"Već sada znam da ću se jednog dana ponovo vratiti novotalasnoj muzici, ali sa suvremenim sadržajem i temama koje su aktuelne. Vjerovatno ću ponovo aktivirati Lačni Franz s novom ekipom i s originalnim gitaristom kao gostom. Nadam se boljoj budućnosti i nekim novim talasima"
U Srbiji ima mnogo sposobnih ljudi, ali je njihov učinak sputan samim nedostatkom strateškog pristupa upravljanju procesima, kao i loše sačinjenim "akademskim" strategijama koje ostaju "mrtvo slovo na papiru"
"Ezoterična faza" u srpskoj politici je prošlost: sistem je stabilizovan, fermentacija je završena, diletanti su otpali, imamo to što imamo
"Bio sam rešen da isteram Ustaničku ulicu. Dva projekta su mi propala, a ovaj sam želeo da isteram. Ako i propadnem kao producent, uvek mi ostaje gluma, ali pre toga sam želeo sam da napravim film o ljudima koji idu glavom kroz zid, koji idu protiv struje"
U petak, 9. marta 2012. godine, iz zatvora, nakon odsluženih deset godina robije, izlazi Fikret Abdić Babo, jedna od najživopisnijih – ne samo političkih – ličnosti iz vremena jugoslovenske krize i ratnog raspada. Petnaest godina nakon što je optužen za izdavanje čekova bez pokrića, Abdić je osuđen za ratne zločine. Kakva je baština čoveka kojeg u zavičaju ili mrze ili su mu već četvrt veka bespogovorno lojalni, političkog lidera koji je jednom prilikom izjavio: Ne zagovaram nikakvu opciju, nemam nikakvu ideju i pristajem na sve
"Ustajte, robovi validatora!"; VREME 1102
Žoze Žil: Portugalija danas
Prevela Vesna Vidaković
Mediterran publishing, Novi Sad, 2011.
Čačanski saobraćajci i dalje ne kažnjavaju vozače, policajac koji je pokušao "paukom" da podigne "maricu" i dalje putuje u Gornji Milanovac na svoj novi posao, a ko je za to kriv zna se samo – nezvanično
Gotovo smešno deluju apologeti državne politike koji nas ubeđuju kako ćemo od kandidature imati direktnu korist, preko evropskih fondova i povećanog poverenja potencijalnih investitora koji su samo čekali da postanemo kandidati pa da kupe Jat, Železaru u Smederevu... i šta još ima na prodaju. U realnom svetu to tako ne biva
"Onako kako čovek živi tako i slika. U tome su uvek prisutni raspoloženje, momenat, dobra volja, dobra atmosfera, dobra sreća i – slučaj. A slučaj je, kažu, Bog. Eto, tako nastaje slika"
"Imam jednu vežbanku iz škole koju sam sačuvao. Zbog sledećeg sastava su me u sedmom razredu poslali kod psihologa: ‘Došlo je šugavo jutro, ustajem iz šugavog kreveta, pozdravljam svoje šugave roditelje, uzimam nož, nanosim šugavi margarin na šugavi hleb, odlazim u šugavu školu da slušam šugavog profesora kako šugavo kenja.’ To je bilo napisano kao pismo drugu. Onda mi profesor da keca od 4 santimetra i 7 milimetara, i napiše sa strane: ‘A od svega je najšugavija tvoja pamet, ali ti izgleda toga nisi svestan.’ Ja i dan-danas ne bih da se to prekine kod mene, da me nešto fura. Svaka reč nosi život, a ako to hoćeš da menjaš i doteruješ, onda se nešto gubi. Često se zapitam odakle to dolazi, prolazi kroz mene i izlazi..."
U izdanju "Vremena" upravo je izašla nova knjiga Stanka Cerovića Vrijeme je krv – Umjetnik u Civilizaciji Smrti. U dva nastavka "Vreme" će objaviti delove ove knjige. U ovom broju donosimo odlomak u kome se govori o jednom od najdramatičnijih trenutaka u Drugom svetskom ratu – Staljingradskoj bici
Bio sam na dobrom putu da zaboravim bivšu guvernerku kad juče vidim njenu sliku i naslov da bi mogla biti premijerka – ty nasha sestra, chto tak dolgo my byli v razluke
Ko kaže da je Srbija zemlja kocke, gde se živalj nada sreći na lutriji, u sportskoj prognozi, kvizu ili nagradnoj igri?!
"Od kada su se završili ratovi na području bivše Jugoslavije, da ti pravo kažem, najodvratniji su mi oni koji su se tada, zajedno sa mnom, borili protiv rata, a sad to naplaćuju i sve rade da produže to ratno stanje, jer znaju da je njihova slika tada bila najljepša. Kad god ih čujem, povraća mi se. Ni tada ih nijesam cijenio, osim par najbližih prijatelja, znao sam sa kim imam posla, i među našim ljudima i raznim zapadnim hijenama, ali istorija vas obdari saputnicima kakvim hoće, tu nema spasa. Najgora je ova pomisao: možda smo ih zaslužili"
"Fond je uvek insistirao na tome da se politike, bilo da se radi o reformi obrazovanja ili reformi pravosuđa ili krivičnog zakonodavstva, grade saglasno okolnostima koje postoje u Srbiji. To zahteva veće znanje, veći napor i veće kapacitete, ali se ispostavilo da prepisivanje ne donosi dobre rezultate. Očigledno je da smo neke lekcije morali da ponovimo nekoliko puta. U svakom slučaju sve ovo vreme Fond je smatrao da ti procesi moraju da budu samereni prilikama"
Rasim Ljajić o Muameru Zukorliću, koji je na svom Fejsbuk profilu postavio video-klip nazvan "Muftijin emanet", u kome je poručio šta će se dogoditi u Srbiji ukoliko bude "likvidiran". ("Blic")
Četrnaestog februara, na komercijalno obljubljeni Dan svetog Valentina, u sarajevskoj dvorani Zetra održana je premijera filma U zemlji krvi i meda, režiserke i scenaristkinje Anđeline Džoli. Sav kontekst oko pomenutog filma najmanje je filmski, tako da su se u celi slučaj dubinski uključili mediji i (dnevna) politika. Koliko god režiserka deklarativno bežala od toga, njen film je više politička, nego ljubavna priča
Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu ("Kurir")
Kako je persijski pesnik Hafez pevao o ljubavi i vinu. Kako ajatolah Hamne i propoveda o uništenju. Zašto je politika SAD i Izraela prema Iranu pogrešna i zašto je moguće zamisliti nuklearnu pečurku koju vetrovi sa Bliskog istoka nose ka Evropi
Ko je treći begunac od pravde uhapšen sa Lukom Bojovićem i Vladimirom Milisavljevićem u Španiji
Po čemu je poznat, šta je sve radio i gde se skrivao čovek za koga se tvrdi da je poslednji pripadnik Zemunskog klana lišen slobode
Dvadeset primera odlaska s vlasti zbog rastućeg nezadovoljstva mladih nezaposlenih ljudi. Glasači ističu leve zahteve, a glasaju za desnicu. Bankari moćniji od političara
Koen se dosledno drži svog poetičkog obzora, ali unutar njega ostvaruje deset besprekornih priloga sopstvenoj biblio i diskografiji, od kojih su bar tri ili četiri čisti dragulji
Osnivač Fejsbuka; 27 godina; do bogatstva došao samostalno; živi u Palo Altu, Kalifornija; državljanin SAD; ispisan sa Harvarda; neoženjen
"Ne znam da li postoji profesija u kojoj imate manje slobode da radite svoj posao na način na koji mislite da treba nego što je to nastavnička. Bila sam potpuno šokirana kada mi je Holanđanin iz tamošnjeg Centra za evaluaciju rekao da oni uopšte nemaju kurikulum. To znači da ne postoji plan i program u školama, Holandija ja vrlo visoko kotirana na PISA testovima. Bojazan da će popuštanje dizgina stvoriti anarhiju je neopravdana pod uslovom da se nastavnici osposobe da preuzmu odgovornost, što sada nije slučaj"
Najbolja Dikensova knjiga, ona koju bi trebalo da pročita neko ko odluči da će od Dikensa pročitati samo jednu knjigu, jeste Velika očekivanja, ona čiji se kraj tako savršeno rimuje s krajem Poniženih i uvređenih. Pipa i Estelu nikad ništa više neće ponovo razdvojiti, a Vanja i Nataša će zauvek biti srećni zajedno
