Ubistvo u radio stanici

U sredu 2. jula, pred ponoć, u Obrenovcu se dogodila tragedija u kojoj je ubijen 23-godišnji Miša Stojiljković. Kako su mediji javili, Stojiljković je naručivao pesme na lokalnom romskom radiju; kada mu jednu želju nisu ispunili, posle telefonskog „ubeđivanja“, otišao je do Radija, naišao na zaključana vrata, popeo se na sprat, ušao kroz otvoren prozor i, istraga će pokazati kako ga je maloletni B.J., romske nacionalnosti, ubio iz pištolja. Pošto je ubijeni Srbin, došlo je do podizanja tenzija, Romi su prijavili nekoliko slučajeva prebijanja i maltretiranja, u Obrenovcu su, tim povodom, boravili predstavnici OEBS-a i saveznog ministarstva za nacionalne manjine, trenutno i jedna i druga strana pozivaju na toleranciju kako bi se život vratio u normalu. Ma koliko slučaj bio kriminalistički čist, ne može se odreći da nekog udela u svemu nije imao i tradicionalan srpski odnos prema manjinama, naročito romskoj, što izgleda i nije srpski specijalitet.

NEMOJTE SE ZAMAJAVATI: Da bismo se informisali, odemo u obrenovačku kuću informisanja, opštinski Radio Obrenovac, dežurni urednik nije najupoznatiji sa slučajem, nisu dobili nikakvo saopštenje Opštine, MUP rekao o događaju. Žale se Romi i da ne mogu na bazen, da su ugnjetavani, a nije tako. Koliko ih ima, prilično, i nisu svi isti. Da proverimo je l’ Batić na vlasti, na vlasti DOS, predsednik Opštine demokrata, opštinske vlade demohrišćanin. Ajde do Opštine, pred Opštinom trafo-stanica izlepljena Batićevim plakatima „Samostalna Srbija“, u Opštini, od funkcionera, samo sekretar, ženskog pola, tek se vratila iz Turske, ne može ništa da kaže o tom traču, nije se informisala. Iza Opštine zgrada policije, policajac Vukojević, iz portirnice, saopštava starijem Romu, koji drži neku hartijicu, da nije normalan, da dođe za sedam dana. Načelnik odeljenja policije nije tu, na spratu komandir stanice, poručnik Dereta. Kojim dobrom, kako možemo to da ga pitamo, policija je obavila uviđaj i privela izvršioca dela, tačka. Za ostale informacije se zna put, da bi mogao da govori treba dozvola, zna se odakle. Bilo na medijima da je bilo incidenata, kakvi incidenti, sram da bude B92, sve to prave ona dva Roma hohštaplera, koja, zna se koja, prave buku, dovode OEBS, ljude iz Ministarstva, plaše se osvete, ali ništa od toga, sve je pod kontrolom, juče mu bio otac ubijenog, penzionisani policajac. Savetuje nam da se ne zamajavamo s ovim, desilo se, ona dvojica sve prave, kakva ugroženost, Romi su integrisani, eno ih na pijaci, švercuju, rade u Austriji…

PISMENA OPŠTA PODRŠKA: Na izlasku iz Obrenovca, prema Valjevu, naselje Bošnjaci. Radio „Rom“ u novoj spratnoj zgradi. U prizemlju nalazimo nekoliko Roma, stric maloletnog B.J., Zlatomir Jovanović, sav porušen. Sto puta je pričao šta je bilo, imaju saopštenje, bolje reći demanti koji su uputili „Novostima“. Šta piše, pokojnik, sa drugovima, i ranije naručivao pesme na radiju, uz psovanje ciganske majke i nikad nije platio. Te večeri maloletni tonac reemitovao romsko poselo, kad se javio Miša sa željama, tri mu želje ispunio, četvrtu nije, nije imao. Desile se pretnje, uplašeni B.J. otišao do kuće i uzeo očev pištolj, zaključao vrata na Radiju, pogasio svetla. Pokojni Stojiljković preko simsa ušao na prvi sprat Radija sa macolom od pet kila, počeo da udara i steže tonca za vrat, ovaj iz straha upotrebio oružje. Događaj počeo da proizvodi negativne posledice, bez ikakvog povoda pretučeno nekoliko Roma, napadnut vlasnik i osoblje restorana „Mercedes“. Tako bilo, ali, šta je bilo bilo, to je tragedija za obe porodice, juče bili predstavnici OEBS-a, Ministarstva za ljudska prava, treba prevazići tenzije, izbeći osvetu jedne i druge strane. Najbolje da napišemo da poziva građane na toleranciju. Na to ustaje jedan od prisutnih, a što su im vikali da će raseliti, ubiti i zapaliti sve Cigane. Zlatomir ga smiruje, ne treba podgrevati.

Penjemo se na sprat, Zlatomir pokazuje prozor kroz koji je Miša ušao, hodnik, ulazimo u prostoriju sa tehnikom u kojoj je bio maloletni tonac, na parketu osušena krv, do vrata rupe od metka. Pokušava da rekonstruiše događaj. Radio ne radi, u zgradu i opremu uloženo 150.000 evra. Uložili i država i strani donatori, više ministarstava podržava projekte Razvojnog centra „Rom“, u kome je direktor, pokazuje dopis Ministarstva za nacionalne manjine, koje je poslalo „pismenu opštu podršku“. Govori o diskriminaciji Roma, da nemaju dobar pristup institucijama sistema, da o Romima ne odlučuju Romi. Što se tiče Obrenovca, sam ga ističe kao primer, ovde nema diskriminacije, desio se incident, mladi ljudi, tragedija ogromna.

Pa bili ljudi sa strane, da ne dođe do posledica, opština nije reagovala, policiji svaka čast, te noći dosta ljudi došlo pred zgradu Radija, Romi se povukli u kuće, drugovi pokojnika tražili od policije da izvrše uviđaj i idu, da oni završe posao, da pobiju Cigane, psovali majku cigansku, pretili da će sve pobiti, zapaliti, policija ostala, sve se nekako smirilo. Pa i dalje uznemirenje kod ljudi, nesigurnost, razmišljaju da odu do roditelja pokojnika, izjave saučešće, stišaju situaciju, ne mogu još, ne znaju kakva će biti reakcija, kad bi se prvo našli negde u Opštini. Nije dobro, ali nada se najboljem.

NI POD JEDNIM UGLOM: Nekoliko stotina metara niz put, nazad, prema centru Obrenovca, kuća Stojiljkovića. Za tačnu lokaciju raspitujemo se u prehrambenoj prodavnici. Prodavačica zna za tragediju, Romi poslednjih dana ne svraćaju, ne viđa ih ni na ulici. Kuća preko puta prodavnice, izlazi visok čovek u crnini, Dušan Stojiljković, uvodi nas u kuću, dobro je što smo došli. Prilaze, majka, deda. Dušan seda, s rukama napred, radio u policiji 24 godine, u penziji. Zašto je dobro što smo došli, zato što je javnost obaveštena, ali imao bi i on koju da kaže. Sve splet okolnosti, mladalačke ludosti, što je izazvalo trpljenje dve porodice koje su bile u dobrim odnosima. Eto do čega je dovelo prepiranje preko telefona i neispunjavanje muzičke želje.

Bio prisutan, sa sinovim društvom bili na Savi, u izletištu Zabran, dvadesetak momaka i devojaka, jedino on od starijih. Bili malo zagrejani, niko nije bio pijan, veseli, ko pred propast. Ma, ranije nije bilo mržnje prema tim Romima, oni pokušavaju da stvore sliku da ih Srbi mrze, dok je radio nema kome nije pomog’o, preko njega su dobili bar tri šlepera pasoša.

Pa bio tu, naručivali pesme, video da se prepucavaju preko telefona oko neke pesme, sin viknuo, Živeli tata, ispostavilo se da su to poslednje reči koje je čuo. Sin se izgubio sa dvojicom drugova, otišao u taj nesretni Radio. Posle mu rekli da je svetlo bilo ugašeno, na spratu otvoren prozor. Dok su dvojica lupala na vrata, sin mu se, preko simsa, popeo na sprat, šta je tamo bilo, bog zna. Jedan od drugova kaže da je čuo hice, video čoveka kako puca sa prozora, i pobegao. Kad je stigla policija, utvrdila da je Miša mrtav. Istraga će pokazati šta se desilo, žao mu je samo što su Romi već izvršili uviđaj i utvrdili da im dete nije krivo, a dete otišlo svesno po pištolj, njegov bio goloruk, u šortsu. Provlači se da ga je Miša udario čekićem, da ga je davio, u to čisto sumnja, ali neka istraga kaže svoje. Žao mu i što komšije Romi pričaju da mu je sin bio kabadahija, kriminalac, vođa bande, da ih je maltretirao četiri godine, tvrdi da njegov sin sa njima nije imao ništa, pa svaki dan se viđao sa komšijama, niko mu nije rekao, Dušane, tvoj sin preti našoj deci, da su rekli, to bi sasek’o ko sabljom. Čuje da komšije kažu i da su ugroženi sa srpske strane, što ne vidi ni pod jednim uglom i uslovom. Juče je išao u policiju, i u „29. novembar“, da poruči Romima da nemaju bojazni, da osvete neće biti, samo ih upozorava da mu ne stavljaju sina u kontekst kriminalaca jer je u životu imao samo jednu prekršajnu prijavu. Tako, ne priča da bi svog oživeo, a njihovog ocrneo. Još da kaže da je omladina Obrenovca iritirana izjavama porodice Roma, plaši se da problemi ne dođu sa te strane. Upozorio je sinovljeve drugove, niko ih ne dira, zašto onda prizivaju Rasima Ljajića da ih zaštiti. Sin mu za života Ciganče nije udario, neka nađu jednog, ali, boji se, kakvi su ljudi, naći će ga.

Rome ne viđa, da li se plaše, da li ih je sramota, niko mu ruku saučešća nije pružio, što ga takođe boli, veoma. Može se pričati i ovako i onako, mrtva usta ne govore, neka sud kaže, neka ga oslobode, nema ništa protiv, ali moglo se izbeći, ne opravdava sina, ali mogao je taj da pobegne, da puca uvis, viče u pomoć, šta je bilo, bilo, žalost, velika. Još da kaže da ova kuća osvetu ne traži, niti je sprema, niti joj osveta treba, neka se Romi toga ne plaše.