U senci tenzija

Sezonu izbora na Balkanu (Bosna i Hercegovina u oktobru, Slovenija u novembru) otvoriće Makedonija 15. septembra, kada će građani po četvrti put od sticanja nezavisnosti birati poslanike u Sobranju, a prvi put nakon izbijanja oružanog sukoba između albanskih pobunjenika i vladinih snaga februara prošle godine. Izbori se održavaju gotovo tačno godinu dana nakon Ohridskog sporazuma, na koji su uz snažno posredovanje međunarodne zajednice potpise stavili lideri četiri vodeće političke partije u Makedoniji.

Sporazumom su okončani oružani sukobi, uspostavljeno je vojno prisustvo međunarodne zajednice (operacija Ćilibarska lisica) pod komandom EU-a (nemačkog generala smenio je na mestu komandanta Holanđanin) i počele ustavne reforme kojima se albanskoj manjini u Makedoniji garantuju veća prava. Sporazumom su najzadovoljniji predstavnici međunarodne zajednice – u prvom redu EU, NATO i SAD – dok ga obe strane u sukobu smatraju iznuđenim kompromisom, pa stoga ne čudi da se nijedna partija u predizbornoj kampanji nije ni osvrnula na godišnjicu potpisivanja Sporazuma.

NIZ INCIDENATA: Godinu relativnog mira u Makedoniji – ili, bolje rečeno, odsutsva rata – prekinula je u jeku predizborne kampanje serija oružanih incidenata koja je kulminirala krizom talaca poslednjih dana avgusta, odnosno prvih dana septembra. Najpre su u blizini Gostivara iz zasede ubijena dva policajca posle čega je policija uhapsila trojicu osumnjičenih. Potom su naoružani otmičari zaustavili autobus i iz njega oteli osmoro putnika, ali su ubrzo oslobodili troje. Otmičari su zahtevali oslobađanje trojice osumnjičenih Albanaca. Policija je zatim opkolila okolinu Gostivara i u akciji su u dva odvojena incidenta ubijena dvojica Albanaca, a jedan je ranjen. Portparol makedonske policije Voislav Zafirovski izjavio je da je ubijeni albanski pripadnik pobunjeničkih snaga prvi otvorio vatru iz automobila na policijsku patrolu i da je u tom incidentu ranjen jedan Albanac. Drugi Albanac ubijen je pred zoru istog dana kada je policija opkolila selo Zerovlje na putu između Gostivara i Tetova. „Oteto je petoro ljudi i policija čini sve što može da oslobodi taoce i uhapsi otmičare“, izjavio je Zafirovski, pravdajući ishod policijske akcije.

Posredstvom Međunarodnog Crvenog krsta i pod snažnim pritiskom međunarodne zajednice dalja akcija makedonske policije je obustavljena, a taoci – među kojima nije bilo Albanaca – su oslobođeni. Odgovornost za otmicu, koju su snažno osudili predstavnici međunarodne zajednice, uključujući i visokog predstavnika EU-a Havijera Solanu, preuzela je do sada nepoznata ekstremistička albanska grupa ARI. Obaveštajni izvori NATO-a u Briselu, međutim, tvrde da je reč o šačici naoružanih Albanaca koji, upadljivo bez podrške političkog lidera pobunjenika Aljija Ahmetija, ne mogu destabilizovati situaciju u Makedoniji.

Nekoliko dana po okončanju krize na istom putu iz autobusa turske kompanije otet je jedan Turčin koji je ubrzo oslobođen jer je, kako kaže, „otet greškom“. Povodom otmica i policijskih akcija oglasio se i Helsinški komitet za ljudska prava u Makedoniji u čijoj se izjavi kaže da je teško proceniti u kojoj meri su policijske akcije legalne, a u kojoj služe u propagandne svrhe predizborne kampanje.

DEKURAŽIRANJE BIRAČA: Kako se dan izbora približava, sve su učestalije i eksplozije koje potpiruju strah i nesigurnost građana. Nezavisni analitičari u Skoplju procenjuju da izazivanje napetosti ima za cilj da obeshrabri birače da izađu na glasanje, što naruku može ići jedino vladajućoj koaliciji, naročito partiji VMRO-DPMNE premijera Ljupčeta Georgijevskog. Sašo Ordanoski, urednik političkog skopskog časopisa „Forum“, tvrdi da je premijer Ljupčo Georgijevski iskoristio nedavne incidente da snažno zaigra na kartu antialbanskog raspoloženja u Makedoniji. Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja u Makedoniji popularnost vodeće garniture rapidno opada, dok raste podrška najjačoj opozicionoj koaliciji levog centra Zajedno za Makedoniju, koju su formirali Socijaldemokratski savez Makedonije (sa bivšim premijerom Brankom Crvenkovskim na čelu), Liberalna demokratska partija, koja je nastala pre dve godine nakon raskola Demokratske i Liberalne partije koje su se ujedinile 1997. i na čijem se čelu nalazi Risto Penov, Demokratski savez Bošnjaka, Ujedinjena partija Roma i druge manje partije.

Da je najsnažnija stranka u parlamentu VMRO-DPMNE, koja se nalazi na vlasti zahvaljujući koaliciji sa Demokratskom partijom Albanaca Arbena Džaferija i Partijom demokratskog prosperiteta Abdurahmana Haljitija, pokazuju sve oštriji tonovi u državnim medijima u istupima predstavnika vlasti, naročito ozloglašenog ministra policije Ljubeta Boškovskog. Ministrastvo spoljnih poslova Makedonije uputilo je protestne note ambasadorima Albanije i Bugarske u Skoplju jer je vlada nezadovoljna reagovanjima Tirane i Sofije na nedavnu krizu u Makedoniji. Boškovski je, međutim, prošle nedelje otišao korak dalje najavivši preko zvaničnih medija u Skoplju da se sprema hapšenje grupe novinara, urednika i predstavnika međunarodnih nevladinih organizacija zato što „po scenariju Zapada rade na uništenju vlade (premijera) Ljupčeta Georgijevskog“. Boškovski je dodao da su u zaveru uključene i određene strane diplomate i da je cilj da se kod domaće i svetske javosti poljulja kredibilitet makedonske vlade.

TEŠKO DO STABILNE VLADE: Državni mediji „Večer“ i „Nova Makedonija“ su prošle nedelje feljtonizovali dugačak članak u kome se optužuju međunarodne organizacije – u prvom redu Međunarodna krizna grupa (ICG), Institut za izveštavanje o ratu i miru (IWPR) iz Londona, NATO, OEBS i druge – da se mešaju u unutrašnje stvari Makedonije u zaveri koja bi trebalo da proizvede izborni poraz VMRO-DPMNE. Ovakve tvrdnje je podržao i ministar inostranih poslova Slobodan Čašule.

Analitičari poput Ordanoskog veruju da ovakve optužbe i zastrašivanja od strane vladinih zvaničnika predstavljaju poslednji pokušaj VMRO-DPMNE da se grčevito održi na vlasti jer bi u porazu na izborima ova stranka izgubila mnogo više od vlasti: izgubila bi kanale korupcije, a čelnici stranke mogli bi da se nađu i na optuženičkoj klupi. Prema nedavnom istraživanju Transparensi internešenela, Makedonija se sa 2,4 indeksna poena nalazi na 102. mestu po korupciji. Indeks 10 označava da korupcije uopšte nema, dok indeks 0 znači da je korupcija ušla u sve pore društva. Poređenja radi, prema istom istraživanju Jugoslavija se nalazi na 96. mestu, dok Hrvatska zauzima 51. mesto.

Ni u redovima albanskih partija ne vlada sloga i poslednja istraživanja pokazuju da rejting DPA opada u korist lidera pobunjenika Ahmetija. Šuška se, takođe, da bi Džaferijeva partija DPA mogla otkazati koalicionu ljubav VMRO-DPMNE i priključiti se koaliciji Zajedno za Makedoniju.

Uprkos brojnim problemima s kojima se Makedonija suočava, primetno je da nijedna stranka u predizbornoj kampanji svoju platformu ne zasniva na ekonomskom ili socijalnom programu i da uopšte ne dotiče najteža pitanja makedonskog društva. Sve se svodi na međusobne optužbe za „izdaju ili korupciju“, a umesto tema kao što su infalcija i nezaposlenost pominju se „sluge Zapada“ i raspetljava se poreklo Aleksandra Makedonskog. U zemlji koju pored teških ekonomskih problema razjedaju etničke podele, koje je Ohridski sporazum samo ublažio ali ne i otklonio, teško je zbog toga očekivati stabilnu vladu koja će Makedoniju približiti jedinom cilju koji ujedinjuje sve njene građane – Evropskoj uniji.