. Uvek sam želeo da imam novca za takve potrebe.“
(„Glorija“)
