Strip - Po­ma­gač - pri­ča iz Sa­ra­je­va

26.avgust 2004. Zoran Đukanović

Rat­ne pri­če Džoa Sa­koa

Na­kon Pa­le­sti­ne (1996) i Za­šti­će­ne zo­ne Go­ra­žde (2001), ko­ji­ma je ame­rič­ki strip-autor Džo Sa­ko za­do­bio svet­sku sla­vu, pa­ten­ti­ra­ju­ći pri­ tom sa­svim po­se­ban, je­din­stven ža­nr u ko­jem je spo­jio strip i no­vi­nar­stvo, ne­dav­no se u Ame­ri­ci po­ja­vio i nje­gov strip Po­ma­gač: pri­ča iz Sa­ra­je­va

Po­zo­ri­šte - Di­plo­mac, BDP

26.avgust 2004. Ivan Me­de­ni­ca

Gla­mu­ro­zan pro­ma­šaj

Pri­ča ko­ja je u svo­joj film­skoj ver­zi­ji bi­la re­vo­lu­ci­o­nar­na, u ak­tu­el­noj te­a­tar­skoj adap­ta­ci­ji do­bi­ja su­prot­ne atri­bu­te: po­red to­ga što gra­di kon­zer­va­tiv­ni te­a­tar­ski iz­raz, ona po­di­la­zi i ma­lo­gra­đan­skoj po­tre­bi za za­ba­vljač­kim po­zo­ri­štem, po­tre­bi ko­ja je od­li­ko­va­la i elit­nu pu­bli­ku na be­o­grad­skoj pre­mi­je­ri

10. Sa­ra­je­vo film fe­sti­val

26.avgust 2004. Mu­ha­rem Ba­zdulj

Iz­me­đu mar­gi­ne i gla­mu­ra

Fe­sti­val za­čet pod gra­na­ta­ma u naj­go­rim da­ni­ma op­sa­de Sa­ra­je­va odr­ža­va se ove go­di­ne po de­se­ti put. Od jed­ne po­sve al­ter­na­tiv­ne re­vi­je pre­tvo­rio se u cen­tral­ni film­ski do­ga­đaj u re­gi­ji. Broj­ni ugled­ni go­sti, ve­li­ki in­te­res pu­bli­ke i po­zi­tiv­na at­mos­fe­ra glav­ni su fe­sti­val­ski adu­ti

Pozorište - Fenomen Diplomca

18.avgust 2004. Sonja Ćirić

Diplomac u Beogradu

Produkciono, pozorišna predstava Diplomac razlikuje se od svih pozorišnih predstava dosad igranih kod nas. Predstava urađena po istoimenom bestseleru Čarlsa Veba, ekranizovanom u čuvenom filmu Majka Nikolsa sa Dastinom Hofmanom u glavnoj ulozi, biće prikazivana 30 poslednjih večeri ovog leta u Beogradskom dramskom pozorištu, u režiji Alise Stojanović

Fond "Borislav Pekić"

12.avgust 2004. Ljubica Milić

Okean piščeve ostavštine

Za razliku od većine zadužbina sličnog tipa, zahvaljujući pre svega Ljiljani Pekić, ali i grupi prijatelja, poznavalaca i ljubitelja Pekićevog dela, tokom dvanaest godina koliko postoji, Fond "Borislav Pekić" postao je važan deo srpske kulture, a njemu zahvaljujući opus Borislava Pekića proširen je biserima iz piščeve ostavštine

44. Sabor trubača u Guči

12.avgust 2004. Dragan Todorović

Seosko, svetsko, seosko

Sabor je postao načisto državna stvar, i kao takav postavio nove rekorde. Međutim, na završnoj priredbi, iako je tu bio Predsednik, iako je tu bio Domaćin, sve teklo nekako kilavo, sve dok Sreten, koji tera kosu kontra Karić, nije đipio i postavio stvari na svoje mesto

Intervju - Pol Oster, pisac

04.avgust 2004. Majkl Vud

Pisac priča o ljudima samoće

Pol Bendžamin Oster spada u red najznačajnijih američkih pisaca današnjice. Rođen je u Njuarku 1947, u Nju Džersiju. Nakon studija na njujorškom Kolumbija univerzitetu, šest meseci provodi kao mornar na jednom tankeru u Meksičkom zalivu, zatim odlazi u Francusku gde živi sledeće četiri godine, prevodi i piše poeziju. Vraća se u Njujork 1974, objavljuje poeziju, prozu i eseje. Godine 1982. objavljuje svoj prvi prozni naslov, esejističko-memoarsku knjigu Otkrivanje samoće. Nakon toga sledi objavljivanje tri novele koje sačinjavaju Njujoršku trilogiju, zahvaljujući kojoj postaje slavan. Sledi još osam romana od kojih je poslednji Proročka noć objavljen početkom ove godine. Objavio je još pet knjiga memoara i eseja, dve zbirke poezije, i realizovao tri filma kao scenarista, koreditelj i reditelj (Dim, Modri u licu, Pandorina kutija). Živi u Bruklinu, Njujork. Oženjen je američkom spisateljicom norveškog porekla Sajri Hustved. Ovaj intervju, koji ekskluzivno objavljujemo, a koji je nedavno dao uglednoj američkoj reviji za književnost "Paris rivju", Pol Oster je ljubazno ustupio "Vremenu" i Ivani Đurić Paunović, svom prevodiocu na srpski.

Alterglobalizam

04.avgust 2004. Dejan Kožul, Slobodan Georgijev

Drugačiji svet u Srbiji

Protivnici neoliberalnog kapitalizma pokušali su da u Beogradu prezentuju ideje nove vrste otpora vladajućim društvenim trendovima. Na kraju se sve svelo na blagi kulturni događaj i sumnjičenja da su došli da potpiruju štrajkove u Srbiji. Protesti iz Sijetla, Đenove i Praga odjeknuli su u Beogradu snagom probušenog balona

Knjige – "Svetlost dana", Grejem Svift

29.jul 2004. Teofil Pančić

Kako biramo

Novi Sviftov roman je sve samo ne detektivska storija; to je priča o ljubavi u svim njenim najčudnijim inkarnacijama

Devedesetogodišnjica

29.jul 2004. Predrag J. Marković

28. jul 1914 – 28. jul 2004:Beogradsko leto 1914.

Granate koje su 28. jula 1914. uveče ispaljene sa monitora austrougarske rečne flote na Beograd, nisu samo označile prvo bombardovanje nekog evropskog grada u XX veku. One su započele rušenje sna o progresu bez granica, o ljudskoj istoriji kao svetloj stazi u budućnost, zasnovanoj na demokratiji, razumu i premoći institucija i kulture belog čoveka