Odjek estradne Srbije

Ukoliko ste autentičan tv-manijak a put vas ovih dana nanese u Republiku Srpsku, uverićete se da je televizija savršen medij za upoznavanje neke sredine. Nekada su turisti obilazili muzeje, znamenite građevine i kupovali bedekere. Danas je dovoljno uzeti u ruke daljinac i za nekoliko časova saznaćete ko je glavni, koga se treba kloniti, o čemu se priča i o čemu se peva. Pošto je Banja Luka (krajiška ljepotica, prestonica na Vrbasu) centar zbivanja, evo kratkog pregleda tv-programa u Srpskoj.

Geografska blizina Hrvatske evidentno je uticala na tv-medije sa ovog područja, ali je nužna izvesna doza rezerve zbog rata čije rane još nisu zarasle. Drugi važan faktor koji treba uzeti u obzir jeste činjenica da je Bosna i Hercegovina (a time i njeni mediji) pod protektoratom i upravom Visokog predstavnika. Usled ove vrste cenzure nastao je, na primer, svojevrstan parajezik, pogotovo u Televiziji Republike Srpske. U svom džinglu oni kažu da su stari koliko i Srpska i da mi znamo o čemu oni pričaju. Međutim, osim ovih medijskih namigivanja, državna televizija je u velikoj meri profesionalna i objektivna, tako da u izvesnom smislu može biti primer televizijama u Srbiji. No, da sve ne bi bilo jednoobrazno, tu su privatne televizije među kojima su najgledanije TV Bel, Alternativna televizija, Nezavisna televizija i Simić kanal. Kontraoverzna televizija Sv. Georgije je pod pritiskom protektorata ublažila svoj radikalni koncept i danas se zove Banjalučke elektronske novine. Nestao je i legendarni posleponoćni erotski program Simić televizije koji je odigrao ključnu ulogu u zbližavanju građana raznih konfesija na ovom području. Prema nacionalnom opredeljenju, građani i dalje svoje antene okreću tako da bi gledali BHTV, HRT ili RTS.

Medijsko šarenilo Srpske samo na prvi pogled može delovati haotično. Uporedite li svakodnevni život (odlazak u prodavnicu) sa tv-programom, videćete da postoji isti trgovački princip. Iz Hrvatske dolazi Ledo nagradna igra sa melodijom „Tata kupi mi auto“, iz Srbije dolaze estradni odjeci Pinka, a Sarajevo je sudeći po televiziji trenutno najdalje. Čudno je što na banjalučkim medijima uglavnom vidite i čujete informacije vezane za zapadne delove Srpske, dok su Pale i Istočna Hercegovina pomalo u zapećku. Staro međuregionalno rivalstvo kao da još postoji.

Pošto se nalazite između Srbije i Hrvatske, bićete u prilici da vidite reklame za iste proizvode na dva jezika. Tako ćete saznati da „veš-mašina živi duže uz kalgon, ali i da „perilica živi dulje“ uz isti.

Pitanje veronauke, toliko aktuelno u Srbiji, ovako je rešeno na televiziji. RTRS nedeljom emituje emisiju pod nazivom „Iz života pravoslavne crkve“ i “ Srpski istočnici“, dok na HRT-u postoje „Mir i dobro“ i „Duhovni zov“. U pitanju su svojevrsne duhovne hronike regiona u kombinaciji sa obeležavanjem prigodnih verskih praznika.

Ljubitelji latinoameričkih serija neće biti uskraćeni, jer sam se uverio da se na celom području bivše Jugoslavije gledaju iste novele, sa nekoliko epizoda tolerancije. U razmeni sapunica savršeno funkcioniše pomenuti tržišni princip, jer se na banjalučkim televizijama, na primer, prikazuju serije preuzete sa TV Hajat iz Sarajeva.

Najlepše bisere, po običaju, možete čuti u jutarnjim i popodnevnim programima, koji na svoj način oslikavaju život sredine. Moj omiljeni program je šou „Nektarov suncobran“, u kome sam saznao da je slava lovačkog društva Kozara Sveti Pantelejmon i da se u okviru proslave svake godine održava Lažijada, odnosno nadmetanje u lovačkim lažima. Prošlogodišnji pobednik i najozbiljniji konkurent za ovogodišnju titulu je aktuelni predsednik udruženja, koji se čitave godine vredno spremao.