Jedna nova studija baca svetlo na proces krijumčarenja ljudi iz Libije i kakvu ulogu u tome ima Moskva. Kakvi su planovi Rusije u zemlji razorenoj građanskim ratom, da li migracije koristi kao oružje
Ljubljanska pank-rok grupa Pankrti je u Beogradu povodom 45-godišnjice objavljivanja debi albuma “Dolgcajt” podsetila kako egzistencijalna dosada i dalje okupira naše živote
Savo Manojlović, lider pokreta Kreni-Promeni, napadnut je u subotu (12. april) uveče u Beogradu.
“U prestonici Mađarske dočekao nas je i podržao tamošnji gradonačelnik, što se ne bi moglo reći za našu ambasadu – uz ignorisanje, simbolično su spustili roletne na prozorima. Neko vreme smo proveli na fakultetu u Budimpešti, gde smo saznali da i studenti tamo prolaze kroz sličnu situaciju kao mi u Srbiji, samo bez blokiranja nastave – imaju pet zahteva i pokret za smenu rektora. Usledila je potom žurka u našu čast, a onda smo smešteni po kućama ljudi koji su želeli da nas ugoste. Meni je domaćin bio Meksikanac”, piše za “Vreme” student ETF-a Aleksa Ognjanović
Često s pravom zameramo Evropskoj uniji da zapravo žrtvuje demokratizaciju i vladavinu prava u našoj zemlji zarad bezbednosti. To su pitanja Kosova, odnosa Srbije sa Rusijom, kao i strah od izazivanja regionalnih sukoba. Međutim, sada se dešava da režim izaziva unutrašnju nestabilnost u Srbiji. To je jednako opasno, ako ne i opasnije od ovoga čega se inače Evropska unija plaši. Iz tog razloga mislim da će razumeti kako prioritet u ovom trenutku mora da bude unutrašnja stabilizacija prilika u Srbiji. A to znači prestanak zastrašivanja, prestanak govora mržnje, prestanak terora, kao i insistiranje na delovanju pravosudnih organa, tužilaštva, sudova
Usred opšte globalne pometnje izazvane najnovijim Trampovim potezima i ispadima njegovih sekundanata, potpune neizvesnosti na ukrajinskom ratištu, te usred političke i šire društvene krize u koju je zapala poslednjih nekoliko godina, u Francuskoj je potpuni politički haos izazvala sudska presuda kojom je liderki ekstremne desnice Marin Le Pen, favoritkinji predstojećih predsedničkih izbora 2027, osim zatvorske kazne izrečena i pravosnažna petogodišnja zabrana izbora na bilo kakvu javnu funkciju
Autorski tekst ambasadora Velike Britanije Edvarda Fergusona o bliskim vezama između Britanije i Srbije na polju zdravstva i medicine
Državljanku Hrvatske Arien Stojanović Ivković srpske vlasti su proterale iz Srbije nakon 12 godina mirnog života, razdvojile njenu porodicu. To je pretnja svim neistomišljenicima i nije izolovan slučaj
„Štitićemo njihovo zdravlje i živote najbolje što znamo, kao što oni štite pravo svih nas na slobodu, pravdu i veru u budućnost“, kaže za portal „Vremena“ Biljana Vučković, lekarka iz medicinskog tima koji prati studente bicikliste na putu do Strazbura
Studenti biciklisti su na putu do Strazbura stigli u Budimpeštu, tamo ih je dočekalo više stotina ljudi, samo su prozori ambasade Srbije koja gleda na Trg heroja gde im je priređen doček, ostali zatvoreni
Vest da će zgrada Udruženja književnika u Francuskoj 7 biti rekonstruisana, iako je nisu dobili od Ministarstva kulture, pisci smatraju kao pobedu dvadesetogodišnjih nastojanja da im se krov i zidovi ne uruše
Poslanici PSG-a i ZLF-a podneće krivičnu prijavu zbog devastacije Pionirskog parka, gde od 6. marta kampuju „Studenti 2.0“. Oni tvrde da su od građana dobili više od 4.000 fotografija i video snimaka koji prikazuju gomilu smeća, ali i „delove alata, naoružanja za batinaše“ u parku
Nemačka i Austrija pokreću mere zabrane ulaska za lidere Republike Srpske, može se zaključiti iz saopštenja Ambasade Nemačke u BiH
Trenutak u životu koji je mnogo više od izuzetnog fizičkog napora – to je suočavanje sa sopstvenim strahovima, testiranje volje i dobijanje odgovora na pitanje: Koliko sam spreman sebe da se žrtvujem za neko lepše sutra?
Gde su se denuli članovi vladajuće partije i Vučićevi trabanti? Kako je moguće da od tih silnih stotina hiljada pristalica ostade skoro pa brisani prostor? Kolika je zaista mogućnost vladajuće partije da u svoje redove privuče (neke nove) javne ličnosti i eksperte za buduću vladu? Šta sve to dogovori o društvenoj i političkoj klimi, osim da je strah promenio stranu
Dok je deo javnosti uznemirila činjenica da je Aleksandar Vučić razgovarao sa Evropskom unijom posle 15. marta, ne čini se da to išta znači Briselu. Možda novo studentsko hodočašće do Strazbura unese malo emocija i u taj ograđeni politički prostor
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da se priprema novi sastanak kako bi se otklonili nesporazumi u bilateralnim odnosima Moskve i Vašingtona
U zemljotresu magnitude 7,7 stepeni po Rihteru u Mjanmaru poginulo je najmanje 1640 ljudi, a predviđa se da bi broj mogao premašiti i 10.000 žrtava
Istorijski skup u Beogradu 28. marta nije se dogodio. „Pristojna Srbija“ nije došla u Beograd. U međuvremenu, dan pred ovaj datum tabloidi su objavili da će novi skup biti, ipak, u aprilu. I to Svenarodni sabor koji će trajati tri dana (od 11. do 13. aprila)
Zrenjanin je pre nekoliko dana postao Prestonica kulture Srbije. Za jednočasovno otvaranje potrošeno je novca koliko ukupno dobije BITEF
U Ečki, na nekadašnjem posedu jermenskog trgovca živom stokom Lazara Lukača, pored starosedelaca Srba i Rumuna danas živi i više od 800 Kineza koji svakog jutra u šest, u dugačkoj koloni na biciklama odlaze na posao u fabriku “Linglong”
Zgrada subotičkog Narodnog pozorišta posle nekoliko decenija je izgrađena, istina bez velike sale zbog koje je najviše i počela obnova
Milorad Dodik bez problema putuje u Srbiju i Izrael, iako je u Bosni i Hercegovini tražen zbog napada na ustavni poredak. Da li je moguće raspisivanje Interpolove poternice?
Ambasadrorka Srbije u Hrvatskoj Jelena Milić koja je 25. marta iznenada i bez objašnjenja opozvana, poslednjih meseci je incidentima punila novinske stupce u Hrvatskoj
Jelena Milić je privukla pažnju javnosti ponašanjem koje, blago rečeno, nije doprinosilo poboljšanju odnosa između Hrvatske i Srbije, piše zagrebački Jutarnji list
Vučiću je slika poklonjena 8. marta, prilikom posete Kovačici
Jutarnji mrazevi koji su proteklih dana pogodili neke delove Srbije, naneli su veliku štetu voćarima. Najviše su stradale rane sorte koštičavog voća. Srbija je zaostala u primeni savremene poljoprivredne tehnologije
