Škotska – Istorija nezavisnosti

Gajde, viski i naftna polja

Posle tri stotine godina u sastavu Velike Britanije Škoti su dobili priliku da na referendumu odgovore na pitanje "Da li Škotska treba da bude nezavisna država?". Za pristalice nezavisnosti Škoti će zauvek ostati Škoti, a Englezi Saksonci, zajednička istorija govori u prilog razdvajanju. Za druge pak Velika Britanija je "porodica nacija", u kojoj "ponosni Škoti" mogu istovremeno da budu "ponosni Britanci", u čijem okrilju je svima bolje, kako je Škotima molećivo poručio britanski premijer Dejvid Kameron

Lični stav – Konferencija o Zapadnom Balkanu u Berlinu

Primiće nas u EU kad budemo kao oni

Prvi put u poslednjih dvadesetak godina, na Konferenciji o Zapadnom Balkanu u Berlinu dogodilo se da su sve zemlje shvatile koliko su, u stvari, ekonomski male kada se posmatraju odvojeno i koliko više vrede i mogu da postignu ako se zajednički pojavljuju kao region. To su najbolje razumele dve najmlađe vlade, srpska i albanska. Dvojica premijera došla su sa konkretnim predlozima koji podrazumevaju regionalnu saradnju i regionalne projekte

Proces pregovora o pristupanju Evropskoj uniji

Proces koji se tiče svih nas

Dana 21. januara 2014. godine otpočeo je proces pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji. Kao rezultat toga, srpsko društvo će u znatnoj meri biti izmenjeno, dok će građani steći niz novih prava i obaveza. Upravo zbog toga je potrebno učiniti ovaj proces javnim i otvorenim za građane. Samo na taj način proces pregovora će dobiti istinski legitimitet i postati vlasništvo svih građana

Velika Britanija i EU

Da li da odem ili ne

Poraz koji je britanski premijer Dejvid Kameron doživeo nakon imenovanja Žan-Kloda Junkera za predsednika Evropske komisije učinio je da izlazak Britanije iz Evropske unije postane realnija opcija. Pred opšte izbore koji će u Velikoj Britaniji biti održani za manje od godinu dana izgleda da su se stvari malo otrgle kontroli

Izložba – »Kuća evropske istorije u egzilu«, Beč

Sećanje na Evropu

Belgijski režiser Tomas Belink postavio je u okviru Bečkog pozorišnog festivala izložbu o Evropskoj uniji iz perspektive budućnosti. Reč je o sablasnoj viziji njenog fiktivnog raspada 2018. godine, koja podstiče na razmišljanje o negativnim tendencijama njenog aktuelnog razvoja

Evropska unija – Izbor šefa Evropske komisije

Junker – Merkel 2:0

Mesec dana nakon izbora za Evropski parlament konačno se nazire ko će biti na čelu Evropske komisije: provereni kadar EU, nosilac liste narodnjačkih partija Žan-Klod Junker. Njegovo postavljenje otkriva sve peripetije briselske politike, jer socijaldemokrate traže protivusluge, Evropski parlament više uticaja, a Britanci se po običaju ljute

Škotska – U susret referendumu o nezavisnosti

Porez, nafta i nuklearno oružje

Oko četiri miliona građana Škotske starijih od šesnaest godina glasaće 18. septembra na referendumu o nezavisnosti zemlje. Ukoliko većina zaokruži "da", biće to najveća promena u Velikoj Britaniji od nezavisnosti Irske 1920. godine. Međutim, malo ko očekuje takav ishod

 

Ostanak na kursu reformi

Izbori za Evropski parlament

Ko to tamo glasa

Dominacija narodnjačkih partija, slaba izlaznost, pobeda evroskeptika u Velikoj Britaniji, ekstremne desnice u Francuskoj i Danskoj i ekstremne levice u Grčkoj. Zašto je propao pokušaj da se Evropska unija približi biračima i zašto ne mora da znači da će pobednik izbora, kandidat konzervativnih partija Žan-Klod Junker zaista postati "premijer EU", to jest predsednik Evropske komisije

Inostrane pohvale

Svi premijerovi gosti

Početak rada nove vlade Srbije obeležen je posetama važnih gostiju. Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton doputovala je u Beograd odmah nakon izbora nove vlade, u narednim danima sledili su je komesar za proširenje EU Štefan File, slovački šef diplomatije Miroslav Lajčak. Izrečeno je mnogo lepih reči i nadanja da će Srbija sa novom vladom imati svetlu budućnost

Tržište gasa i Srbija

Kuda vode gasovodi

Da je kojim slučajem do sada izgrađen Južni tok, tranzit ruskog gasa preko Ukrajine sveo bi sa na simbolične količine, čime bi Ukrajina izgubila na strateškom značaju, a Rusija "pokupila šnjur": sa strane sigurnosti snabdevanja Evropa bi bila namirena za sledećih tridesetak godina što bi, takođe, Rusiji na isti period obezbedilo sigurno tržište i – svi srećni. Svi osim "prekoatlantskog partnera" – Amerike, kojoj bi izgradnjom Južnog toka i marginalizacijom Ukrajine iz ruku bio izvučen značajan končić

Slučaj Radulović i C market

Povratak odbeglog direktora

Hronologija slučaja "C market", Radulovićeve optužbe i šta se njemu stavlja na teret