Šljiva će porasti

Prošle godine u Osečini, pobrđe zapadne Srbije, krenuo sajam šljiva sa ciljem da se afirmiše ta nacionalna voćka i da to bude jedan i veliki nacionalni brend. U to vreme kapitalni ministar Velja Ilić, koji nije stig’o na lice mesta, na pitanje braće – na vlasti Nova Srbija – iz Osečine, ko će to platiti, poručio, Gurajte, pokriće se, i to sa šljivom nije moglo da omane. Ove godine, u tom neomanjivanju, stvar, i taj uspeh, otišli još dalje, uspeh bio još uspešniji, prijatelj Sajma post’o Telekom Srbije, bilo još tak’i i toliki prijatelja, uživo pev’o Ojdanić Era, uživo pev’o i besedio onaj nacionalni Čorba Bora, uživo i sa ta sva Nacionalna televizija bio Žika Šarenica, uživo i zajedno i nezaboravno bili Infrastrukturni ministar i lični Izaslanik i nacionalni akademik Matija, a bilo i te šljive, dobro, da ne ispadne da se na sve to popreko gleda, bilo i tih šljiva.

LIČNO I GOLOGLAV: Dakle, petak, ovaj što proš’o, zgrada opštine u glavnoj i takoreći jedinoj ulici. Sve svečano, ima cveća, ima zelenila, ima rastinja, ima zastave na jarboli, ima jedan imena Radoje što zaštitni znak Sajma, šajkača, brkovi, stomak i opanci, ima ceo odbor za doček gostiju, predsednik opštine Milan Nova Srbija Simić u plavo i skrojeno, neka bude šljiva plavo, neka bude šljivano, odelo.

Kako ko stigne, pri’vataju, po srpski i tri puta. Pristigoše, pa u sve to stadoše, i dve srpske sa kike devojčice, primakoše se i popovi, svi dočekaše v.d. predsednika Privredne komore Srbije dr Stojana Jevtića, pred opštinu stade crni auto marke audi, svečano gologlav izađe sami i sam nacionalni pesnik i akademik Matija Bećković, primi ga, kako treba, predsednik Simić, kako treba primiše ga i ostali, tek ga primi onaj veliki brka sa šajkaču što Zaštitni znak. Samo što Matija bi po tradiciji i propisu ispriman, eto ti još jednog i mnogo novijeg, i mnogo lepšeg audija, izađe lično, gologlav i svečano podašišan, infrastrukturni ministar Velja Ilić, kad njega uzeše da dočekuju, sve tri puta tri da ga ljube i zagrljavaju i ostalu i najveću dobrodošlicu izražavaju. Stadoše da se nameste, Zaštitni znak do predsednika Simića, predsednik Simić do svog predsednika Velje, ministar Velja do svog akademika Matije, bi slikanje.

Posle još slikanja, krenuše tom ulicom – putem, ko što je red, napred Velja sa svoj predsednik, iza akademik Matija sa potpredsednikom opštine, iza svi ostali, reporter „Vremena“ se vaspitano javi Akademiku, i Infrastrukturni ministar se kako ume reče, „Opet ti“, na temu primećenog reportera, sve to savi desno i uze da ide dalje. Svi i tako prođoše tablu na kojoj je pisalo Sajam i uđoše u prostoriju u kojoj je bila izložba fotografija. Jedan što autor odma’ reče, Dozvolite da pozdravim sve, predsednik Simić mu sugerisa da sačeka da uđe Izaslanik predsednika Vlade, autor sačeka, opet će, Meni je jako drago da pozdravim, opet ga zaustaviše, uđe i Matija, autor dobi dozvolu, Ja sam Velimir Savatić, autor ove postavke, vrlo mi je drago…

POZNATI TRENDOVI: Kad to obaviše krenuše u događanje, prvo uđoše u sobu koja je bila Muzejsko odeljenje Osečine, postavka u sećanje na pilota Milenka Pavlovića poginulog u vreme NATO agresije. Vladimir Krivošejev, G17 direktor Valjevskog muzeja, objasni da je pilot poginuo nepotrebno ali svojom voljom, i nastavi da izlaže jednu idejicu, da oni imaju nameru da se uradi nešto drugo, muzej šljive, tu bi oni ispričali jednu priču, od drveta šljive koje bi raslo ispred ulaza u zgradu, preko postavke koja bi pričala o šljivi i njenoj upotrebi, do prostorije gde bi se sve to degustiralo i moglo da popije. Videlo se da je ministar iz prve shvatio, direktor Krivošejev ekspertski dodade da su to trendovi koji su uveliko poznati.

Onda svi izađoše u tezge, u redove tezgi, šljive, šljivane kolačiće, razni vez, goblene sa Belim anđelom, još te narodne radinosti, javi se harmonikaš sa komandirskom šajkačom, sve to izvorno oplemeni, Vetar duva, šljive opadaju/ svinje jedu da ne propadaju, ministar uze šljivu, Matija se zagleda u slatko, Velja proba i šljivani kolačić, komandirska šajkača se nastavi, Šljivo plava, naše najmilije/ ti si blago zemlje Srbije, Velja ode u onaj vez, baš pohvali jednu radenicu, u sve to upade onaj G17 Albijanić Mićo, odma’ se reče, Ha, ha, ha, pa kad se primače ministru, primi se sa njim, pa sve nastavi sa svojim radosnim hahahanjem.

To i tako dođe i upade u improvizaciju Posela kod lampeka, muški ko pevaju, žene ko predu, rakija se ko peče, bi i pesme, ministar se svima državnički javi, organizator sve zavede u sportsku halu u koju bila, ko što piše, Berza šljiva. Unutra sve sama šljiva u gajbice, ima i rakije u flaše, ima još proizvodi, ima burad, ima izlagači sa drugu proizvodnju. Ministar već kod prvog štanda pohvali jednu rakiju, pređe na suvu šljivu, pohvali i drugu rakiju, pojede svežu šljivu, Matija odmak’o, opet se zagleda u slatko od šljiva, ministar već u razgovoru, Jel’ rodilo, i državni sekretar za poljoprivredu, Milan Petrović, sve maše glavom i sve pita, Jel’ rodilo, stigoše do izloženog lampeka gde Velja i Mićo pokazaše veliko i zajedničko interesovanje, Velja odbi pivo, svi izađoše i stadoše na crveno itison stepenište gde bila bina sa govornicom obučenom u svečanu zastavu Srbije, transparentom na kome pisalo Sajam šljiva „Blago Srbije“, panoom sa čiča Radojem koji zaštitni znak…

Bi voditeljka, Dobar dan i dobro došli, najavi predsednika Opštine, Dame i gospodo, uvaženi gosti, braćo i sestre, dobro došli, Osečina ima milion stabala šljive, i da nam rađa i na šljivi i pod šljivom. Onda se predsednik reče i na stranjskom, po obrazovanju profesor francuskog, to da rađa i na šljivi i pod šljivom. Bi ministar, Braćo i sestre, meni je drago da sam danas u Osečini… u XXI veku čovek traži da ne gazi blato i zdravu vodu da pije, nadam se da ćete biti zadovoljni. Opet voditeljka, predsednik Vlade Republike Srbije, zbog državnih obaveza, nije bio u mogućnosti da otvori Sajam, imaju čast da pozdrave njegovog ličnog izaslanika, akademika Matiju Bećkovića koji će otvoriti Sajam.

BRAVO, BRAVO, BRAVO: Onda je za govornicu, nad tu svečanu zastavu, sa ministrom zdesna, stao akademik Matija, sve pozdravio, rek’o da je ovde sa dužnošću da u ime predsednika Republike Srbije Vojislava Koštunice otvori sajam šljiva. A onda je, kako samo on ume, probesedio, ajde citat, ajde pun pravopis: „Svi smo čuli za ono proročanstvo da će svi Srbi stati pod jednu šljivu, ali ja ću baš danas i ovde da kažem da proroka izgleda nismo dobro razumeli. Nije on hteo da kaže da će Srba biti tako malo, i da će se Srbija toliko smanjiti, nego da će šljiva porasti, da će biti velika, veća nego što je ikada bila, i mi danas vidimo kako se to proročanstvo ispunjava, i kako se šljiva razgranava i proslavlja po celom svetu, koren joj je u Srbiji, a krošnja na svih pet kontinenata. I svi Srbi, ma gde živeli, mogu da stanu pod tu šljivu i sklanjaju se pod njene grane“. Još Izaslanik izbesedio i da je šajkača skrojena po ugledu na šljivu, slične boje i sudbine, decenijama bile pod Š, i da, Šajkača puna šljive ostaje najvernija i najlepša slika Srbije. I završio, izaslanički, da se u vijekove pamti i ponavlja, Braćo i sestre, blago Srbiji s blagom Srbije. Aplauzi bili, prvi, s obe ruke, čestit’o ministar.

Opališe iz prangije, tri puta, svi tri puta viknuše, bravo, bravo, bravo, svi krenuše do bazena gde bio koktel, švedski sto sa pite i ostale pituljice, neki gulaš u kazanu, Matiju ne pušta pesnik imena Milan Ivanović, u jednoj ruci naslov „Topot sa Zvečana“, pod miškom knjiga „Gledanje u plećku“, a akademik sve stao zagleda onu raniju sa gulašom. I ministar u poslu, pita se redom, izjavljuje novinarima, komentariše i taj ugovor o koncesiji za autoput, fali pet strana, koga to interesuje, ne može da shvati toliki primitivizam u XXI veku… Ni Albijanić onaj Mićo ne zaostaje, sve aperitivno oda s čašom rakije, objašnjava popovima da šljiva treba medijski da se pročuje. Pa sve to, pod neki svetli i otvoreni čadori, sede za dužne astale, Izaslanik i Ministar se rasporediše jedan naspram drugog, organizator učini da im se kod predjela dogodi jedan sa gajdama, kod glavnog jela im se namesti i Srba Simenunović, koji za sebe veli da je narodni pesnik. Dodadoše Srbi mikrofon, stade Srba pred visoku sofru, pa izvadi bijele ‘artije, “ Kad noću padne tmina/ zamiriše džibra i komina/ Kazandžija leži kraj lampeka/ Zaorila njega draga čeka/ Ne odlazi k njozi u šumarku/ Grli lulu i ljubi tabarku“. Pa, sve gledajući u koga treba, prevrte i drugu ‘artiju, “ Evropo pakosnice jedna/ Plododarja našeg žedna/ Što se na Srbiju žestiš/ U Podgorinu dođi da se nektarom pričestiš“…

JUČE, DANAS I SUTRA: Bi odlaženje visokih gostiju, onaj G17 Mićo sa dve kese u jednoj ruci, organizator sve smesti u autobus na kome je pisalo „Prvi srpski autobus“, Izaslanika i Ministra privedoše fijakeru, smestiše se, reporter „Vremena“ uze to uslika za istoriju i pokolenja, Matija se toliko obradova da se zaceni od smeha, ni Ministar, svestan značaja trenutka, ne imade kud, udruži osmeh.

I sutra, u tu subotu, bilo za istoriju, sa onaj bazen i direktno i na Nacionalna televizija „Žikina šarenica“. Onaj od petka, sa komandirskom šajkačom i kokardom se uvodno otpeva, Nema nama boljeg pića/ od rakije šljivovice/ niti bolje emisije/ od Žikine šarenice, reče se i taj Žika, Kad se završi emisijica, doći će i rakijica, pokazaše preko nacionalni ekran da u petak bili Izaslanik i Ministar, pokazaše šljive, lonac u kome se kuvaju suve šljive, o šljivi se otpeva onaj Era Ojdanić, bi još svega i od toga, i predsednik Opštine u svoje šljiva odelo Simić dobi priliku da se zahvali, jerbo im to mnogo znači, što je „Šarenica“ u Osečini, reče i da je šljiva za njih juče, danas i sutra, i da je ministar Ilić najveći laf.

U nedelju bio završni dan, na one tezge šljiva dobro otanjila. Ali ima narod, ima pesma, ima folklor. Upitan, predsednik Simić nam kaže da je sajam korak ispred, hteli su da ispričaju jednu zdravu srpsku priču i misli da su uspeli u tome, namera im je da se mere od sajma do sajma, da broje koliko ima šljiva, i koliko ima dece, koliko ima na šljivama, koliko pod šljivama, to im je najvažnije. A pošto košta, tri miliona, uz državu i jake sponzore nadaju se da će opština biti na nuli.

Završno, na onaj bazen, sa svečanom zastavom Srbije preko govornice, podeliše nagrade, za najboljeg proizvođača šljiva u osečinskoj opštini, za najbolji šljivani kolač imena „šljivko“, za najbolju rakiju, za još koječega što je bilo najbolje.