Tandžir, Riga, Pamplona, Kendi i Luang Prabang, umesto Londona, Pariza, Rima ili Njujorka. Zašto ići stalno u Grčku, Tursku ili Egipat, kada za iste pare ima toliko drugačijih, senzacionalnih destinacija
Vučić deluje nekako osveženo. Kao da je doleteo s Floride, recimo. Inače, da je bio tu, ne bi ono dete iz bujice spasavala braća, niti bi se Ivica Dačić pravio važan, već bi bujične poplave po Srbiji rešavao mandatar kako i dolikuje novom supermenu svake srpske politike
"Samo budale mogu da kažu da su srećne, tako nešto i ne pomišljam da izgovorim. Umesto toga, kažem da sam zahvalan okolnostima i ovom društvu koje me je do te mere prihvatilo, pruživši mi šansu da radim nešto što volim. Dakle, imao sam sreću, ali ne mogu da kažem da sam srećan. Pogotovu živeći u ovakvom užasnom svetu"
Interesantno je da su pojedini političari vladajućeg DPS-a iz Pljevalja Darka Šarića i njegovog brata Duška nazivali biznismenima, uprkos poternicama i presudama zbog raznih krivičnih dela. Tako je dugogodišnja poslanica Beba Džaković kazala da su zaposlili stotine Pljevljaka. Bivši gradonačelnik Pljevalja Filip Vuković je Šariće više puta nazvao "korektnim momcima"
U srpskoj ekonomiji, na prelazu iz jedne u drugu godinu, kao da dolazi do izvesnog preokreta – razdoblje "politike improvizacije" izgleda da smenjuje "politika privrednih bajki", ovde tipična za svaki predizborni period "omamljivanja" birača pljuskom obećanja iz "lepše budućnosti"
"Eno mi ga stariji brat počeo puštat bradu i ko fol čitat Kuran, a nije nikad uspio doć ni do pola Komandanta Marka", žali se glavnom junaku u romanu Bekima Sejranovića "Ljepši kraj" njegov rođak, pričajući o bratu koji je postao vehabija. Mirza Ganić (19), koji je 8. januara poginuo ratujući u Siriji, sigurno ne odgovara navedenom opisu. Bio je đak generacije u osnovnoj školi, odličan učenik gimnazije u Novom Pazaru, miran i povučen. Ipak je dva meseca pre završetka gimnazije otišao da se bori na strani pobunjenika protiv Bašara el Asada
Mediji su ovih dana samo prenosili šta očekuje Podgorica od posete svog premijera Beogradu, a o tome šta Srbija očekuje niko ništa nije rekao. Sam dolazak Đukanovića je za Srbiju najveće moguće, sad već ispunjeno očekivanje
Svega sedam godina otkako je projekat "Južni tok" najavljen, a u godini kad je gas po prvobitnom planu već trebalo da poteče, radovi na deonici kroz Srbiju su počeli, doduše simbolično: prve dve cevi svečano su zavarene, a sledeće će ući u postupak tek na proleće, jer još ni tender za izvođača radova nije raspisan. "Biće i to uskoro", tvrdi Dušan Bajatović, generalni direktor "Srbijagasa"
Budući da su obe strane u sporu – Srbija i Hrvatska – dostavile sudu listu svojih svedoka, verujem da je informaciju pustio državni vrh. Naime, videvši moje ime na spisku svedoka, neko iz srpskog pravnog tima je vest prosledio vrhu države, a oni medijima. Pojavljivanje mog imena u kontekstu svedoka hrvatske strane u tužbi za genocid protiv Srbije očito je sračunat potez sa ciljem da se izložim novim pritiscima, šikaniranju, da se zastrašim
"Ne bih se mogao setiti nijednog, ma i kratkog perioda u životu bez Njegoševog stiha, bez misli o Njegošu", zapisao je o svom odnosu prema Njegošu Ivo Andrić. Andrić se Njegošu čitavog života vraćao i o njemu u periodu 1925–1963. napisao desetak tekstova, više nego o bilo kom drugom piscu. "Vreme" je ove godine, u broju 1151. objavilo Andrićev esej iz 1935. godine Njegoš kao tragični junak kosovske misli, a u ovom broju objavljuje poslednji njegov tekst o Njegošu. Andrić ga je napisao 1963, povodom 150. godišnjice Njegoševog rođenja, i objavio ga u listu "Komunist" 28. novembra te godine. Andrićevo delo u tom trenutku je zaokruženo, on je tada već svetski poznat pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, i on u kratkoj priči pod naslovom Trenutak u Toploj poslednji put vraća svoj dug Njegošu, opisujući ga kao dečaka u kome zrije sve ono što će kasnije pretočiti u stihove i pokušati da ostvari u delu i životu.
Ja sam se u početku nešto nadao, nego danas vidim da je zasad jugoslavenstvo idealna riječ koja samo praznijem glasom lijepo zveči... Jugoslaveni sile svoje ne poznaju, pa i zasluge svoje ne vide. Stoga oni sebe i predaju slijepo u bezuslovno ropstvo tuđinu. Ovo je vječna muka za one koji su njihovi i za one duše koje ovo osjećaju. Nego sve jedno biva kad naša braća ne umiju razumjeti što je dična svoboda
