U ponedeljak će biti sto godina od rođenja Federika Felinija. Tim povodom, Italijanski institut za kulturu u Beogradu i Jugoslovenska kinoteka predstavljaju retrospektivu najslavnijih filmskih ostvarenja jednog od najvećih reditelja i scenarista svih vremena, i izložbu crteža preuzetih iz njegove Knjige snova
Ovaj vek obiluje ostvarenjima nastalim uz malu podršku države ili u potpunosti u sopstvenoj režiji. Šta ako država zloupotrebi njihovo iskustvo
O Nizvodno od sunca, Dini Rutić i još nekim detaljima iz 1969. godine kad su snimljeni naši antologijski filmovi
"Mislim da je odnos ne samo Srba i Hrvata nego i ostalih naroda u Regionistanu toliko bizaran, apsurdan i smiješan da se ne može bolje prikazati nego kroz zombi-komediju ili kroz naučnofantastični mjuzikl"
Reži donosi sasvim zadovoljavajuće bioskopsko iskustvo i za mnoge će biti jedno od najprijatnijih iznenađenja FEST-a
Ovde je u glavama apologeta vlasti došlo do jednačenja Vučića i države (pa i društva) i samo nam fali uvođenje neke februarske diktature gde bi maketa vešala bila ključni dokaz da se radi o glavi i budućnosti nacije, kao što je tumačena paljevina Rajhstaga
"Voleo bih da ljudi gledaju Šavove i da osete patnju onih kojima su nestale bebe i da budu srećni što imaju svoje roditelje, svoje mame, tate, koji su ih negovali, pazili, uspavljivali i koji su uz njihovu ljubav postali odrasli, samostalni i odgovorni ljudi"
Ključ snova ističe ono najvažnije i najlepše u opusu Milene Dravić, a Više od umetnosti priča o malim/velikim stvarima koje čine jedan život
Otkrivamo da smo 11 puta plaćali neko preprojektovanje i najmanje tri puta izvođenje radova, ali pošto to nisu njihove pare onda je i briga naša, i evo, živ vam stojim, nikakvog tu "razgraničenja" između stručnosti i javašluka, poštenja i lopovluka (pojavila se vest da se i BIA uključila u ispitivanje slučaja) neće da bude
Ovogodišnji Palićki festival, iako bez domaćeg filma, skrenuo je pažnju na domaći film. Moguće čak i više nego da je imao svog predstavnika u Glavnom programu
U Srbiji se, samo na Fakultetu dramskih umetnosti, godišnje realizuje oko 300 kratkih filmova. Retki među njima stignu do publike
Te 1968. godine započela je velika ofanziva Vijetkongovaca; SFR Jugoslavija i SR Nemačka obnovile su diplomatske odnose; poginuo je Jurij Gagarin; ubijen je Martin Luter King; mjuzikl Kosa je premijerno postavljen na Brodveju; trupe Varšavskog pakta okupirale su Čehoslovačku; studenti su protestovali širom Amerike i Evrope, od Njujorka preko Pariza do Beograda; prekinut je Kanski festival, a Brižit Bardo je pozdravila Beograđane i Jugoslovene sa naslovne strane prvog broja časopisa "Filmske sveske"...
"Na Akademiji u Pragu smo učili na koji način se pravi film za široku publiku. Vodili smo računa na koji način će gledalac osjetiti i shvatiti šta smo htjeli da kažemo. To je odgovornost ne samo prema savremenoj publici nego i onoj budućoj"
Nedavno je objavljena studija istoričara i teoretičara umetnosti Branka Dimitrijevića o najprovokativnijem, a najzanemarenijem filmu Dušana Makavejeva
Kad budem mrtav i beo, jedan od najmalobrojnijih filmova koji opstaju u svoj svojoj izvornoj veličini i snazi zauvek, uprkos promenama koje potresaju i redefinišu kreativne oblasti u kojima su stvoreni
Biće zanimljivo jednom dočekati "srpski Davos" mimo predizborne kampanje, bilo za predsednika ili za parlament kao što se dogodilo prošle godine. Bez opterećenja očekivanog glasanja, možda bi prave reči završile u pravim ušima, pa bi i kritike i upozorenja bili vrednovani više od pohvala i samohvale
Kako i o čemu razmišlja najmlađa generacija domaćih reditelja
Šta povezuje Evu Ras i Ljumu Petrov, Slobodana Aligrudića i Albina Salihovića, Ružicu Sokić i Anu Todorović Diallo, Ljubu Moljca i Aleksandra Medu Jovanovića, Dušana Makavejeva, Branka Vučićevića i Milutina Petrovića sa devet preditora, filmskih entuzijasta različite starosti i zanimanja – od maturanata i studenata, preko arhitekata, advokata i dizajnera, sve do rentijera
Četrdeseti Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji prilika je da se na preseku nagrađenih filmova napravi pretpostavka o dominantnim tematskim preokupacijama ovdašnjeg filma
"Ja sam rekao sebi: ko god zna nešto o filmu, i misli da zna, otišao je u Holivud. E, Božidare, ako znaš, idi u Holivud"
U beogradskom Sava centru u novembru 2012. godine održana je premijera dokumentarnog filma Valter, reditelja Andreja Aćina, priča o heroju Drugog svetskog rata Vladimiru Periću, ali i priča o najpopularnijem jugoslovenskom glumcu Velimiru – Bati Živojinoviću, koji je glumio lik inspirisan Perićem u filmu Valter brani Sarajevo Hajrudina Šibe Krvavca. U "Vremenu" je tada izašao tekst posvećen Bati pod nazivom "Veći od filma", koji neznatno promenjen danas ponavljamo. Uvod tog teksta završavao se rečenicom: "Mit je dobio još jedno poglavlje." Tri i po godine kasnije, 22. maja 2016, Velimir – Bata Živojinović je iz života nepovratno prešao u legendu, u snu, u bolnici "Sveti Sava" u Beogradu
Otadžbina je jedan od onih filmova kojima odgovara ona Kafkina fraza o umetničkom delu koje je poput sekire za zamrznuto more u nama
"Kada je planeta u svojoj najgoroj fazi, prepuna ratova, sukoba, terorizma i izbeglica, onda je to dobar trenutak da dokumentaristi odu korak dalje od naslova iz vesti i zapitaju: Zašto?", kaže selektor festivala Tue Stin Miler
