Završetak pozorišne sezone
Bulevarsko carstvo
Reklo bi se da su došla vremena u kojima mišljenje o dometima netom završene pozorišne sezone neće iznositi kritičari, novinari i gledaoci, već političari. Možda ne bi bilo loše prihvatiti, jednom zauvek, da je kritika autonomna intelektualna aktivnost iza koje se ne kriju lične frustracije, sujete, ambicije, politički interesi i tome slično
Iz prve ruke
Rupe, gužva i kazne
Ocenjujući stanje i bezbednost autoputa, reporteri "Vremena" putovali su od Beograda do Novog Sada. Strogo se držeći propisa i ograničenja, sve u društvu vodnika MUP-a, iza vozila naše ekipe formirala se poduža kolona. Ne gubeći ni za trenutak samopouzdanje, naši reporteri bili su svedoci preticanja i "makazica", rupetina na drumu i nedostatka signalizacije, da bi svoj zadatak uspešno okončali isprobavajući novi laserski radar jedne saobraćajne patrole
Intervju: Dušan Bjelić, univerzitet Portland
Balkan kao metafora
Svaka etnička grupa s Balkana bi onu drugu da orijentalizuje i nazove balkanskom, a sebe okcidentalizuje i definiše kao Zapad, ili bar kao "zapadniju"
Srbija pred izborima
Start trke za predsednika
Miroljub Labus, najavio je kandidaturu za predsednika Srbije, ali, kako sa njim nije bilo ministara i potpredsednika državna televizija nije razumela o čemu se radi
Dodatak:
Kuda idu Srbija i Crna Gora
U organizaciji "Fridrih Ebert fondacije" i nedeljnika "Vreme" 26. juna održana je tribina pod naslovom "Kuda idu Srbija i Crna Gora". Tribina s istim naslovom održana je u oktobru 2001. godine i želja organizatora bila je da okupimo iste učesnike. Nažalost, to nije bilo mogućno jer su neki od njih na dan održavanja tribine bili angažovani kao članovi Komisije za ustavna pitanja. Gosti tribine su bili gospoda Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice za politička pitanja, Zoran Knežević, član Izvršnog odbora Socijalističke narodne partije Crne Gore, Vuk Minić, poslanik DPS-a u Skupštini Crne Gore, Milan St. Protić, predsednik Političkog saveta Demohrišćanske stranke Srbije, Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka i Nebojša Medojević iz podgoričkog Centra za tranziciju. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika "Vreme". Razgovor koji objavljujemo u ovom dodatku tek je neznatno skraćen u odnosu na ono što je izrečeno u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Učesnici nisu naknadno autorizovali svoja izlaganja. Oprema teksta je redakcijska
Vreme plastičnog novca
Čudotvorna svetska legitimacija
Sada kada se bankarski sistem vraća na noge i kada je elementarno sređivanje tog sistema prošlo prvu fazu, pokrenut je i proces vraćanja u masovni opticaj i plastičnog novca. No, po pirodi stvari i po prirodi novije srpske finansijske istorije, kartice domaćeg porekla (Juba, na primer) moraće imati teži put afirmacije na tržištu od onih sa zvučnim svetskim imenima
Zona sumraka
U potrazi za novim Alijom
U Titovo doba sa novčanice nas je gledao nasmejani rudar, udarnik iz Tuzle, da li garav od uglja ili preplanuo u radničkom odmaralištu, đavo bi ga znao
Izjava nedelje
„Svaki nasilnički upad SFOR-a u porodičnu kuću Radovana Karadžića biće propraćen novom knjigom bivšeg predsednika Republike Srpske.“
Miroslav Toholj, pisac i sekretar međunarodnog Odbora za istinu o Radovanu Karadžiću, na promociji zbirke pesama za decu Ima čuda – nema čuda Radovana Karadžića
Kriminal
Beograd-Amsterdam, via Sofija
Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, uhapšen je u Sofiji na zahtev holandske policije koja ga opisuje kao "opasnog međunarodnog teroristu" i sumnjiči za dvadeset tri ubistva. Policajac Zoran Đorđević, osuđen za razbojništvo, objasnio je u Beogradu kako je Jocić naručio ubistvo Gorana Marjanovića zvanog Goksi Bombaš koje su počinili njegove kolege Bojan Milosavljević i Nenad Dragišić
Država i mafija
Čedo, pazi metak
Ministar Mihajlović je objasnio da spiskova za likvidaciju i centara moći ima raznih, ali da je interesantno to što se ime Čedomira Jovanovića nalazi na svim tim spiskovima i, odgovarajući na primedbu da iznošenje u javnost nepotpunih podataka ove vrste proizvodi više štete nego koristi, rekao je donekle u šali da je ovaj metod naučio od Amerikanaca - razgovor se vodio na proslavi 4. jula u američkoj rezidenciji
Prosveta
Premeravanje gubera
Zatvaranjem pojedinih osnovnih škola dobiće se kapaciteti za srednjoškolce, usavršavanje nastavnika i prekvalifikaciju odraslih. "O prepuštanju ili prodaji zgrada nema ni govora", kaže za "Vreme" pomoćnik ministra prosvete i sporta Refik Šaćibović
Suđenje Slobodanu Miloševiću
Ko je smestio Džefriju Najsu
Formula za razbijanje te odbrane ovih dana se i dalje neuporedivo više traži u Beogradu nego u samom Hagu. Haški istražitelji dosad su razgovarali ili nameravaju da to ovih dana urade s mnogim političarima koji su zauzimali (bar formalno) važna mesta u Miloševićevom režimu, sa svim načelnicima Generalštaba i svim šefovima KOS-a od početka devedesetih
Beograd na moru
Veliko ratno ostrvo
Postoje mesta koja imaju opšte značenje, funkciju simbola, i postoje simboli koji su za nekog nešto više od toga što opšta definicija simbola podrazumeva
Rusija među velikima
Sa pomoćne stolice – u glavnu
Za samog Putina samit u Kananaskisu predstavljao je uspešan završetak spoljnopolitičkog maratona, dugog gotovo dva meseca
Američki veto na mandat SFOR-u
Otpor međunarodnoj pravdi
Zbog cele ove halabuke početak rada Međunarodnog tribunala nisu pratile ni fanfare ni potoci šampanjca. Prve sudije i tužioci biće izabrani tek početkom naredne godine i zasad su od osoblja Tribunala, inače smeštenog u zgradi jedne propale holandske telekom kompanije, najbrojnije čistačice
Biografije
Život i smrt Anice Savić Rebac
Samoubistvo Anice Savić Rebac poprimilo je, vremenom, obrise legendarnog čina. Nijedno samoubistvo, pa ni ono pesnika Branka Miljkovića, nije privuklo toliku pažnju kulturne javnosti. Monografija Ljiljane Vuletić otkriva Aničinu intelektualnu i obrazovnu superiornost, ali i emocionalnu dubinu, i izaziva jetki bunt protiv sredine koja to nije shvatila ili je pred tim oči zatvarala
24. filmski festival u Moskvi
Žene u belim noćima
Vihor Glasnosti i metla Perestrojke uneli su nemir u tihe vode simboličkog jezika istočnog filma, nastupio je procvat, zatim oseka, zatim obnovljena renesansa (ukoliko je ovo gramatički ispravno), diskretna anemičnost i onda je, zajedno sa usponom filma u Rusiji, došlo novo doba i za Festival u Moskvi
"Hazarski rečnik" na sceni
Prizori koji ne pokreću
Stiče se utisak da priča o dalekom narodu izgubljenom na istočnim rubovima Evrope, u sadejstvu s njenim scenskim "pakovanjem", koje karakterišu ćilimi, peščane dine, konji, ruski hrtovi, derviški plesovi itd., u dobroj meri računa na marketinšku eksploataciju orijentalne egzotike