Nemačka je decenijama hvaljena kao zemlja inženjera i svuda u svetu bila je pojam za tehnička znanja. Sada je prinuđena da se okrene imigraciji, zbog čega je, kako smatraju tamošnji stručnjaci, važno ubrzati i olakšati strancima dolazak i dobijanje papira za rad
Anđelka Nikolić: Rasvetljavanje slučaja serije ubistava trovanjem u Ćuprijskom okrugu sedamdesetih godina 19. veka; dramaturg Dimitrije Kokanov; koprodukcija
Na njega kreću srećni, ali i razočarani. Usamljeni, ali i ljudi željni učvršćivanja starih veza i prijateljstava. Radoznali, ali i rezignirani. Uznemireni, ali i spokojni. Sve njih spaja jedno – volja za životom i promenom
“Za razliku od politike, izgradnja mira kaže sledeće: ili ćemo da naučimo da živimo jedni s drugima ili ćemo zauvek da živimo jedni protiv drugih. I onda kako može jedan režim koji nas okreće jedne protiv drugih da ti kaže kako ćeš sa nekim drugim narodom da živiš zajedno? Nema ništa od toga. Na sreću ili na nesreću, taj režim se ne pita šta bi ti ljudi voleli nego su im došli na vrata neki malo moćniji od njih pa su rekli ‘Dobro, dosta smo se igrali, sad dža ili bu’. I mi sad živimo čekajući da vidimo da li je dža ili bu”
Ono što sigurno znamo jeste da se “Ribnikar” nije dogodio ni zbog Tiktoka ni zbog igrica, da nije nužno uzrokovan vršnjačkim nasiljem prema dečaku-počiniocu… Uzrok nije ni to što je dečak iz dobrostojeće porodice. To nisu ni rijaliti programi ni filmovi u kojima se prikazuje nasilje. Na koncu, razlog zašto nam se dogodio “Ribnikar” nije ni Aleksandar Vučić ni njegovih 11 godina vladavine vikom, drekom, rušenjima i verbalnim nasiljem. Sve navedeno jesu odgovori, ali ne na pitanje zašto nam se dogodio “Ribnikar”. To su odgovori na pitanje zašto se ovo društvo ne snalazi posle “Ribnikara”
Kako društva i pojedinci reaguju na kolektivne traume? Šta možemo da očekujemo od sebe i drugih? Šta se može učiniti da (društveni) odgovor na tragedije ide u pravcu zalečenja? Koji su konstruktivni, zdravi načini? Možemo li sprečiti ili makar umanjiti mogućnost za ovakve tragedije u budućnosti? Koji bi trebalo da bude odgovor na vršnjačko nasilje? Kada se kaže “razgovarajmo sa decom”, šta to zaista (treba da) znači? Konačno, koliki je jaz između mera koje je vlast predložila i mera za koje struka kaže da su potrebne
“Juče sam radio jutarnju smenu, bili smo među prvima koju su se odazvali na poziv zbog masakra u osnovnoj školi na Vračaru”, kaže kolegama jedan od policajaca iz patrole interventne jedinice. “To što sam video, ta krv, ta deca... Ja ne mogu više, juriću ovog monstruma celu noć po šumi, samo da ne moram opet da vidim mesto zločina”
Politička propaganda je dostigla najniži nivo od TV Bastilje, u histeričnom strahu od gubitka rejtinga
Ministar odbrane u Vladi Srbije i potpredsednik SNS Miloš Vučević izjavio je danas da postoji mogućnost da cela vlada podnese ostavku i da se ide na izbore, ali je naglasio da je to, uz rekonstrukciju vlade, pitanje za premijerku Anu Brnabić
Više od 50 odsto predatog oružja je od strane legalnih vlasnika. Neki koji ga nelegalno poseduju ne žele da ga predaju iz sentimentalnih vrednosi
Novinar i kolumnista hrvatskog portala 24 sata Tomislav Klauški podsetio je ne samo svoju, već i srpsku javnost šta predsednik Srbije obavezno radi kada mu izmiče tlo pod nogama - udari na Hrvatsku
Četiri dana je bilo prošlo od masovnog ubistva u „Ribnikaru“ i tri dana od pokolja kod Mladenovca, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić u „Ćirilici“ na TV Happy u ponedeljak uveče to jedva da je pomenuo. Sve same optužbe i hvalisanje, ni reči saučešća, empatije, žalosti, tuge, bola. Niti ga je voditelj Milomir Marić o tome išta pitao
Mladi ne veruju političarima i institucijama, ne veruju da nešto mogu da promene. Model komunikacije u kojoj ne postoji dijalog, već samo buka i etiketiranje, sprečava ih da prepoznaju čak i one politike koje bi mogle biti dobre
Predlog da se uzrast krivične odgovornosti smanji sa 14 na 12 godina je potpuno neprihvatljiv iz više razloga. Pre svega, nije utemeljen na međunarodnim standardima i naučnim saznanjima. Pored toga, uvođenje dece od 12 godina u krivični sistem neće ništa promeniti, zato što će i dalje biti dece mlađe od tog uzrasta koja će vršiti krivična dela, a deca koja će biti u krivičnom sistemu i dalje neće, kao što je i sada slučaj sa onima starijim od 14 godina, imati priliku da se tokom mere (kazne) rehabilituju, a kasnije reintegrišu
Širom regiona građani se okupljaju na trgovima kako bi odali počast nastradaloj deci. Iz Zagreba poručuju da je vreme za tišinu i solidarnost. U Banajaluci dan žalosti i otvorena knjiga žalosti do nedelje, nekolicina građana okupila se i u Prištini da iskažu podršku i saučešće
Aktuelna izložba Istorijskog muzeja Čekajući na stalnu postavku ukazuje da ova institucija nema ni svoju zgradu ni stalnu postavku i podseća na aktere ovdašnje istorijske scene čiji je uticaj, iako ne direktno, bio važan po dešavanja u državi njihovog vremena
Iako je Mađara u Srbiji 69.457 manje nego na popisu 2011, delovanje Fondacije Prosperitati i ostalih mehanizama Vlade Mađarske moglo bi da dovede do toga da u Vojvodini uskoro situacija bude slična onoj pre 120 godina – Mađara neće biti mnogo, ali će biti vlasnici zemlje, fabrika, hotela, vinarija... U tom kontekstu, već se polako naziru prezimena novih Rohonjcija, Karačonjija i Marcibanija
Već tridesetih godina prošlog veka pojavila su se upozorenja da se priraštaj stanovništva mora pomagati jer je Jugoslavija “u susedstvu velikih naroda”, dok je štampa uveliko pisala o “krizi materinstva” i “beloj kugi”
Pretprošle nedelje predsednik Srbije je, u svom maniru, poremetio pozitivnu euforiju “crno-bele familije”. Na korak od Fajnal-fora Evrolige i usred akcije prikupljanja novca za pomoć klubu, osvrnuo se na ogromne dugove Fudbalskog i Košarkaškog kluba Partizan prema državi i tako ih indirektno podsetio koliko ceo projekat povratka košarkaša na staze uspeha zavisi od države, a samim tim od njega lično. Može se reći i da im je između redova poručio da dobri rezultati košarkaške ekipe Željka Obradovića mogu lako da postanu lepa uspomena, a istovremeno je predvideo fudbalskoj ekipi da uskoro neće biti ni u “velikoj četvorci” lige Srbije
Opozicija je razbucana na više kolona. Tome su doprineli strategija vlasti, rat u Ukrajini, francusko-nemački dogovor za Kosovo i tradicionalne međustranačke omraze i razmimoilaženja. Za sada se može nazreti četiri-pet opozicionih blokova. U zavisnosti od lokalnih specifičnosti, te da će uza sebe ili nasuprot sebi u borbi za opozicione glasove imati i neke lokalne grupe građana
Najavljeni dijalog ne donosi velika pomeranja u procesu normalizacije, ali jeste po sebi normalizacija – još da vidimo kako se Kurti i Vučić rukuju, pa da pomislimo da se stvari ipak pomeraju ka nekom ishodu
Mediji su već prepravljeni raznim nezvaničnim informacijama
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata konstatovala je uz akciju prikupljanja potpisa za peticiju, da širom Beograda i danas, za Prvi maj, veliki trgovački lanci kao i tržni centri najnormalnije rade, što je, kako ističu, velika sramota
Madriđani zahtevaju da po dolasku u Beograd konstantno imaju obezbeđenje, ali i podršku policije. Šta je ovde u pitanju? Panika? Strah od linča posle sopstvene bruke u Španiji? Ili zakulisne radnje i igre da se izvrši dodatni pritisak na Evroligu
Tradicionalno, Prvi maj mnogi provode u prirodi. Nažalost, posle prvomajskog uranka popularna izletišta često ostanu preplavljena otpadom - flašama, praznim kutijama cigareta, kesama, dogorelim šibicama, pikavcima...
Uselio sam se u dve sobe na četvrtom spratu preko puta crkve svetog Marka u Bulevaru revolucije 26 – danas Bulevar kralja Aleksandra. Imao sam odatle dobar pogled na prvomjska dešavanja 1952. Tek tada sam shvatio da su ljudi morali veoma rano ujutro da dođu, da se poređaju, ne bi li sve bilo spremno za Prvomajsku paradu. Radni narod na svoj praznik nije slavio sebe, već svoje vođe, svoju „avangardu“
