"Ako domaći dramski tekst – pod čime podrazumevam svaki tekst nastao na jednom od jezika kojima se u našoj zemlji govori – predstavlja umetnički iskaz, onda on može biti realizovan gde god za to postoji interes i nije ga moguće omeđiti državnim granicama"
Ima tako ljudi koje sudbina izmesti iz epicentra zbivanja, u ovom slučaju, iz Beograda, a nekako, ako se nešto nije desilo u Beogradu, nije se uopšte desilo
"Evropa više nije Evropa Kanta, Voltera ili Rusoa, to je Evropa Orbana i Salvinija i ja sa njom ne mogu da se identifikujem"
Dve sasvim različite predstave koje povezuje možda jedino ozbiljno promišljanje konteksta u kojem su nastale nesumnjivo su vrhunac sezone u pozorištima Srbije
U pravu je bio Crnjanski. Postoji "Zajednica talijanskih pesnika, kroz tolika stoleća. Liče." (Miloš Crnjanski, Kod Hiperborejaca). Liče i srpski pisci. O čemu god da pišu oni pišu, o istom, o pohodu dečaka na mesec
Monografija o Forumu novog plesa kojeg više nema je prilika da se setimo pomaka koje je našoj plesnoj sceni doneo ovaj projekat, i da po ko zna koji put definišemo današnje probleme u toj oblasti
"Moramo da shvatimo da niko neće promeniti ovu kulturnu sredinu osim nas samih. I ako tražim da me Ana Brnabić čuje, da donese određene odluke sa svojim timom i vladom, moram da budem spreman da dam konkretne predloge i da pomognem da se pojasni kako da se te odluke sprovedu"
Kako da narodna igra postane umetnost 21. veka – jedna je od tema ovogodišnjeg etno samita, poznatijeg kao etno Bitef
Grand pri "Mira Trailović" predstavi Zaostavština, komadi bez ljudi, Specijalna nagrada "Jovan Ćirilov" ravnopravno Večnoj Rusiji i Rekvijemu za L. – nagrade su žirija ovogodišnjeg Bitefa. Publici se najviše dopala predstava Svita br.3 "Evropa"
Od 15. do 22. septembra u Beogradu traje 52. Bitef. Svet bez ljudi, u prvih pet od deset predstava Glavnog programa
"Mi smo već bili u pregovorima sa "Mejerholjd" centrom, ali su oni, po hapšenju Kirila Srebrenikova, smesta obustavljeni. Niko im nije rekao da ne mogu da nas pozovu, samo su odlučili da bi pozvati Marinu bilo veoma opasno"
"Reč kolaboracija je prividno nedužna, ona znači saradnju, a ja bih hteo sto puta da ponovim – istražujem nacionalno i nacizam. Verujem da poznajete onu definiciju jezika kao glavnog stuba nacionalne svesti – jezik je dijalekt koji namećemo i potvrđujemo uz pomoć naoružane vojske, uvek na silu"
"Danas je pomalo utopijski verovati da promovisanje pravih vrednosti u pozorištu može da dovede do šire društvene emancipacije. Ali, vi me niste pitali da li može da utiče globalno, već na publiku. Da, verujem da može, ali da se taj uticaj sprovodi i kritikom onoga što ne valja u društvu, i promocijom emancipatorskih vrednosti"
Svetski kongres IFTR 2018 u Beogradu najnoviji je primer kako treba osmišljavati i koristiti potencijale kulture i stvaralaštva u promociji države
"Nismo skloni završecima u ovim krajevima, više smo za dugotrajne zaplete i odugovlačenje radnje, za odgodu kulminacije. Kao u seksu. Rat nas je trajno obilježio. Trauma koja se ne liječi. Pomalo smo pomaknuti ostali. Zaostali za onima koji smo mogli biti da ga nije bilo. Ono što sigurno znamo nakon svega, znamo lučiti: ko je Srbin, ko je Hrvat, ko Bošnjak, znamo jasnije raspoznavati ljude koji nam ne pripadaju. Mrzimo puno lakše nego do tad"
Kao selektor Sterijinog pozorja bukvalno je promenio krvnu sliku jugoslovenskog teatra i drame stavljajući akcenat na kritičko preispitivanje savremenog društva
Selektor Boško Milin je ponudio rizičan koncept "fokusa na mlade", a uspeh je bio polovičan: u zavisnosti od pokrića u dramskom i pozorišnom kvalitetu
"Da li sam mogao da pozovem druge predstave? Da, mogao sam, da su bile bolje od ovih koje sam pozvao. Moram da kažem da postoje predstave koje imaju fantastičnu scenografiju i odlične kostime, ali podsetiću: Pozorje je, ipak, festival dramskog teksta"
"Svi koji očekuju pravdanje ili osuđivanje Miloševića biće silno razočarani jer, mi se time nismo bavili. Mene je u kontekstu Miloševića u spisateljskom smislu najviše zanimalo da se bavim izvornim poimanjem stvarnosti Mirjane Marković na osnovu njenih memoara kako bih dokazala jedan potpuni autizam, autoritarnost autizma koja je nas jako bolela, i protiv koje sam se ja, kao socijalno svesno biće, borila"
Sedmoro autora, osim Viripajeva kod nas nepoznatih, dokazuje neverovatnu vitalnost i raskoš nove ruske dramske književnosti
Njegove pesme su decenijama nakon njegove smrti uverljivije od filmova, dokumenata, spomenika i zvaničnih govora iz sovjetskog doba, a kao idol od njega je danas u Rusiji popularniji samo prvi kosmonaut Jurij Gagarin
"Uvijek vjerujem u dobro, a ne u katastrofe, šize, kukanje. Napravimo makar taj napor, izađimo iz zgrade, iz kuće i glasajmo, pokažimo da smo građani. Kakva je to žrtva i kakva je to hrabrost? Jednog mogu da prebiju, ali desetoricu – ne. A šta ako izađe deset hiljada, sto hiljada, petsto hiljada? Šta će onda? Ne treba ništa drugo da radimo, samo da izađemo. Moramo da budemo prisutni i da kad izađemo na te izbore, znamo šta radimo"
"Veoma je važno infrastrukturno i finansijski podržavati kulturu, umetnost, ali je potrebno i dozvoljavati, pa i podsticati, njen kritički karakter – čak i ono što u toj kulturi kritikuje poredak koji ga podržava. E, to je izazov ovoj kao i svakoj vlasti. Da li ćete podržavati samo ono što vama ide u prilog ili ćete ga podržavati generalno, i to zato što smatrate da je kultura, uz obrazovanje i nauku, glavni emancipatorski mehanizam društva, ono što ga vodi napred, pa makar to išlo na vašu partijsku i političku štetu u datom trenutku. Da li bi istu podršku kao što je imalo svečano otvaranje Muzeja savremene umetnosti imala i izložba u tom istom muzeju koja bi bila kritički nastrojena prema aktuelnoj vlasti?"
Ivan Medenica, pozorišni kritičar, teatrolog i selektor Bitefa, izabran je za ličnost godine većinom glasova uređivačkog kolegijuma nedeljnika "Vreme". Kriterijum za priznanje je, kao i prethodnih godina, doprinos unapređenju institucija u javnom interesu
Dominacija Pinka, hapšenje u rijalitiju i samoubistvo u direktnom prenosu, samo su neki od događaja koji su obeležili televizijske programe u ovoj godini
„Ma iz kojih pozicija i ma s kakvim namerama razmišljamo o Jugoslaviji, neizbežan je zaključak da je ona, u oba svoja života, bila okvir za emancipaciju i modernizaciju svih jugoslovenskih naroda i da su se u okviru nje konstituisale buduće republike, danas države, kao i da su najveći uzleti svih pojedinačnih naroda ostvareni upravo u toj zemlji. Kako kaže Mari Žanin Čalić, Jugoslavija je bila najozbiljniji modernistički poduhvat na ovim prostorima, a sve što se dešavalo od kraja osamdesetih i što se dešava i danas, u svojoj suštini je antimodernističko i vraća nas čitav vek unazad"
Trotomna panorama u izdanju Zepter book velika je ne samo izdavačka, nego i čitalačka avantura i podvig, ali nema sumnje: vredi svakog minuta i svake pare
