Zahvaljujući američkom novcu, ovog leta počela je rekonstrukcija zgrada Doma omladine Beograda i Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković". Desilo se, međutim, da su obe ove donacije inicirale "radove" unutar i oko darovanih institucija koji, sigurno je, nisu bili povod američkom dobročinstvu
Krajem prošle godine američka ambasada u Beogradu objavila je da će vlada njene države darovati milion dolara ustanovi kojoj je, po mišljenju Beograđana, taj novac najpotrebniji. Takmičili su se Dom omladine Beograda i Hitna pomoć. Skupština grada je organizovala glasanje na svom sajtu, glasalo se i SMS-om i, polovinom januara, uživo iz Studija B, prebrojavanjem glasova proglašen je pobednik – Dom omladine. Milion dolara je namenjeno rekonstrukciji zgrade. Međutim, realizaciju ovog poklona američkog naroda ometaju jedan bilijar klub i jedan kafić. Ili, možda je to ipak Trgovinski sud koji im to omogućava?
Ovo je prva obnova Doma omladine od kada je 1964. godine otvoren (prvi direktor je bio Ivan Stambolić). Poslednje decenije, Dom omladine Beograda je najposećenija gradska kuća kulture posle Sava centra. Prosečno, godišnje, programe DOB-a posećuje između 400.000 i 450.000 ljudi. „Ako se tome dodaju ostali posetioci koji dolaze povremeno zbog knjižare Beopolis, internet kafea i drugih sadržaja u zgradi, jasno je da institucija sa takvim brojem posetilaca mora periodično raditi na svojoj adaptaciji i sanaciji“ kaže za „Vreme“ Aleksandar Đukić, pravnik, sekretar DOB-a. On navodi da je tokom dosadašnje 43 godine „bilo samo izvesnog ulaganja u opremu, zvučnu i svetlosnu, u rekonstrukciju toaleta, sve to finansirano je sredstvima Skupštine grada. Prošle godine rekonstruisana je sala za tribine na prvom spratu i susedna prostorija u kojoj je tada počeo s radom American Corner. Ova rekonstrukcija urađena je donacijom američke ambasade od 60.000 dolara.“
DOM OD MILION DOLARA: Planirano je da se za milion dolara dobijenih ove godine revitalizuje fasada programskog dela DOB-a, da se sanira i adaptira sala Pogon na prvom spratu (ugradnja nove klima-komore, zvučna i svetlosna oprema), kao i da se adaptira otvorena terasa na ravnom krovu iznad Pogona s namerom da postane otvorena letnja scena. Planirano je da se adaptiranom Pogonu, kaže Aleksandar Đukić, promeni ime u Sala Americana. Nameravano je i da se rekonstruiše i trg ispred zgrade u Dečanskoj ulici. „Posle dobijanja američke donacije, intenzivirani su razgovori povodom ranijih planova da Grad Beograd izdvoji određena sredstva te da se uradi onaj deo rekonstrukcije koji neće biti predmet radova finansiranih sredstvima američkog naroda. Zapravo, deo koji daje Beograd veći je od dela sredstava američke donacije: Grad će izdvojiti 200 miliona dinara, a američka donacija, pretvorena u dinare, iznosi oko 60 miliona. Međutim, da nije bilo poklona, mi ne bismo mogli ni da razmišljamo o kompletnoj rekonstrukciji.“ Aleksandar Đukić nabraja da će se gradskim sredstvima realizovati sledeći poslovi: kompletna rekonstrukcija velike univerzalne sale u suterenu, rekonstrukcija i kompletno tehničko opremanje džez kluba na prvom spratu (nova zvučna, svetlosna i kinoprojekciona oprema, ugradnja kvalitetne klimatizacione opreme).
Završetak svih ovih radova planiran je za april iduće godine. Međutim, već na njihovom početku postalo je jasno da će taj rok biti produžen. Razlog su zakupci prostora Doma omladine – kafe Tačka, vlasništvo Đorđa Pavlova, čuvenog manekena poznatog kao Đoka Kortina, i Bilijar klub, vlasništvo firme Trgocentar.
„Da budemo precizni: oni su bivši zakupci. Ugovori o zakupu prostora su im prestali, pa oni bespravno koriste prostor Doma omladine i ne plaćaju nikakvu nadoknadu. Međutim, oni ipak sada sudskim putem traže ono na što nemaju prava, da nastave sa radom u DOB-u. I, naravno, to stvara neprijatnu i konfuznu sliku u javnosti o rekonstrukciji Doma omladine“, kaže Aleksandar Đukić.
Naime, prva faza radova (počela 29. maja), u kojoj bi trebalo završiti suteren hola Doma omladine ispred velike univerzalne sale, prekinuta je prošlog meseca zbog postupka u Trgovinskom sudu koji su protiv DOB-a poveli kafić i bilijar klub, a zatim i dobili. Aleksandar Đukić podseća da je „DOB o početku radova blagovremeno obavestio sve zakupce u prostoru (kako one koji to jesu tako i bespravne). Pa ipak, bilijar klub i kafe podnose tužbe za ometanje poseda Trgovinskom sudu u Beogradu što, povodom obe tužbe, rezultuje donošenjem Rešenja o određivanju privremne mere kojom se DOB-u nalaže da dva bespravna i u pravnom smislu bivša zakupca pusti u zgradu i omogući im rad“. Takva odluka Trgovinskog suda, uzgred budi rečeno, donesena je u neverovatno kratkom roku – za dva dana, što je, po Aleksandru Đukiću, „pravni i faktički nonsens zato što je nemoguć rad u prostoru koji predstavlja ograđeni prostor gradilišta! Čak i da to nije tako, a tako je, ne može se dozvoliti rad nekome ko je bespravni korisnik prostora, ko dakle nema važeći ugovor o zakupu i ne plaća nikakvu nadoknadu za korišćenje prostora DOB-a!“
Pre neki dan, preko 30 vodećih evropskih institucija uputilo je otvoreno pismo državnom vrhu naše zemlje sa molbom da se lično zauzmu i pomognu da se ovaj sporni slučaj reši na jedini mogući način, kako bi DOB mogao da nastavi sa svojom rekonstrukcijom, i kako bi mogao da ponudi našoj i evropskoj javnosti kulturne programe najviše vrednosti.
Da li ovakav apel evropskih institucija Sud doživljava kao pritisak na sudstvo? Da li će njegov duševni mir biti važniji od javnog interesa?
UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA: Oglasima i napisima u štampi, i vidnom reklamom na zgradi, javnost je informisana da je Kompanija U.S. Steel Serbia uložila više od 100.000 dolara u obnovu Univerzitetske biblioteke u Beogradu, da su radovi počeli „sa prvim danima jula“, a da će „kruna svih radova“ biti otvaranje Knowledge Centera U.S. Steel Serbia, što će „upotpuniti kulturnu i edukativnu ponudu Biblioteke“. Zbog ovako formulisane namene, shvaćeno je da će se Knowledge Center nalaziti u Biblioteci, odnosno da je ustupljeni prostor uzdarje donatoru. I, u delu kolektiva se pojavilo nezadovoljstvo.
Ali, da se vratimo na početak. Zgrada Univerzitetske biblioteke je sazidana 1926. godine zahvaljujući poklonu Karnegijeve fondacije: inicijativom dr Slavka Grujića, našeg tadašnjeg poslanika u Vašingtonu, a zahvaljujući činjenici da je Srbija bila među pobednicama Prvog svetskog rata, dobijeno je 100.000 dolara za izgradnju. Kako je za „Vreme“ objasnio Bogoljub Mazić, zamenik direktora sa ovlašćenjima direktora Univerzitetske biblioteke, „to je bio povod da nam U.S. Steel Serbia ponudi novac za rekonstrukciju. Karnegi je, setimo se, bio kralj čelika, a U.S. Steel je jednim delom naslednik njegovih čeličana u Pitsburgu, pa se zato i srpski U.S. Steel oseća Karnegijevim nastavljačem. Eto, to je bila ta prirodna veza, pa nije ni bilo potrebe za tenderom.“
Zgrada Univerzitetske biblioteke je spomenik kulture. Objavljeno je da će sada, prvi put od osnivanja, biti temeljno obnovljena. Nemanja Brković, direktor za odnose sa javnošću Kompanije U.S. Steel Serbia, nabraja da će biti zamenjen parket centralne studentske čitaonice, ulaznog foajea, foajea na prvom spratu i galerije čitaonice, da će te prostorije biti okrečene, njihovi plafoni će biti uređeni, dekoracija ulaznog hola takođe, instalacije će biti obnovljene, „ukratko, kompletno će biti obnovljeni svi najvažniji delovi Biblioteke“. U definisanju radova učestvovao je Bogoljub Mazić, kako sam kaže, i insistira da su „svi ovi radovi samo tekuće investiciono održavanje u najširem smislu te reči“.
Promene enterijera su jedan od razloga nezadovoljstva dela zaposlenih u ovoj ustanovi. Njihov stav definiše za „Vreme“ Anđelija Demetrović-Matijašević, bibliotekar u penziji: „Čudi me da rekonstrukcijom spomenika kulture ne rukovodi stručnjak, već Bogoljub Mazić – sam je preuzeo odgovornost za definisanje radova. Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture prijavio je tekuće održavanje, i za to je, od njih, i dobio dozvolu. Ali radovi znatno prevazilaze tekuće održavanje, a na podnetu prijavu Zavod nije odgovorio.“ U razgovoru za „Vreme“ Bogoljub Mazić kaže da se oni pridržavaju zahteva Zavoda za zaštitu spomenika kulture da se ne menja fasada („nećemo ništa dograđivati“), ali ne i centralnog hola. „Intervenisali smo“, kaže, „i to je ispalo na dobro.“
Drugi razlog nezadovoljstvu je već pomenuta najava osnivanja Knowlege Centera. „Sudeći po reklami, unutar Univerzitetske biblioteke otvara se nova ustanova“, kaže Anđelija Matijašević. „Takođe, sudeći po zastorima s natpisom Knowlege Center U.S. Steel Serbia spuštenim duž cele visine frontalne fasade Biblioteke, zbog kojih se ne vidi tabla s natpisom Univerzitetska biblioteka, neupućeni prolaznik bi mogao da zaključi da je u zgradi u kojoj je nekada bila Biblioteka sada neka američka institucija. Da li je Mazić dozvolio donatoru da se tu useli? Ko će raditi u toj novoj instituciji? Setite se da Karnegi ništa nije tražio za uzvrat, kao ni Luka Ćelović, najveći donator Univerziteta u Beogradu. A ostavio je ovoj instituciji mnogo veći kapital od 100.000 dolara. Dokumentaciju koja navodi da se, moguće, radi o preregistraciji univerzitetske ustanove, poslala sam Ministarstvu prosvete. Očekujem da će mi odgovoriti.“
Nemanja Brković, direktor za odnose sa javnošću Kompanije U.S. Steel Serbia, najavljuje da će Knowledge Center biti promovisan krajem septembra „povodom obnove enterijera“ kao „vid saradnje naše Kompanije sa Beogradskim univerzitetom“. Ta saradnja će imati formu studentskih seminara koji temetski neće biti vezani samo za proizvodnju čelika, već i za druge oblasti, istoriju, na primer. „Zgradu nećemo koristiti, samo ćemo pomagati aktivnosti koje organizuju studenti i Biblioteka – bićemo neka vrsta fondacije.“ Bogoljub Mazić opisuje Knowledge Center kao „virtuelnu instituciju, znači bez prostora, koja će pomagati studentima, a njeno prirodno sedište, mesto gde će se održavati promocije i ostali programi, biće Biblioteka. To je nešto pozitivno, i ne vidim nikakvog razloga zašto ga Beogradski univerzitet ne bi podržao.“ Nemanja Brković najavljuje skoro sklapanje ugovora o Knowledge Centeru sa Beogradskim univerzitetom „koji će se odnosi na dugoročniju saradnju. Neki njen naredni oblik biće nagrade studentima i profesorima, što će sigurno doprineti popularizaciji i nauke i Univerziteta.“
Da li bi deo kolektiva negodovao protiv načina na koji se odvija rekonstrukcija (što uključuje i osnivanje Knowledge Centera) da je ne sprovodi Bogoljub Mazić, odnosno da već dve i po godine nije na snazi odluka Upravnog odbora Biblioteke kojom je Mazić dobio ovlašćenja direktora uz napomenu da važe samo do prve naredne sednice Saveta Univerziteta, napomenu koja još nije sprovedena ni na jednoj od održanih sednica?
„Šta će Grad da uradi? Izgleda da Grad protiv suda ne može ništa da uradi! Godinu i po dana sud ne zakazuje ročište za tužbu Grada protiv Bilijar kluba, ali je zato za 48 sati doneo rešenje po tužbi kafića protiv Doma omladine! Ili: ovo je sedma godina kako čekamo na ročište u tužbi protiv kafedžije u teatru ‘Bojan Stupica’! Sedam godina! Sve je to na štetu i ustanova i javnog interesa!
U sudskom rešenju donetom protiv DOB-a piše da kafe ima ugovor sa Domom omladine koji je potpisan 2001. godine, a nigde ne piše da je taj ugovor istekao! To je neka naopaka sudska logika, bez zdravog razuma i javnog interesa. DOB i Grad treba da dokazuju da je taj prostor njihov, a sud nikad ne traži od kafedžija da dokazuju po kom osnovu su oni tu. Sudovi traže od vlasnika prostora da dokazuje da je negov prostor – njegov! Grad se nekoliko godina tuži sa nekim takozvanim turističkim vodičem koji se uselio u Stambol kapiju i u tom procesu sud od nas traži građevinsku dozvolu za Stambol kapiju! To je besmisleno! Zato kažem da više ne znam šta da radimo, sve smo iscrpli! Možemo jedino da ne pustimo te ljude na naš prostor kao što nismo pustili bilijar klub! Tada nam je zamereno da uzurpiramo prostor, pa ćemo sad drugačije: daćemo Đorđu Pavlovu ključeve, pa neka on preuzme DOB!
Rekonstrukcija DOB-a je ugrožena, to svi znamo, osim suda! Sad je prvi put javnost shvatila šta se radi i ko koči javni interes. Svih ovih godina svi u gradskoj skupštini trpino užasne prozivke: što ovo nije završeno, što nije ono završeno. I sad je javnost shvatila da ako poštujete zakone, realizacija i napredak traju godinama. Šta to znači, da treba ići nasilnim putem do pravde, do javnog interesa? Neka javnost pita sudije: kako vi sedam godina ne presuđujete po tužbi grada, a u roku od 48 sati rešite tužbu kafedžije? Gradska uprava se nalazi u istoj situaciji kao DOB, kao JDP. Nekoliko meseci policija ima sudski nalog da nas pusti u atelje Petra Lubarde, ali neće! Jednog dana su javili da će doći, ali su nam sat pre ulaska otkazali! I šta sad, zar je kriv gradonačelnik? Mi nemamo moć. Možda bi pomoglo samo javno prozivanje sudova koji se odnose tako kako se odnose prema javnom kulturnom interesu!“
S. Ć.
Ulaznice za balet „Krcko Oraščić“ i operu „Pepeljuga“ Narodnog pozorišta planule su za jedan dan, ali su se ubrzo pojavile na Instagram profilu ruske agencije Triptix po tri puta većoj ceni. Beograđanima se to nije dopalo
Naturalizam je prisutan kao zajednički sadržatelj u svih pet filmova o kojima će ovde biti reči
Film Susedna soba predstavlja novu fazu u karijeri sedamdesetpetogodišnjeg autora: u pitanju je njegov prvi dugometražni igrani film na engleskom jeziku i prvi film sa (uglavnom) nešpanskom glumačkom podelom
V13. Hronika suđenja teroristima, Emanuel Karer (Akademska knjiga, 2024)
Lusinda Vilijams je najveća kad se u maniru pripovedača dotakne one Amerike koju naslućujemo, zemlje u kojoj je sve daleko, pa i za najobičniji ljudski dodir moraš da pređeš čitavo prostranstvo, koje nekad može biti širine kuhinjskog stola, a nekad je veličine prerije. Ali, Lucinda Williams je veća i od najveće kad više ni to nije važno, nego je samo važno ko je na dohvat ruke i šta se dešava između dvoje, a njene pesme se vrte u tom vrtlogu koji često izbacuje i neke neželjene stvari. Poenta njenog izraza – da se s neželjenim stvarima neizbežno može živeti – daje epski ton svim pričama o malim ljudima koje je dosad ispričala
Dragan Ambrozić – Kantri danas, Lucinda Williams
(“Vreme” br. 662, 2003)
Šta se krije iza eksplozije u Vojnotehničkom institutu koja je u ponedeljak, 9. cecembra, uzbunila Žarkovo i dima koji se nadvio iznad Ceraka
Udobno je biti vođen. Pružiš ručicu i ideš kuda te vode. Ne misliš. Ne pitaš. Prepuštaš se. Slušaš vođu. Ne izlaziš iz samoskrivljene nezrelosti. Studenti Srbije to odbijaju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
