Ako smo mi ekonomski tigar, šta je onda Rumunija

Predsednik Vučić, poslanici vladajuće koalicije, dežurni analitičari na Pinku, RTS-u, Hepiju, Prvoj, B92, Studiju B, u tabloidima, novinama zatrpavaju godinama javnost podacima da je Srbija ni manje ni više nego ekonomski tigar po privrednom rastu. Upravo ovu frazu, „ekonomski tigar“, Vučić je upotrebio još pre pet godina, početkom 2016. u Davosu, u tekstu „Budućnost srpske ekonomije“. Pominjalo se tada i da ćemo da „letimo kao raketa“ (ako prodamo Železaru) i da smo radosni zbog rasta od 3,1 odsto, a onda, kako je vreme odmicalo, i Vučić i Mali i Brnabić i ostali krenuli su da „vade“ rast privrede iz pojedinačnih kvartala kao dokaze da je Srbija pravo ekonomsko čudo.

Tako, kada su tokom 2019. i prvi i drugi kvartal podbacili i rast BDP-a bio ispod tri odsto u oba kvartala, bombastični naslovi i predstave za javnost su izostali. Međutim, kad je – najviše zahvaljujući ubrzanoj izgradnji Turskog toka, dakle jednokratnom događaju – BDP u poslednjem kvartalu 2019. porastao za više od šest odsto, Vučić se ovime hvalio na sva zvona. I ne samo to – 15. novembra 2019, dakle kad je protekla tek polovina poslednjeg kvartala, Vučić je izjavio da očekuje „da u poslednjem kvartalu ove godine Srbija ima rast od 5,4 odsto“ i odmah sve prebacio u prošlo vreme. „To bi značilo da smo u poslednjih pola godine najbrže napredovali u celoj Evropi, a to se oseti i u novčanicima i džepovima građana“, rekao je tada Vučić, upotrebivši propagandnu tehniku koju često koristi – napravi neku prognozu, projekciju (na primer, upravo ova se pokazala kao netačna, i to na Vučićevu štetu), i već počne da je posmatra kao gotovu činjenicu, a onda tu novostvorenu činjenicu iskoristi da kaže da je Srbija upravo po tome najbolja u regionu/Evropi/svetu, iako se ništa od svega još uvek nije dogodilo.

KVARTALI I KAKO IH ISKORISTITI

Podaci o privrednom rastu za koronom uništenu 2020. godinu još uvek nisu dostupni. Nema sumnje da će pad privrede Srbije biti među najmanjima u Evropi, ako ne i najmanji – verovatno oko jedan odsto, za razliku od pojedinih država za koje se očekuje i dvocifren pad privrede (na primer, za Crnu Goru 12 odsto, ili Španiju, Italiju, Portugaliju…).

Međutim, kako su već mnogo puta objasnili ekonomski stručnjaci (u pravom smislu te reči, ne u iskrivljenom), reč je o tome da je takav rezultat posledica strukture privrede Srbije (poput velikog učešća poljoprivrede u BDP-u), a ne nekog preteranog uspeha vlasti u vođenju privrede tokom krize. Takođe, postoje i argumentovana mišljenja da je država tokom krizne 2020. potrošila mnogo više (pozajmljenog) novca nego što je morala, a zarad nesrazmerno malog ublažavanja pada BDP-a.

No, još od proleća 2020. mediji su prepuni samohvale „da smo najbolji u Evropi“, a i da ćemo biti najbolji u Evropi u narednih nekoliko godina: Vučić je uzeo prognoze MMF-a za rast privrede Srbije tokom 2021. i 2022, upotrebio ih kao nepobitnu činjenicu i izjavio da će „Srbija biti najbolja u Evropi u oblasti rasta BDP-a u trogodišnjem periodu, koji obuhvata razdoblje od 2020. do 2022. godine“. Naravno, Vučić je u potpunosti ignorisao Fiskalni savet i njegovo upozorenje da bi, umesto projekcije Ministarstva finansija o rastu od šest odsto u 2021. lako moglo da se dogodi da privreda poraste i svega upola toliko.

Ali, sve ovo je bespotrebno ulaženje u propagandni narativ. Jer, privredni rast ne samo da ne treba da se gleda i poredi za pojedinačne kvartale, već nema mnogo smisla ni porediti rast Srbije sa drugim državama u pojedinačnim godinama – mada, kako stvari stoje, ne bi čudilo da uskoro vlast počne da izlazi i sa mesečnim obračunima BDP-a.

Treba, dakle, posmatrati rast BDP-a na duži period. A tu stvari po Srbiju i rast njene privrede ne stoje ni izbliza dobro. Prema podacima Svetske banke, za period od 2012. do 2019. godine, Srbija se nalazi pri dnu stope ostvarenog rasta. Od svih posmatranih zemalja (bivša Jugoslavija plus Albanija, Rumunija i Bugarska), Srbija je po kumulativnom rastu – pretposlednja: ako 2011. godinu uzmemo kao „nultu“, to jest onu prema kojoj se meri budući rast, privreda Srbije je za tih osam godina porasla tek za 17,68 odsto. Ispod nje je samo Hrvatska, sa još gorim rezultatom od 12,3 odsto ukupnog rasta za osam godina.

Daleko, daleko brže su rasle privrede Rumunije (38,11 odsto ukupnog rasta za osam godina), Kosova (31,45 odsto) i Crne Gore (24,95 odsto). Brži privredni rast od Srbije imali su i Bugarska (22,53), Severna Makedonija (21,73), Albanija (21,6), Bosna i Hercegovina (19,99) i Slovenija (17,89 odsto).

za uvećani grafikon desni klik pa »view image«

ŠTA GRAĐANIN VIDI U NOVČANIKU

Dakle, toliko o ekonomskom tigru. Međutim, postoji još statistika Svetske banke koje pokazuju pravu snagu ekonomskog tigra, kako u ovom trenutku tako i tokom celog perioda vlasti SNS-a. Jedna od njih je BDP per capita, zasnovan na paritetu kupovne moći. Paritet kupovne moći je mera pomoću koje je moguće uporediti cene, a time i kupovnu moć stanovništva u različitim zemljama. Sa druge strane, „međunarodni dolar“ ima istu kupovnu moć u odnosu na BDP kao američki dolar u SAD, tako da je ovo statistika koja pretvara bruto domaći proizvod neke zemlje pretvoren u međunarodne dolare i onda tako dobijen iznos deli sa brojem stanovnika.

Šta kaže ova statistika? Kaže da su – očekivano – najmoćnije ekonomije iz ovog ugla 2012. bile Slovenija ($29.043) i Hrvatska ($21.169), a iza njih Rumunija ($18.870) i Bugarska ($16.247). Srbija je bila „na sredini tabele“, malčice ispred Crne Gore. Međutim, nakon osam godina, Slovenija je i dalje najbolja u ovoj kategoriji ($40.983), ali je sada Rumunija druga ($32.297), a Hrvatska je pala na treće mesto ($30.141). Rumunija je rasla najbrže (uvećanje 71,16 odsto za osam godina), Crna Gora je bila druga po rastu i pretekla Srbiju po apsolutnom iznosu (rast 67,26 odsto), a Srbija je ovde bila najgora, odnosno BDP računat na ovaj način je najsporije rastao upravo u Srbiji (36,45 odsto).

za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

Međutim, sve ovo malo znači prosečnom građaninu, on to ne vidi u svom novčaniku. Ono što vidi jeste njegova plata koju zarađuje svaki mesec. Jedna od specijalnosti propagande Aleksandra Vučića i SNS-a jeste da, što vreme više prolazi, to podaci o događajima iz prošlosti, koji su se već dogodili i ne bi smeli da se menjaju, postaju sve gori – kao što dug nekadašnjeg JAT-a stalno postaje sve veći. Tako, kako je vreme prolazilo, prosečna zarada u vreme kada je SNS došao na vlast u Vučićevim izjavama se spuštala sa 356 na 320 evra; Nebojša Stefanović je u novembru 2020. rekao da je ova zarada bila „oko 300 evra“, da bi poslanik SNS-a Nikola Lazić u Skupštini u decembru 2020. rekao da je ona bila „tek nešto više od 200 evra“. Ona je pak u realnosti 2012. bila 363,86 evra, a 2014. – 368,14 evra.

I – Srbija jeste bila pri vrhu po rastu zarada u periodu 2012–2020, ali postoji čitav niz neistina koje Vučić i njegovi glasnogovornici uporno izgovaraju – počev od najave u januaru 2016. da će u Srbiji prosečna plata biti 500 evra za dve godine (ispunjeno tek 2020), preko toga da smo „pretekli Bugarsku“ (a nismo, nego je prosečna plata u Bugarskoj za nepunih devet godina porasla za 80,8 odsto, u odnosu na 39,1 odsto koliko je porasla u Srbiji), do toga da smo stigli Crnu Goru (a nismo, jer je u 2020. prosečna zarada u Srbiji bila 506 evra, a u Crnoj Gori 523,2 evra).

Takođe, nigde po medijima nećete čuti za spektakularan rast zarada, kako u pomenutoj Bugarskoj tako još više u Rumuniji. I Rumunija i Bugarska su imale znatno niže plate od Srbije 2012. godine – Rumunija 339,3 evra, Bugarska 294,6 evra. Nepunih devet godina kasnije, Rumunija je skoro duplirala prosečnu zaradu (672,6 evra), dok je Bugarska pretekla Srbiju i ima prosek od 532,6 evra.

Stoga, kad se podvuče crta, Srbija je 2012. godine u grupi od devet zemalja bila peta po visini zarada (iza nje su bile pomenuta Rumunija, Bugarska, uz Albaniju i Severnu Makedoniju). Devet godina kasnije, Srbija je – šesta: pretekla je Bosnu i Hercegovinu, ali su nju pretekle Rumunija i Bugarska, uz nedostižne Sloveniju (1200 evra) i Hrvatsku (891,5 evra), koje su po zaradama bile na vrhu i 2012. godine.