Dok se sukobi zahuktavaju, uz nastavak stradanja civila i neopisivu humanitarnu katastrofu, kraj se ne nazire i pored toga što se u rat uključila moćna koalicija, predvođena najvećom svetskom vojnom silom. I SAD i njeni saveznici pominju da će intervencija trajati bar tri godine
U podetinjeloj Srbiji samo jedan čovek imaće status Odraslog; nama ostalima, beslovesnoj pačurliji, bolje je da ne znamo ništa
Irak, Sirija i Libija propadaju u anarhiji i ratu. Oko njih se lome koplja bogatih arapskih monarhija. Na jednoj strani je najistaknutiji predstavnik Katar, koga podržava Erdoganova Turska, zajedno čvrsto drže stranu progonjenom Muslimanskom bratstvu u Egiptu. Na drugoj strani su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati. Pri tom nisu sporni drugačiji pogledi na religiju, baš kao ni način vladanja. Reč je o borbi za moć i uticaj, koja daleko prevazilazi region Bliskog istoka
Kurdi su najveći narod na svetu bez svoje države. Poznati su po borbenosti i neprihvatanju tuđe vlasti. U Iraku su bili ugnjetavani, progonjeni, a sada se od njih očekuje da iračku državu oružjem spasavaju od pripadnika radikalne Islamske države
Šta me je, neklanog i nedoklanog, dočekalo po povratku iz bliskog inostranstva "u koje pošten Srbin ne ide"
"Već desetak godina smo svjedoci međunacionalnog postjugoslavenskoga žrtvoslovnog takmičenja, a motivacija je takmičara posve jednostavna: onaj tko pobijedi imat će, vjeruje se, bolju startnu poziciju u novome sukobu. Zato i izvanjski pritisak na to da se otvoreno prizna ono što se inače potiskuje ima dobrih strane, iako je praćen i s mnogo neugodnih posljedica. Ali to jest u osnovi uvjet za opstanak zdravoga društva"
"Zaustavila su me prošle zime na ulici u Bagdadu trojica sa kalašnjikovima," kaže u telefonskom razgovoru za "Vreme" Ahmed N. "Bila je noć, vozio sam kući. Prislonili su mi cev na čelo i pitali: ‘Šta si?’ ‘Otac mi je sunit, majka šiit, žena hrišćanka. Ni sam više ne znam šta sam,’ odgovorio sam. Gledali su me, a onda su spustili puške i rekli: ‘Hajde, briši!"‘
Ima li sličnosti između Viktora Orbana, mađarskog premijera, Redžepa Tajipa Erdogana, premijera Turske, i Aleksandra Vučića, novog premijera Srbije? Sva trojica su na skorašnjim izborima ostvarila ubedljive pobede. Orbanova stranka Fides zadržala je dvotrećinsku većinu u parlamentu; Erdoganova Stranka pravde i razvoja na lokalnim izborima uverljivo je trijumfovala; lista koju je predvodio Vučić na martovskim izborima osvojila je 158 od 250 mandata u parlamentu. Osim toga, sva trojica političara imaju naglašenu mesijansku ulogu u vođenju svojih država, svaki na svoj način
Figura lidera-spasioca nešto je kao šećerna vodica koja ništa ne leči, ali se prodaje kao panaceja širokog spektra
Izborna komisija saopštila da je na referendumu o ustavnim promenama, održanom 14. i 15. januara u Egiptu, 98,1 odsto od oko 20 miliona izašlih glasača podržalo predložene izmene. Na prvi pogled, reklo bi se da za Egipat dolaze bolji dani. Novim ustavom garantuje se mnogo više građanskih sloboda i ljudskih prava nego do sada, predviđaju se kazne za sve oblike diskriminacije, štiti se jednakost polova, tvrdi se da će najviši pravni akt biti "očišćen od islamističkog jezika". No, da je svetla budućnost za najmnogoljudniju arapsku naciju još daleko, pokazuje sve ono što je referendumu prethodilo
Dok republikanska opozicija kritikuje zapaljivu retoriku Tajipa Erdogana, on nastupa sa pozicije vladara rastuće vojne i ekonomske sile, raskršatajući sa nekadašnjim motom Kemala-paše Ataturka "mir u zemlji, mir u svetu"
Represivno oduzimanje neotuđivih građanskih prava (a "za naše dobro") kreće uvek od "malih stvari"; dok dođe do "velikih", već je prekasno za sve
Najveća kriza u deceniji provedenoj na vlasti dovela je do procepa unutar islamsko-konzervativne partije premijera Tajipa Erdogana. "Sultan" izgleda nije shvatio koliko je porasla građanska samosvest Turaka
Zapanjujuće je koliko naši mali i veliki vlastodršci ne žele da razumeju osnove na kojima počiva slobodno, demokratsko društvo
Treća zima "arapskog buđenja" stiže sa još većom neizvesnošću, kako u onim državama koje su revoluciju već obavile, poput Egipta, Libije, Jemena, tako i kod onih kod kojih je "Arapsko proleće" još u toku, kao što je Sirija. Ta neizvesnost muči i zemlje koje strepe od posledica, poput Libana, Jordana, Izraela, monarhija oko Persijskog zaliva, ali i Palestinu, večitom razlogu za frustraciju muslimanskog sveta
Granata ispaljena sa sirijske teritorije je 3. oktobra u turskom mestu Akčakale usmrtila pet žena i jedno dete. Turska vojska je uzvratila artiljerijskom vatrom po ciljevima u Siriji, a televizija Al Džazira je prenela da su u tim napadima poginule 34 osobe. Građanski rat koji u Siriji besni već godinu i po dana ušao je u još dramatičniju fazu
Jedna neonacistička grupa ubila je u poslednjih deset godina najmanje deset ljudi, a da niko na nju nije ni posumnjao. Ovo skandalozno otkriće otvorilo je pitanje da li su nemačke obaveštajne službe i policija do te mere nesposobne, ili neonacisti uživaju zaštitu pojedinaca u državnom aparatu. Nemačka vlada najavila je reformu službi, a međunarodni ugled Nemačke doveden je u pitanje
Većina u Evropskoj uniji ni posle šest godina pregovora neće ni da čuje za ulazak Turske. Najnoviji izveštaj Evropske komisije o napredovanju pristupnih procesa govori o zastoju. Turska je dopingovana svojim privrednim rastom i ulogom vodeće snage "arapskog proleća", koju je sama sebi pripisala. Ipak, ambicije Ankare koče pitanje Kipra i unutrašnji problemi
Mada se u SB diskutovalo o Siriji, svima je bilo jasno da iznad svega što se govori lebdi senka Libije. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je, pravdajući upotrebu veta, rekao da su autori teksta rezolucije odbili da uvrste ruski predlog odredbe o zabrani strane vojne intervencije u Siriji, i da bi predložena rezolucija otvorila put vojnoj akciji. "To znači samo jedno, da naši partneri u SB UN ne isključuju ponavljanje libijskog scenarija", rekao je Medvedev. Veto protiv novih sankcija Siriji uložila je i Kina
Desilo se ono što Palestinci i veći deo muslimanskog sveta nazivaju istorijskim događajem. Palestinski predsednik Mahmud Abas podneo je 23. septembra zahtev za punopravno članstvo Palestine u Ujedinjenim nacijama. Prema tom zahtevu, palestinska država bi trebalo da obuhvati Zapadnu obalu, pojas Gaze i istočni Jerusalim. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun prosledio je zahtev Savetu bezbednosti, ali tu se priča o punopravnom članstvu Palestine u UN završava, jer su Sjedinjene Američke Države najavile da će staviti veto na palestinski zahtev
Zbog recitovanja stihova "džamije su naše kasarne, minareti su naši bajoneti, a vernici vojska", Erdogan je 1999. godine osuđen na deset meseci zatvora, jer je sud smatrao da tom pesmom širi versku mržnju. Odležao je četiri meseca. Partija blagostanja i Partija vrline u kojima se politički angažovao zabranjene su zbog islamističkih stavova. Godine 2001. osnovao je Partiju pravde i razvoja (AK) i od tada ne zna za poraz na izborima. Vernik koji ne pije alkohol i ne puši, Erdogan se nametnuo kao globalni igrač i glas muslimana iz čitavog sveta
U Kairu su demonstranti zauzeli izraelsku ambasadu. Ankara preti da će njena ratna mornarica probiti pomorsku blokadu Izraela u pojasu Gaze. Turska i Izrael zamrzli su vojne i sve druge sporazume i opozvali ambasadore. Ankara preti da će turski ratni brodovi sprečiti i postavljanje platformi za eksploataciju gasa ispred kiparske obale, u kojima učestvuju i izraelske firme. Atina najavljuje odmazdu ukoliko dođe do "napada na Kipar". Turska se sve više ponaša kao regionalna sila i lider muslimanskog sveta i sve jasnije napušta ideju o približavanju Evropskoj uniji. Izrael gubi ono malo partnera koje je imao u regionu, u kome zveckanje oružjem preti da preraste u oružane sukobe
U nastojanju da reši krizu, predsednik Bašar el Asad je najavio početak nacionalnog dijaloga, razmatranje novih zakona koji se tiču parlamentarnih izbora i medija, kao i moguće izmene ustava, ali su sukobi između demonstranata i režimskih snaga ipak nastavljeni. Ti sukobi su već takvog intenziteta da bi se moglo reći da je u Siriji počeo građanski rat koji se otima kontroli. Kako raste intenzitet nasilja u Siriji, a bombardovanje Libije ne daje željene rezultate, tako početno oduševljenje i uverenje da se ruši svet okoštalih autokratskih režima po muslimanskom svetu na Zapadu zamenjuju rezignacija i strah od onoga što na ruševinama nastaje
Na samom početku vojne intervencije u Libiji došlo je do nesuglasica oko tumačenja Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Mnogim zemljama masivna bombardovanja koja predvode SAD otišla su predaleko i nemaju veze sa prvobitnim humanitarnim karakterom Rezolucije, već se u njima prepoznaje namera za svrgavanjem Gadafija sa vlasti. Žestoka rasprava povela se oko toga ko zapravo komanduje borbenim akcijama, ko treba da preuzme komandu, a ni unutar NATO-a početkom ove nedelje o tome nije postojao konsenzus
Evropska unija je zajedno sa Uneskom još 1998. godine započela intenzivan rad na rehabilitaciji delova Istanbula Fener i Balet koje su uvršćene u svetsku kulturnu baštinu. Mnoge kuće su obnovljene evropskim novcem. Novi urbanistički plan na istoj lokaciji predviđa, međutim, moderne tržne centre i hotele, pa bi tridesetak tek obnovljenih kuća trebalo da se sruši. "Oni nam grade, a mi rušimo, pa to nigde nema", protestuju u udruženjima građana
Mislim da je i Sarajevo sada spremno da prihvati realnost, ali sa evropskom idejom da granice treba prevazilaziti a ne jačati. Josipović je u Banjaluci rekao da je dobar komšija važniji od jake ograde. Entitetske linije se neće promeniti – ali, i Dodik je to jednom rekao, više se neće osećati
Krađa veka, "11. septembar svetske diplomatije", medijski terorizam, američka bruka stoleća... Pitanje je da li ijedna od ovih fraza dovoljno dobro opisuje ono što je počelo da se događa tokom vikenda, i što će izgleda trajati sve dok ne "procuri" i poslednji od 251.287 američkih diplomatskih dokumenata do kojih je došao Vikiliks (Wikileaks)
