Saglasnost oko pet programskih načela i principa politike koje bi trebalo da prihvate sve stranke, buduće članice vlade nije približila stavove pregovarača o tome ko bi trebalo da bude budući premijer. Naprotiv, ljuta borba za tu funkciju vodi se svim sredstvima, a u igru je ponovo uvedena i priča o mogućem raspisivanju izbora
Grupa Rolingstons je u Beograd "sto posto" trebalo da dođe 7. jula 2006, kao i 2. avgusta 2003, ali su se "sigurni" dogovori u poslednji čas uvek otkazivali. Ovaj, u suštini umetnički događaj politizovan je do te mere da je postao takoreći strateški obrazac i neka vrsta mantre za o(p)stanak na vlasti: "Ko dovede Stonse, dobiće sledeće izbore"
Prodaja kasarne "Milan Spasić" u Radovićima, na luštičkom poluostrvu, prioritetna je za tivatskog gradonačelnika Dragana Kankaraša, po kojem je ovaj prostor od preko milion kvadrata "izuzetno interesantan za gradnju i razvoj turističkih kapaciteta". Nesumnjivo je da ova lokacija, koju obogaćuje čitav niz objekata – heliodrom, benzinska pumpa, toplana, sportski tereni, kao i stara austrougarska tvrđava – uveliko privlači nečiju pažnju, a podatak da je iz nje u Bar preseljena teška vojna mehanizacija najbolje svedoči o tome
Činjenica je da će Srbija ostati sudski zapisana kao prva (zasad i jedina) zemlja koja je proglašena krivom zbog toga što nije sprečila genocid, niti je kaznila počinioce genocida
"Ako knez Srbije bude našao za potrebno da u interesu svoje dinastije i svoje zemlje uzme za sebe i svoje potomke kraljevsku titulu, Austro-Ugarska će tu titulu priznati čim bude proglašena u zakonskoj formi i upotrebiće svoj uticaj da je i druge sile priznaju"
U saobraćajnoj nesreći 1. januara ove godine u Beogradu poginulo je lice na kome su nađena američka dokumenta na ime Igor Baruh. Lice je uredno kremirano, ali se tri dana kasnije otkrilo da su dokumenta falsifikovana, a da je lice u međuvremenu uzelo od jednog folklornog ansambla osam i po hiljada dolara za organizovanje turneje po SAD. Onda se neko u američkom konzulatu setio ko je "Igor Baruh"...
Posleratni evropski rekorder u ubijanju i zaoravanju pobijenih zar nije bio štićenik i stipendista Beograda?!
Vlada je odradila svoje – Mnogo je prirodnije da stara Hala ponese ime profesora Ace Nikolića, koji je u njoj radio i živeo na 500 metara od nje – Partizan je konačno stegao petlju i doveo trenera koji hoće da gradi igru svog, a ne da razgrađuje igru protivnika
Protest kosovskih Srba pred američkom ambasadom u Beogradu, stotine amandmana srpske pregovaračke delegacije u Beču, iščekivanje čarobne reči za status...
Rok za privatizaciju društvenih preduzeća ističe 8. marta i posle toga će u firmama koje nisu počele privatizaciju biti pokrenut stečajni postupak
"Nalazimo se pred čudnom pojavom: ukoliko jedna osoba 'tvrdi' da je veći broj njenih sunarodnika ubijeno – utoliko ta osoba ima veće zasluge i smatra se većim nacionalistom. Drugim rečima, da li je jedna osoba ‘izdajnik’ svog naroda ako ne ‘nalazi’ da je bilo toliko žrtava kako se to na svim stranama tvrdi?" Ove redove ispisao je Bogoljub Kočović u knjizi "Sahrana jednog mita – žrtve Drugog svetskog rata" u Jugoslaviji (Otkrovenje, Beograd, 2005) čije izvode na sugestiju i uz dozvolu priređivača londonskog izdanja Desimira Tošića prenosimo u ovom broju "Vremena". Dr Bogoljub Kočović je po obrazovanju pravnik, doktor prava u Parizu posle rata, potom naučni saradnik u Francuskoj, a potom je u Sjedinjenim Državama i u Francuskoj prešao na ekonomske studije, posebno na statistiku... Prvo izdanje ove knjige izašlo je u Londonu 1985. U njoj je tada izrečena opomena da "kod izvesnih preovlađuje još uvek ideja... da međunacionalni obračuni nisu završeni, odnosno koji žele, ako im se prilika ukaže, da se ‘svete’, da ‘nastave’ sa građanskim ratom...". Na knjigu nije bilo reakcija nekoliko godina, a onda je izbio rat. Po njegovom okončanju, licitacijama o starim žrtvama dodate su licitacije o novim...
Predsednik vlade, pred svi svoji ministri, kako samo to on ume, poručio da nemamo prava da se odreknemo i da se nikada nećemo odreći Kosova, sa čim su se, sve ustanički udarajući desnom o levu, svi ministri složili
Ko misli da su budale bezopasne samim tim što su budale, taj je prespavao XX vek; daj budali dovoljno dugačku batinu, i videćeš šta sve ume
Međunarodna ekipa pregovarača stalno je na liniji Beograd–Priština, analitičari se uporno trude da objasne kakve veze ima formiranje Vlade Srbije sa rešavanjem statusa Kosova, a mediji bruje o planovima i mapama. U međuvremenu, na dva kilometra od Prištine, žitelji sela Čaglavica pokušavaju da žive kao da se ništa bitno oko njih ne dešava... Utisci nekoga ko se tamo našao prvi put ne čine kompaktnu priču. Filmskim jezikom rečeno, petodnevni boravak u Čaglavici najviše liči na niz "kratkih rezova"
Očekivano skupštinsko "ne" Ahtisariju, a spor oko buduće oštrine beogradskog demarša zbog eventualnog priznanja nezavisnosti Kosova jeste pre ono zbog čega buduća vlada može pasti nego ono zbog čega ne može biti formirana
Za poslednjih šest godina od kada je novosadski odbor DSS-a postao aktivniji učesnik lokalne političke scene, gotovo nijedan veći gradski skandal nije prošao bez nekog od njihovih članova
U Srbiji posluje 17 društava za osiguranje i četiri društva za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima
Ukoliko bez dozvole imate pištolj, preti vam kazna zatvora do tri godine. Za pun hard-disk dečje pornografije, ili 100 DVD-ova na policama nečije sobe, nikakva kazna nije predviđena. Posedovanje pornografskog materijala u kojem su iskorišćena deca, u Srbiji nije krivično delo
Stopa poreza na dobit preduzeća u Srbiji iznosi deset odsto, u Mađarskoj 16, Poljskoj 19, Bugarskoj 19,5, Hrvatskoj 20, i u Češkoj 28 odsto
Valja se povremeno iznova osvrnuti na "trinaest apostola" osnivača Demokratske stranke i videti šta se s njima u međuvremenu zbiva, jer nam to govori mnogo o onome u čemu živimo
Ipak se kreće, zaključak je nakon skupa kojim je u Beogradu obeležena dvogodišnjica potpisivanja međudržavnih sporazuma, Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine o saradnji tužilaštava u rešavanju teških krivičnih dela, posebno ratnih zločina
Drakulić već najavljuje i nove, buduće akvizicije brodskih kapaciteta na Dunavu, to jest dodatnu kupovinu bilo srpskog bilo nečijeg drugog, inostranog brodovlja
Kada su točkovi specijalnog aviona Pitera Karingtona dodirnuli pistu surčinskog aerodroma davne 1991, niko nije pomišljao da će se poslednji izdanak na porodičnom stablu međunarodnih pregovarača za bivšu Jugoslaviju pojaviti tek nakon petnaest godina. Naravno, još tada je bilo jasno da britanski diplomata neće odvratiti južnoslovenske narode od namere da se ubijaju zbog šake zemlje, ali se i gajila neka tajna nada u razum, ekonomski interes, Zapad, čudo, proviđenje, svevišnjeg, Peruna... ili nešto treće, što vremešnom lordu ne bi donelo nastavljače. Sa perspektivom koja se otvara u suton događaja postaje jasno da je to bila samo jedna u nizu pokopanih iluzija, i da je Marti Ahtisari tek sada došao da se oprosti u ime svetskih posrednika koji su se, sa više ili manje dobre volje, starali o Balkanu. Neki su se nakon toga povukli sa javne scene, drugi više nisu među živima, treći brinu o humanitarnim problemima i dalekim narodima, ali je iza njih ostala hrpa planova i skica za rešenje balkanske krize
