"Srbija u ovoj fazi ima pravo da neguje posebne odnose sa Rusijom i uprkos tome može biti prva naredna zemlja koja će biti primljena u EU", kaže poslanik Evropskog parlamenta Ivo Vajgl. "Međutim, kada bude postala punopravna članica, možda će važiti drugačija pravila"
Sve i da hoće, predsednik Republike Srpska više ne može odustati od referendumskog izjašnjavanja, zakazanog neposredno pred lokalne izbore i koje ima svrhu nacionalne homogenizacije. U suprotnom, mnogi smatraju da bi to bio početak njegovog političkog kraja
Poslovično "bure baruta na Balkanu" nije još eksplodiralo iz banalnog razloga: nema toga ko se nije popišao po tom buretu i ugasio uskrslu varnicu, ali ne iz namere da vatru gasi nego sve verujući da to može požar da rasplamsa
Srpski i hrvatski nacionalisti iskonstruisali su nove kolektivne identitete jedni naspram drugih, a zatim i u odnosu na susedne narode – tako da je onaj drugi negativan, tuđi i dalek, naravno – te novi identitet nasuprot same SFRJ i to da se bude sve suprotno od onog što je ona bila. Ove konstrukcije su dvadesetogodišnja noćna mora sveopšteg propadanja i frustracije u novim državama
Prema nedavno objavljenom istraživanju Međunarodnog monetarnog fonda, u poslednjih dvadesetak godina zemlje centralne i istočne Evrope napustilo je 20 miliona mladih i obrazovanih ljudi. Posao, bolje plate i sigurnost bili su glavni motivi za odliv istočnoevropskih kadrova u razvijenije države Zapada. Da li je danas situacija drugačija
Novi ustav je proteklih godina mogao biti ona karika koja povezuje građane i političare u zajedničkom poduhvatu korenitih promena, ali je ona nestala pre nego što je nastala. Može li danas biti drukčije?
Makedonija je čitave prošle godine bila blokirana teškim sukobom vlasti i opozicije, a i u toj godini je ostvarila rast BDP-a za oko četiri odsto. Crna Gora je, kažu, u političkoj krizi, zbog ulaska u NATO i bučnog otpora koji toj politici navodno pruža opozicija, a prošle godine je ostvarila povećanje BDP-a za 4,3 odsto. Čak i Bosna i Hercegovina, koja nikako da formuliše nekakvu zajedničku politiku, u trećem kvartalu prošle godine dostigla je međugodišnju stopu rasta BDP-a od 3,1 odsto. Hrvatska je četvrtinu prošle godine bila bez vlade, pa je ipak povećala BDP za 1,7 odsto. Slovenija navodno ima "vladu amatera", a procenjuje se da je u prošloj godini podigla BDP za 2,2 odsto. Dakle, postavlja se pitanje zašto Srbija zaostaje, kad ni drugima nije lako i kad i tamo ima "nezdravih pojava"
Šta je najveći doseg Dejtonskog sporazuma, a šta su njegov najveći nedostaci, kako su tokom dve decenije tumačeni duh i slovo ovog akta potpisanog u Parizu 14. decembra 1995, da li je moguće da se izmeni, da li su bez njega održivi jedinstvo i stabilnost Bosne i Hercegovine, neka su od pitanja na koje su na tribini "20 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma" pokušali da daju odgovore profesor Nenad Kecmanović, urednik BIRN-a za BiH Srećko Latal, pisac i novinar Muharem Bazdulj i moderator Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"
Sedam država za 22 dana, stotinak novih poznanika iz Srbije i zemalja regiona, nekoliko stotina prepešačenih kilometara, nekoliko hiljada kilometara pređenih vozom, prolazak kroz Orbanov "zid", fotografisanje kraj ostataka Berlinskog, 687 stepenika bliže nebu i pogled na čitav Pariz sa Ajfelove kule, Barselona na dlanu ispod parka Guelj... Tako je ukratko izgledalo ovo leto iz moje perspektive zahvaljujući konkursu "Putujemo u Evropu" (umesto "u", lepše bi zvučao predlog "po" jer smo i mi deo te Evrope)
Pekić u Pismima iz tuđine ne proriče apokalipsu; uveren da se ona već dogodila, on daje njenu dijagnozu
Nespremnost većine u Srbiji da prihvati sopstvenu odgovornost za zla nanesena Hrvatskoj devedesetih može se meriti samo sa potpunom nezainteresovanošću većine u Hrvatskoj za sudbine prognanih i pobijenih civila u "Oluji". U većoj ili manjoj meri, isto se odnosi i na celo naše okruženje
