Državi bi pametnije bilo da sačuva sredstva za dodatnu podršku privredi tokom leta, umesto da se pare rasipaju stanovništvu. Račun za to će kad-tad morati da se plati, i to odustajanjem od mnogih projekata i štednjom, ali to će se sve desiti kada prođu izbori. A to je Vučiću jedino važno
U Vašingtonu ili Njujorku ljude zovu telefonom i sakupljaju na ulici ne bi li hitno primili vakcinu pre nego što propadne, jer se oni kojima je namenjena nisu pojavili u zakazanom terminu. Donald Tramp, koji je ignorisao epidemiju kovida 19, Džozefu Bajdenu je ostavio potpuno haotičnu pandemijsku situaciju koju sada valja što pre ispraviti, jer 20 odsto umrlih od virusa korona u svetu čine Amerikanci
Dva aktuelna filma iza kojih u rediteljskom smislu stoje provereni i cenjeni filmski autori u očito dobroj pripovedačkoj i sveukupnoj stvaralačkoj formi
Prema podacima Svetske banke, za period od 2012. do 2019. godine, Srbija se nalazi pri dnu stope ostvarenog rasta. Od svih posmatranih zemalja (bivša Jugoslavija plus Albanija, Rumunija i Bugarska), Srbija je po kumulativnom rastu – pretposlednja: ako 2011. godinu uzmemo kao "nultu", to jest onu prema kojoj se meri budući rast, privreda Srbije je za tih osam godina porasla tek za 17,68 odsto. Ispod nje je samo Hrvatska, sa još gorim rezultatom od 12,3 odsto ukupnog rasta za osam godina
Sviđalo nam se to ili ne – a dobro nije svakako – režim i Aleksandar Vučić su uspeli da čak i od važnog i po svim kriterijumima natpolitičkog pitanja vakcinacije naprave neku vrstu referenduma o sebi
"Nekadašnji zamenik Visokog predstavnika u BiH Rafi Gregorijan govorio mi je da ima ceo orman dokaza o Dodikovim kriminalnim radnjama. Međutim, nikada on sa tim nije izašao u javnost. I oni koji su došli posle njega posedovali su te dokaze, i to ne samo protiv Dodika nego i protiv drugih nacionalnih lidera u BiH. I opet niko nije našao za shodno da građanima to saopšti, da im pokaže kako su ih njihovi lideri debelo ojadili. Navodno štiteći svoj narod, radili su sve u sopstvenu korist"
Kroz identičan proces zlostavljanja prolazile žrtve koje su optuživale vladike Pahomija ili Kačavendu. Uprkos svedočenjima i postojanju osnovane sumnje, nijedan od optuženih nije bio osuđen
Kada racionalni apeli ne daju rezultate ili nisu politički oportuni, mediji se kod nas okreću paranormalnom svetu
Širok je dijapazon Vučićevih neprijatelja, ali se on kao biblijski David uspešno bori protiv tih, višestruko nadmoćnijih protivnika. Pored tradicionalnih neprijatelja – "Šiptara", "ustaša", "mudžahedina", pa i Crnogoraca – naša država je snažno ugrožena od delovanja opozicije, predvođene sveprisutnim Đilasom
Hapšenje pa još brže puštanje Brana Mićunovića u Budvi tek će u narednim mesecima pokazati da li je nova vlada Crne Gore kadra da se izbori sa kriminalom u toj državi ili ne
"Socijalna umetnost se ovde uvek brkala sa socijalističkim realizmom, znaš ono, srećni radnici, presrećni seljaci. Naravno da je građanstvo steklo averziju prema tom terminu. A slikarstvo ne može da bude angažovana umetnost jer je njegova publika mala"
Pandemija je učinila da mnoge stvari radimo po prvi put verujući da ih radimo poslednji put, jer „čim ovo prođe" vraćamo se na staro. Neki mudriji upozoravaju da neće proći ni kad prođe, odnosno da su neke promene na koje nas je virus prisilio večne
Povodom vesti da će brejkdens postati olimpijski sport, evo male istorije subverzivnih plesova
"Politika pretpostavlja različitost mišljenja i, kako ja volim da kažem, ‘umetnost kompromisa’ da se te različitosti uvaže i pravom razuma ali i većinske moći donese odluka kojom se ide dalje. U nas je različitost nedostupna, kompromis samim tim nepotreban"
Televizija u doba korone prekratila nam je duge dane u izolaciji, edukovala decu i solila pamet. Tu se ipak nije mnogo promenilo
Čini se da smo se čitave 2020. klackali između dva osećanja: jednog da svet više nikada neće biti isti i drugog da će se sve vrlo brzo vratiti u normalu, kako se to kaže. Danas oba ta osećanja izgledaju preterano: nije jasno na koji će to način svet da se promeni
Niko od učesnika rijalitija nema masku, niti postoji nagoveštaj držanja distance. Jasno vam je da praktično nije moguće sprečiti ulazak virusa u prostore rijalitija, ali se gledaocima neprekidno stvara iluzija da je rijaliti nekakva volšebna zona bez korone
"Ako neko odlično vlada svojim instrumentom, kažemo da je on sjajan muzičar. Ali sjajan muzičar može biti i neko ko ne svira toliko dobro, ali to čini sa velikom strašću. Sama veština po sebi nije mnogo bitna. Jer, mi u stvari obraćamo pažnju na muziku koja nas emocionalno dodiruje, slušamo ljude čije nas priče zainteresuju i osećajno zaokupiraju"
Da li se vidi kraj vladavini Dušana Bajatovića u JP Srbijagas, ili je na delu još jedan formalni pokušaj da se to preduzeće restrukturira, a da se zapravo ne dogodi ništa, i kakve to ima veze sa fudbalskim klubom Vojvodina
Izvori "Vremena" iz Svetske zdravstvene organizacije potvrđuju da će "neka količina" vakcina protiv korone stići u Srbiju do kraja ove ili početkom sledeće godine, ali ne znaju ni koliko ni kada tačno. Svakako, sve što stigne biće namenjeno prioritetnim grupama, dok zdrav i prav građanin može da se nada svojoj dozi u najboljem slučaju na leto 2021. Zašto se onda vlast igra sa živcima onih koji vakcinu žele da prime? Čemu gađanje brojevima od dva miliona i milion doza? Zar ta potreba za megalomanijom nije kontraproduktivna
Ko je više od dva puta slušao Vučića mogao je da ustanovi da "oni" svakakve pokore rade po Srbiji i da je pravo čudo da život pored "njih" takvih uopšte može da se odvija: "oni" su opljačkali narod, predali Kosovo, obogatili se, "oni" po društvenim mrežama pišu da hoće da ubiju i siluju Vučićevu decu, "oni" poseduju i drže pod kontrolom sve medije, "oni" drže i kontrolišu kompletno pravosuđe u Srbiji, "oni" se raduju svakoj novoj smrti, "oni" hoće da korona pobedi, "oni" hoće i Vučića da ubiju, samo da bi mogli da nastave da kradu… O svemu ovome sirote građane obaveštava par poštenih medija, koji se nepokolebljivo bore protiv moćne tajkunske medijske mašinerije i tako sprečavaju da tajkunski mrak pojede Srbiju
"Izgleda da 700.000 stranačkih jurišnika nije dovoljno da se sakrije činjenica da se apsolutno sve raspada pred našim očima. Od ’Skupštine’ gde svedočimo kako se raspadaju ljudi, njihovo dostojanstvo i moral, od medija gde svedočimo kako se raspada istina i profesionalnost, do ulica gde se raspada sve. Nijedno društvo ne može nikud bez ljudi koji kritički misle, ni prijateljstvo ne može da bude pravo ako vam neko stalno klimoglavi – pa, vi ćete postati totalni idiot"
Sazivi Skupštine od 2014. naovamo bili su poligon za iživljavanje naprednjačke većine nad opozicionom manjinom. "Vreme" je u više navrata pisalo o izobličenju najvažnije institucije u državi u zli rijaliti, gde se poslanici većine takmiče u količini uvreda i mržnje koju su u stanju da proizvedu po jedinici vremena. Međutim, ova naprednjačka skupština u kojoj nema opozicije za svega nekoliko meseci rada po zlu i mržnji nadmašila je prethodne sazive, ma koliko su se oni prethodni trudili i bili "marljivi"
Jezik može biti most, mogućnost, dobra prilika, ali i sredstvo dominacije i potčinjavanja. Može biti u službi manipulacija ili u službi stvaranja. Može se posmatrati kao važno pitanje identiteta. Jezik je neophodan, kako bi se paralelni životi preobratili u suživote, neophodan iz čisto pragmatičnih i ekonomskih razloga, neophodan i kako bi se videlo oko čega se zapravo sukobljavamo i ne slažemo
"Jugonostalgija se danas pripisuje slabašnim ljudima nesposobnim da srčano stanu uz čvrstu desnicu koja zna kako da se obračuna sa svim recidivima, Hrvatima, Ciganima, Šiptarima, Balijama i kako da uvede nove vrednosti kojima će pokazati ko smo i kakvi smo, zapravo"
