Italija – izbori 2006

06.април 2006. Enco Manjini

Do poslednjeg daha

Više od dve decenije "berluskonizacije" Italije izmenile su ovo društvo mnogo više nego što nam se čini. Da li će pristalice koalicije levog centra uspeti da promene politički pejzaž

Italija

01.март 2006. Enco Manjini

Paralelne države

Prvi put od kraja Drugog svetskog rata, a možda i duže, Italijani strahuju od budućnosti i veruju da će im biti gore nego što im je sada. Lako je nezadovoljstvo svaliti na vladu, bilo koju, ali to je samozavaravanje koje neće rešiti duboku krizu identiteta i krizu u društvu

Evropa i islam

08.фебруар 2006. Duška AnastasijevićAntrfile: S. Stanojlović

Mali povod globalnih posledica

Više od decenije trebalo je da prođe da se sa Salmana Ruždija skine smrtna kazna koju mu je 1988. presudio Ajatolah Homeini. Svet se od tada dosta promenio, a odnosi Zapada i arapskog sveta nikada nisu bili gori u novijoj istoriji. Pripadnici muslimanske manjine u evropskim državama sve više se osećaju nelagodno

Britanija i imigracija

01.фебруар 2006. Slobodanka Ast

Skrivena ruka Adama Smita

Prema radnicima iz zemalja Istočne Evrope Britanija je do sada bila velikodušnija nego njeni kontinentalni susedi: hiljadama zainteresovanih dala je radnu dozvolu. Da li su svi na dobitku ili najveću korist, kao i uvek, izvlače oni najbogatiji

Nemiri u Francuskoj

16.новембар 2005. Nenad Tomić

Socijalni slom

Drama koja je zadesila najstariju evropsku demokratsku zemlju samo je pokazala do koje mere je već više decenija vođena pogrešna politika kroz licemerje i zataškavanje istine, gde su se ređali lažna obećanja, retorika i nemarnost, umesto pravih i konkretnih poteza; radi pridobijanja izbornih glasova, zanemarivana je prava slika stanja na terenu

Neredi u Francuskoj

10.новембар 2005. Nenad Tomić

Pariz gori

Scene građanskog rata pogodile su i samo srce Pariza i Trg Republike, dok se sve više građana pribojava kako za imovinu tako i za ličnu bezbednost, a mnogo je i onih koji se pitaju zbog čega toliki bes i kako je moguće da se na stotine adolescenata tako dobro organizuje, a da policija nije u stanju da ih spreči u piromanskim i rušilačkim namerama

Tibetanska železnica

27.октобар 2005. Slobodan Bubnjević

Himalaji pored pruge

Vozovi koji će saobraćati ovom prugom nalikovati na putničke avione i biće hermetički zatvoreni da bi očuvali normalan vazdušni pritisak. To i nije čudno pošto avioni saobraćaju i na manjoj visini od ovih himalajskih vozova

Bombe u Londonu

20.јул 2005. Slobodanka Ast

Hronika najavljene smrti

Otkriće da je najveći teroristički napad u istoriji na britanskom ostrvu delo Britanaca bombaša samoubica bilo je za podanike nj.k.v. gotovo podjednako velik šok kao i sam teroristički akt u srcu Londona

Uoči predsedničkih izbora u Americi

14.октобар 2004. Slobodanka Ast

Mrtva trka u Arizoni

Skandal sa prošlim predsedničkim izborima, kada su se rezultati neverovatno dugo brojali i zbrajali da bi na kraju bila proglašena tanka pobeda Džordža Buša, mnoge ozbiljne analitičare naveo je na zaključak da je junior pobedio uz "malu pomoć tatinih prijatelja", a i brata koji je guverner Floride. Da se slična situacija ne bi ponovila sada, demokrate, ali i republikanci, angažuju armije advokata da bi pobedili u bici za svaki glas

Grčka

08.септембар 2004. Sonja Seizova

Od slavlja do – ubistva

Intenzivno sportsko leto u Grčkoj za dva meseca zavrtelo je glave i strasti, i ostavilo mnogo materijala za razmišljanje. Počelo je praznično, posle neočekivane pobede na Evropskom šampionatu u fudbalu u Portugalu, završilo se ubistvom

Roman - Krotiteljka senki

23.јун 2004. Teofil Pančić

Berlinski akvarel

Inka Paraj: Krotiteljka senki
Fabrika knjiga, Beograd 2004.
S nemačkog prevela Aleksandra Bajazetov-Vučen

Crna Gora i međunarodni kriminal

21.април 2004. Miloš Vasić

Slučaj Dilavera Bojkua

Kako je čuveni švercer ljudima bio uhapšen u Ulcinju po međunarodnoj poternici; kako je to proglašeno velikim uspehom Amerikanaca i Evropljana i kako su se posle svi napravili navni, kad je trebalo ispuniti obaveze

Privremeni azilanti u Srbiji

19.фебруар 2004. Slobodan Georgijev

Hiljadu ruža za slobodu

U pokušaju da se domognu "obećanih zemalja" na Zapadu, nesrećnici iz "trećeg sveta" na Istoku završe u "srednjim državama" na Balkanu. Odatle samo pravi srećnici dobiju mogućnost da ostvare svoje snove ako prođu kroz mrežu administrativnih granica

Evropska seoba naroda

28.август 2002. Slobodanka Ast

Tvrđava bez granica

Hiljade siromašnih imigranata i dalje kuca na vrata Evrope. Desnica ima jasne i kratke odgovore; šta je s drugima

Atentati ponovo u modi

29.јул 2002. Zoran Jevtović

Očajnici s margine

Među brojnim atentatima postoji određena kategorizacija: na primer, atentati u Evropi vršeni su prevashodno zbog jasno definisanih političkih motiva, dok su oni u Americi delo psihopata (barem su tako predstavljeni). Srbija, naravno, ima svoj kliše: biznis-policijsku, odnosno mafijaško-političku varijantu u vidu "sačekuše", ili eventualno, kamiona s peskom

Evropska unija i imigranti

10.јул 2002. Nemanja Vlačo

(Ne)poželjni stranci

Prema podacima Svetske organizacije za migracije sa sedištem u Ženevi, Evropskoj uniji će u narednih 25 godina trebati oko 35.000.000 stranaca iz siromašnih zemalja, koji će činiti jeftinu radnu snagu

Holandski izbori

22.мај 2002. Duška Anastasijević

Na Zapadu nešto novo

Socijaldemokrate širom Evrope sve više gube svoj početni šarm kojim su i uspele da uklone demohrišćane i konzervativce pre desetak godina

Amerika posle 11. septembra 2001

20.март 2002. Slobodanka Ast

Rodoljupci „made in USA“

"Ova administracija sada jaše na talasu vojnog patriotizma koji koristi da nokautira svoje rivale u inostranstvu, a kod kuće da ponovo pobedi na izborima", kaže istoričar Anatol Levin

Ilegalni useljenici

30.јануар 2002. Miloš Vasić

Tiho, noću…

Teritorija bivše Jugoslavije spada među značajnije koridore za ilegalno useljavanje u Evropu. MUP Srbije u istom periodu prepolovio je broj ilegalnih prelazaka (sa 3788 u 2000. godini, na 1278 u 2001). Da bi se razumela dinamika i logika kretanja ilegalnih useljenika potrebni su detaljniji podaci: koliko ilegalaca se uhvati na granici pri ulasku; koliko u dubini teritorije i u kolikoj dubini; koliko pri pokušaju izlaska, a koliko u drugim zemljama kad jednom nesmetano prođu kroz neku državu. Takvi podaci ukazali bi – između ostalog – na dva fenomena: na organizovane lance (za koje se zna da postoje) i na policijsku korupciju (za koju se osnovano sumnja da postoji)