Pozdrav iz Kragujevca

Miroslav Miletić dolazi u Beograd. Ne znam kako drugačije da počnem ovu vest, tekst, najavu, ni sama ne znam šta. Ima tako ljudi koje sudbina izmesti iz epicentra zbivanja, u ovom slučaju, iz Beograda, a nekako, ako se nešto nije desilo u Beogradu, nije se uopšte desilo. Mi smo – i Miroslav Miletić i ja – iz Kragujevca, s tom razlikom što je Mića simbol tog grada. Ali ne bilo kog Kragujevca, nego mog Kragujevca, onoga što je Kragujevac meni. A meni su Kragujevac Bora Horvat, Slaja Urošević, Radovan Šarenac… I Mića Miletić, širokoj publici i društvenim mrežama poznat kao @izglave, a nama, Kragujevčanima, kao Mića Turčin, radijski novinar i voditelj, bog gorkog humora i legenda.

U sredu, 10. aprila, Mića, posle ko zna koliko izvođenja na sceni Knjaževsko–srpskog teatra, dovodi svoj Operetsko–kabaretski oratorijum Iz glave na scenu Bitef teatra. Mića kaže da ovo nije predstava, nije ni mjuzikl, a nije ni stendap. Gledala sam ga nekoliko puta i svaki put je drugačiji. U zvaničnom opisu predstave stoji da je to „priredba sa pričanjem i pevanjem“. Miću prati „Orkestar za lociranje, uzbunjivanje i uznemiravanje građana“, pet vrhunskih muzičara, a pomaže im „Hor nezbrinutih devojčica i dečaka“. Mića kaže da je ovo „ono što se desi kad mali čovek iz radija izađe na scenu teatra, praćen muzičarima i horom“.

Mića dolazi u Beograd iz Kragujevca, a malo ko voli Kragujevac kao Mića. U septembru prošle godine imao je tačku koju je posvetio svom, našem gradu: „Grad ti je kao neko najbliži, kao porodica: supruga, deca, otac, majka, brat ili sestra. Tvoji su, voliš ih – to se ne dovodi u pitanje – mada nekad niste ‘u najboljim odnosima’. Nekad padne teška reč, pa ti posle bude žao. Ali nešto od toga, ili sve, brzo se zaboravi. Do novog nesporazuma. I tako, u dobru i zlu, živiš sa svojim gradom. I kad se rodiš: on je tvoj – ti njegov. Kad u njega dođeš: postaje tvoj – ti njegov. Kad iz njega odeš: ostaje tvoj – ostaješ njegov. I kad ostaneš potpuno ‘sam na svetu’, bez igde ikoga, ostane ti grad i vaše ulice. I na kraju, kad odeš da ne odeš, kad odeš da se ne vratiš više nikada, ostaje grad. Pre, za vreme i posle: uvek i zauvek grad. Kakvi smo – takvi smo, kakav je – takav je. Moj, vaš… Naš grad. Kragujevac.“

Dakle, Mića dolazi u Beograd i nemam šta drugo da kažem osim: dobrodošao, druže, pokaži im šta su propuštali sve ove godine.