Lisica i ždral

Mala snaga

Ko bi rekao da ću napisati preteće pismo nepoznatoj osobi a koje će uroditi tek delimičnim plodom

Nemačka i evrokriza

Angela Merkel ubija aždahu

U krizom i svađama uzdrmanoj Evropi sve se vrti oko Nemačke. Britanski "Gardijan" prebacuje Berlinu da uspostavlja "Četvrti rajh", a nemački "Špigl" odgovara člankom o "bolesnoj imperiji". U antigermanskom ratu rečima koji tutnja Evropom, lisabonski "Publiko" piše: "Dragi nemački prijatelji, ako evro propadne, propašće i EU. Vaša guska, koja leže zlatna jaja, će umreti." Dok Berlin tvrdi da sve čini da spase EU, mnogi kancelarki Angeli Merkel prebacuju da Evropu hoće da podvrgne nemačkoj komandi

Kultura sećanja – Sedamdeset godina Užičke republike

Da li je Kadinjača konačno pala

Tokom najnovijih balkanskih ratova devedesetih godina i posle njih, širom bivše Jugoslavije počelo je odricanje od starih, "komunističkih" vremena, i od svega što na komunizam miriše, a sve što je bilo vezano za partizansku borbu u Drugom svetskom ratu bilo je prvo na udaru. Nije pošteđena ni Užička republika

Zaječar

Umetnici u prekršaju

Izvorišta evropske kulture – Fado i sevdah

Rođenje tragedije iz duha globalizacije

Misaoni lirizam fada, toliko blizak istom takvom uzvišenom lirizmu sevdalinke, dolazi iz drugog sveta u odnosu na horizont proizvodnje "kulture" kao političkog identiteta. On je ličan, nepolitički, individualistički, i zbog toga univerzalan. On izvire iz jednog osećanja života koje je mnogo, mnogo starije od evropskog romantizma, i evropskih novovekovnih mitova. Fado i sevdah nisu "world-music", egzotični zvuci dalekih krajeva van zapadnog kulturnog kruga: to su pesme centra kulturne gravitacije našeg sveta

Ante Marković (1924–2011)

Sećanje na bolji život

Jugoslavija, pa i Srbija, imala je istorijsku šansu da sa Markovićem na čelu bude evropski šampion tranzicije, ali je bitka za nacionalnu prevlast, sa ovdašnjom fascinacijom "Jugoslavije kao proširene Srbije", kao i sa fascinacijom navodno "vekovima sanjanim" nacionalnim državama, kod komšijskih naroda iz zajedničke jugoslovenske kuće – tu šansu prokockala – a tranzicija se otegla kao dvadeset gladnih godina, do dana današnjeg

Nuspojave

Ante M. ili nostalgija za nedogođenim

Pogledajte ovo bivših i sadašnjih "državnika" što je još živo: sve sami koleški asesori, županijski glupani, sreski špijuni i siroti mali hrčki

Intervju – Zoran Živković, pisac

Čudo pisanja

"Za domaći književni establišment ja ću zauvek ostati svojevrsno ‘strano telo’ s kojim ne znaju šta bi. Šta god da uradim, šta god da postignem, nikako se ne uklapam, ponajpre zato što ne pripadam nijednoj interesnoj grupi"

Dizajn bez granica

Pupčana vrpca sa kosmosom

Intervju – Mihael Šmit, direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji

Podržati privatni kapital

"Uloga državnih institucija, koje treba da osiguraju okvirne uslove za tržišnu ekonomiju i efikasno snabdevanje javnih dobara, mora da se redefiniše"

PR industrija

Otvoreniji nego ikad

Strip priče Nine Bunjevac

O hladnoći ljubavi, samoći i samilosti

Jednom su za nju napisali da je istinski raritet. Multitalentovana vizuelna umetnica Nina Bunjevac kretala se od slikarstva naizgled fotorealističkog, a u stvari duboko psihološkog i egzistencijalnog, tokom druge polovine devedesetih, preko fascinantnih skulptura i instalacija koje su u sebi već krile jezgro priče, sve dok nije otkrila narativni potencijal stripa

 

Nisam kontrolisan, što i vama želim

Vreme uspeha!

Poslovne vesti

Pozorište – 1973

Pravo u sećanje

Na LIMIT – Live Art Festivalu, održanom prošlog vikenda u beogradskom Domu omladine, prikazana je predstava 1973 Masima Furlana, neobična rekonstrukcija izbora za pesmu Evrovizije 1973. U predstavi se, naravno, pojavio i Zdravko Čolić sa svojom pesmom Gori vatra. On, doduše, u predstavi nije izustio ni reč. Ali, dok je na sceni izvodio svoju numeru vatra je gorela u – svima nama

Mala plaža

Miloševići u Rusiji i rasejanju

Zastarela suđenja

Krivične prijave protiv članova porodice Milošević-Marković idu svojim volšebno sporim i neobičnim tokom: suđenja traju godinama i razvlače se unedogled, a svedoci optužbe menjaju prvobitne iskaze i svedoče u korist optuženih

Koncert – Arsen i Matija Dedić na Kolarcu

Nauk o odlasku

Prisutna mrva njegove ukupne publike ga je nakon nastupa na "Kolarcu", prisno i pristojno, ispratila jugom stajaćih aplauza

Izložba – "Nacistički teror nad homoseksualcima od 1933. do 1945", Muzej grada Beograda

Ružičasti trougao

Cilj izložbe je da korišćenjem autentičnih dokumenata predstavi istorijske činjenice, kako bi informisala i suočila javnost sa stereotipima o LGBT osobama i promovisala toleranciju prema manjinama

Poezija

Pesma može sve

Malo je danas pravih pesnika. Milena Marković je pravi pesnik

Nuspojave

Statusna neutralnost

Samo ljudi mogu da budu religiozni ili nereligiozni – gradovi to ne mogu. Baš kao ni narodi i države

Nemačka – Neonacisti i tajne službe

Ubice iz senke

Jedna neonacistička grupa ubila je u poslednjih deset godina najmanje deset ljudi, a da niko na nju nije ni posumnjao. Ovo skandalozno otkriće otvorilo je pitanje da li su nemačke obaveštajne službe i policija do te mere nesposobne, ili neonacisti uživaju zaštitu pojedinaca u državnom aparatu. Nemačka vlada najavila je reformu službi, a međunarodni ugled Nemačke doveden je u pitanje

Sandžak

Muftija geteborški

Na gradilištu mosta Zemun–Borča i oko njega

Baraka na kraju grada

"Kineski grad" sastoji se od ukupno sedam, što prizemnih, što (jedno)spratnih montažnih baraka. Sve utegnuto "kao tamburica": ograđeno dvorište betonirano, parkinzi posuti rizlom, na dva (buduća) travnjaka vlati se mlada trava, ispred upravne zgrade plave korporacijske zastave. Tu je 120 kineskih građevinara – tehničara, inženjera, montera, a kad radovi krenu punom parom, biće ih stotinu više

Dužnička kriza

Noćna mora recesije

Balon se naduvava, sporovi traju, američka vojska troši, zemlja za zemljom guta "južnoameričku medicinu", a Kinezi poručuju: "Bolje nestabilni razvoj nego stabilna recesija"

Goli performans u Beogradu

Krzno no, no

Privatni izvršitelji

Kuc, kuc – došli smo po dug

Kad u celi javašluk, sudski i javnih i komunalnih poduzeća, budu uvedeni i privatni izvršitelji i njihovi "zaposleni i treća lica", cenu neuštimane države platiće opet oni koji su "najslabija karika", građani koji plaćaju tu istu državu, njene sudove i njene vrlo preuranjene eksperimente