U Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića otvorena je izložba Ambalaže konditorskih proizvoda, kao deo desetogodišnjeg projekta pod nazivom "Muzej detinjstva", čiji je autor Vladimir Perić – Talent
"Mi danas nemamo društvenu situaciju sličnu onoj iz 1948, ali da l’ neko danas sme predložiti alternativu parlamentarnoj demokraciji i slobodnom tržištu? Da l’ neko može dovesti u pitanje sve ove ratove? Predstavljeni su nam kao neka vrsta nužnosti, gledamo ih na televiziji predstavljene na način da nam ne daju prostora za empatiju s drugom stranom. E, ova predstava hoće poraditi na tome, na toj empatiji"
U onoj gimnaziji u Kragujevcu, iz koje su žrtve morale da pođu u smrt, sada su na zidovima slike docnije proslavljenih bivših učenika. Među njima je i slika generala Milana Nedića, predsednika vlade po Hitlerovom blagoslovu u vreme okupacije, takođe i u vreme kada je izvršeno masovno ubistvo u tom istom gradu. General Beme u svom izveštaju glavnom komandantu sektora Jugoistok 28. septembra 1941. godine javlja da je razgovarao sa Nedićem o planiranim akcijama "sa najoštrijim merama" i ponudio mu da dâ ostavku, što je on odbio. Pod Nedićevom vlašću ubijeno je 84 procenta svih Jevreja u Srbiji. Da sam ja sastavljao ovu izložbu, podsetio bih na te činjenice
U vas, kazhetsia, tol’ko odin angel, u nas mnozehstvo!", otelo se gostu koji je ugledavši i Palmu kako mu se primiče sa urolanim Belim anđelom rekao "hvatit"
Vladimir Petrović Pižon, selektor fudbalske reprezentacije Srbije (B92)
Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova, na koledžu Viton u SAD ("Blic")
Sa božanskog visa Boris Tadić u vasceloj regiji vidi samo Srbe: negde gušće nastanjene, negde ređe, ali vidi samo njih. Tek kad u svojoj duši pritisne dugme "show hidden icons" oko naših se ukazuju Crnogorci, Bošnjaci, Hrvati i sl.
"Azerbejdžan u Beogradu"; VREME 1050
Na izložbi "Biti lepa" o lepoti žene priča devedeset crno-belih fotografija nastalih između dva svetska rata
Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije ("Press")
Spletke su bile osnovni način funkcionisanja vladajuće koalicije; pritiskali su se tasteri i donosile tuđe odluke, a svako ko bi rekao nešto drugačije, rizikovao je da osvane u novinama u najgorem kontekstu
Srđan Aleksić nije se suprotstavio aistorijskim i apolitičnim slepim silama prirode, nekakvoj elementarnoj nepogodi. Ne, njegov je čin eksplicitno politički, u najplemenitijem smislu reči
Mirku Cvetkoviću će najmanje pomoći što se Predrag Marković, ministar za sve i svašta, u formalnom upitniku o kvalifikacijama predstavio kao "državnik", jer i oni koje je pisar Pera obavestio da kupe frak to isto veruju za sebe. Od tolikih državnika propade država
Kao juče da je bilo, a deca začeta tih dana sada decu imaju... U međuvremenu je đavo odneo i više država i vojsku i Vožda i snove puste, sve u neprekinutom sledu, eto, do dana današnjeg. To što je 9. marta 1991. počelo, traje još. Jesmo li nešto naučili iz iskustva 9. marta?
Dušan Bajatović, direktor JP "Srbijagas" ("Kurir")
Mada je Haški tribunal utvrdio da Divjak nije odgovoran za ono što se dogodilo u Dobrovoljačkoj ulici, Tužilaštvo za ratne zločine upinje se da dokaže suprotno
Zašto je normalnije da u školama u Srbiji bude istaknut portret Milana Nedića a ne Zorana Đinđića? Je li zbog toga što su Nedića postavile nemačke okupacione vlasti da bude "čuvar reda i poretka" a Đinđić bio premijer izabran na demokratskim izborima? U čemu je "kvaka"
DSS raskinuo saradnju sa B92, kakav naslov, kao da smo, daleko bilo, raskinuli ugovor sa Gaspromnjeftom!
U noći u kojoj pišem ove redove, onoj sa prvog martovskog četvrtka na petak, ostajem bez adrese iz naslova. Ponoć već je uveliko otkucala, nikoga odavno nema ni na trećem ni na četvrtom spratu Mišarske 12-14, samo noćni portir dole drema i pita se kad li će onaj kosmati ludak poći na počinak. A ja sam još tu jer ovi redovi samo tu mogu i moraju nastati, u poslednjem trenutku u kojem kuca već opako ranjeno, ali još živo srce moje Mišarske
Pažnja milionskog auditorijuma na koju je bivši francuski diplomata i publicista Stefan Esel naišao ukazuje na evropsko društvo koje je spremno na promene, na "pobunu". Mada svoje nezadovoljstvo i način otpora sadašnjem stanju još nije uspelo da definiše, ukazuje na savremeno društvo bez ideologije, u kome se kategorija demokratije podrazumeva sama po sebi, ali u kome su velike, revolucionarne ideje istrošene, te traga za novim odgovorima na stara humanistička pitanja
"Reakcija koju je tražio urednik"; VREME 1052
"O razlici između morona i građana"; VREME 1051
