Lektira – Odlomak iz knjige Katastrofa Maksa Hejstingsa

Slom na Drini

Uoči stogodišnjice početka Prvog svetskog rata objavljen je veliki broj knjiga koje se bave njegovim uzrocima i posledicama. Jednu od najzapaženijih studija na ovu temu objavio je i čuveni britanski istoričar Maks Hejstings. Njegova knjiga Katastrofa – Evropa ide u rat 1914. smatra se ključnim aktuelnim delom koje se suprotstavlja pokušajima revizije istorije i relativizovanja krivice za izbijanje Prvog svetskog rata. Knjiga je u Velikoj Britaniji objavljena prošle godine, a do kraja meseca izdavačka kuća "Laguna" u dvotomnom izdanju objaviće i njen prevod na srpski jezik. Uz dozvolu izdavača, "Vreme" u ovom broju objavljuje odlomak iz jednog poglavlja Katastrofe koji govori o napadu Austrougarske na Srbiju

Kultura pamćenja

Sjedinjene Države u Velikom ratu

U rat treba ući u pravom trenutku; dotle se treba od njega obogatiti. To je pouka hiljadugodišnjeg iskustva trgovaca oružjem. Ne čekajući stogodišnjicu ulaska SAD u Veliki rat (to bilo 2017, a ko bi to čekao), pozabavićemo se onime što se zna, ali je zanemareno

TV manijak

Retke i zaštićene vrste

Reforme jesu neophodne, tu nema apsolutno nikakve dileme, reforme po pravilu obaraju političarima rejting, to je takođe očekivano, ali da li je ovakva kontrolisana medijska papazjanija zaista neophodna

Reč o delu

Odbrana doktorata

Hugh Laurie & Copper Bottom Band Sava centar, Beograd, 14. VII 2014.

In memoriam – Marko Babac (1935-2014)

Zabranjena montaža

Montažer, reditelj, producent i jedan od najznačajnijih pedagoga filmske umetnosti, Marko Babac umro je u Beogradu 12. jula 2014. Bio je jedan od trojice jugoslovenskih filmskih autora čiji je film zvanično sudski zabranjen

Roman – Dezorijentisani

Svet nakon rasprsnuća

Novi roman Amina Malufa piščevo je svođenje računa sa domovinom, ali sa univerzalnim implikacijama, kao priča o dejstvu "ubilačkih identiteta" na ljudske sudbine

Intervju – Vladimir Perišić, reditelj

Šta to po dvorovima plaši gospodu?

"Pošto se na ovim prostorima polako razilazi ono što se u vojnoj terminologiji zove ‘magla rata’, postaje očigledno u kojoj meri je zastrašujući ovaj novi pejzaž: ‘okupirane teritorije’ – kako ih zove Džoni Štulić – koje su nastale raspadom Jugoslavije pokazuju sve klasične simptome kolonijalnih oboljenja. Ali, po rubovima te mape dominacije počinju da se pojavljuju i simptomi otpora. Pre svega mislim na generaciju koja je rođena za vreme ili posle raspada Jugoslavije, koja odrasta u kapitalizmu i kojoj je jasno da njihove vlade ne zastupaju interese svog naroda već stranih kompanija. Iz toga će s vremenom izaći jedan novi pucanj ili krik pobune"

Nauka i politika

Doktorati su u modi

Kažu da, ako imate dobru torbu i cipele, ostatak odevne kombinacije ne mora da bude reprezentativan da biste izgledali elegantno. Izgleda da je slično i u politici: ako imate jaku partiju i stabilnu političku funkciju, nije neophodno da doktorat bude dobar, ni autentičan – važno je da vam ispred imena i prezimena stoji dr

Intervju – Profesor dr Žarko Puhovski

Čista savest kao polazna tačka za nove svinjarije

"Već desetak godina smo svjedoci međunacionalnog postjugoslavenskoga žrtvoslovnog takmičenja, a motivacija je takmičara posve jednostavna: onaj tko pobijedi imat će, vjeruje se, bolju startnu poziciju u novome sukobu. Zato i izvanjski pritisak na to da se otvoreno prizna ono što se inače potiskuje ima dobrih strane, iako je praćen i s mnogo neugodnih posljedica. Ali to jest u osnovi uvjet za opstanak zdravoga društva"

Razgovor – Zvezdan Terzić

Nisam došao da privatizujem Zvezdu

"Jasno mi je da je dobro da mene ne bi zvali jer je bilo i ranije nekih razgovora da preuzmem neku funkciju u klubu, pa se ništa nije dogodilo. Sada su me zvali potpredsednici Slaviša Kokeza i Ivica Tončev i napravili smo dogovor", kaže za "Vreme" Zvezdan Terzić, generalni sekretar FK Crvena zvezda

Obnova posle poplava

Kad će više te dve nedelje

Koga sredinom maja ona vodurina nije zakačila, ili mu kuća zajedno sa dvorištem nije otklizala nizbrdo, poplave su daleka prošlost, ali onom koji nije bio te sreće, poplavni košmar traje li traje, bez ikakve naznake da će ikad proći

Lisica i ždral

Probrana prošlost

Kao što sam nenaučno ustanovio da nema za Srbiju ničeg boljeg od feudalizma i da, štaviše, ni feudalizam nema boljeg domaćina od Srbije, tako isto tvrdim da je i prošlost ovde večito na ceni, stalno u modi i uvek na lageru, ali kao stari sladokusci i kao osvešćeni potrošači danas biramo prošlost koja nam prija

Depopulacija Srbije

Opustela zemlja za starce

Od sredine XX veka, od 1948. do 1991. stalno je bilo više rođenih nego umrlih, uvek je bio pozitivan prirodni priraštaj koji se jeste smanjivao, ali je bio pozitivan. Tek od 1992. broj umrlih je postao veći od broja rođenih, da bi do kraja 2013. u Srbiji preko 550.000 više umrlo nego što se rodilo. Za dve godine imaćemo celu jednu Crnu Goru manje – i to je podatak koji pokazuje ozbiljnost situacije

Zaštita životne sredine na srpski način

Crveno da crvenije ne može

Vlada u kojoj je Zorana Mihajlović bila zadužena (i) za životnu sredinu nije se baš pretrgla po pitanju ekologije, nije se proslavio ni njen prethodnik – Oliver Dulić, ministar za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine u vladi Mirka Cvetkovića, nisu se, doduše, proslavili ni njegovi prethodnici, kao ni prethodnici prethodnika i tako sve dokle pamćenje dopire: izgovor je uvek bio isti – kriza je, nema para, ima prečih stvari...

Nauka i Evropa

Horizont, reč teška 80 milijardi evra

Do kraja decenije, Evropska komisija će samo u nauku i inovacije praktično uložiti celih deset budžeta Republike Srbije, kroz jedan do sada neviđen program investicija. Šta to zapravo menja

Nuspojave

Krokodili i komarci

Ne pamtim da su javnom scenom ovoliko dominirali strah, sitno šićardžijstvo i licemerje kao danas

Zoom

Vučić uči ruski – Premijer je ostavio utisak političara koji s ponosom nosi na svojim leđima činjenicu da smo tek »tužan sirak među vihorima« i nigde nas nije obrukao

Trenutno, spoljnopolitičke aktivnosti srpskog premijera jedini su svetli trenutak svekolike srpske politike. To su ozbiljne stvari i Vučiću najmanje treba da ga pojedini mediji, sateliti svake vlasti, ovekovečuju naslovima čas na nemačkom, čas na ruskom jeziku. Šta će biti kad Vučić krene u Kinu?

TV manijak

Beograd na maketi

Političari su najnežniji kada maštaju o neimarskim poduhvatima – ne uskraćujmo im to

Bojbendovi – One Direction (1D)

Jedan pravac za milione klinki

Četvorica momaka iz Velike Britanije i peti iz Irske, uzrasta od 20 do 23 godine, pomračili su svetsku slavu Džastina Bibera. Šta je bolje od jednog lepuškastog mladića? Tačan odgovor je: petorica lepuškastih mladića – One Direction

Uoči beogradskog koncerta Hjua Lorija

Bluz, i druge priče

Šta je to što je bledunjave britanske dečake, pripadnike materijalno bezbrižne i bezbrižno dosadne srednje klase, krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina prošlog veka tako snažno privuklo bluzu kao muzičkoj formi, ali i kao životnom stavu i stilu

Strip – Plave pilule

Glava puna straha i nade

U izdanju beogradskog Komika, nedavno je objavljen strip Frederika Petersa Plave pilule, potresna autobiografska priča o životu s ženom koju voli i njenim trogodišnjim sinom, koji su oboje zaraženi HIV-om

In memoriam

(Anti)heroj šugavih vremena

Đenka Đavo, Bob iz Vrućeg vetra; "disident" Jakovljević, besmrtni Makavejevljev "Alex Rossignol", pogrebni govornik iz Ko to tamo peva ("tvoji čobančići i... čobančice"); svi muzičari ("ej ti!, ti buđavi...") što nose "tetki lek", ciganski don Korleone u Domu za vešanje, Gile iz Sivog doma... Niko tako, i nikad tako humorno, s neuhvatljivim komičkim tajmingom, nije utelovljavao negdašnji polusvet, odgurnute, male, slomljene ljude, ponekad čak i idealiste i zanesenjake kojima ipak ne smeta i da prevare ili nekom zavedu kćerku kad se namesti prilika. Bora je u njima uhvatio jednu lomljivu ljudskost, od vrste koja je svesna sebe u svojoj slabosti, pa se zbog toga uvek izmiče iz događaja, koja se sklanja i iz istorije

Na vest o smrti – Bora Todorović (1930–2014)

Odlazak Glumca

Večiti mangup sa Čubure ili Dorćola, ponekad preobučen u kostim seljaka, radnika ili Roma – sve prema zahtevima uloge koju je tumačio – najčešće bez kinte u džepu, bitanga sa nadom u bolje sutra, spreman na laž, krađu i prevaru, čovečuljak koji vodi neravnopravnu bitku sa najvećim i najsurovijim ološem, za malu meru ljudskog dostojanstva i još manju meru najnužnije egzistencije, ukratko luzer ali prepoznatljiv kao čovek dobrog srca. Zato su ga voleli i još ga uvek vole

Intervju – Michel Saint-Lot, direktor kancelarije UNICEF-a u Srbiji

Ono što treba promeniti

"Naša glavna briga trebalo bi da bude kako da smanjimo jaz između nacionalnog nivoa i ugrožene dece, jer dispariteti pokazuju da su deca iz ruralnih oblasti, iz siromašnih domaćinstava i iz romskih naselja u mnogo gorem položaju"

Intervju – Oliver Frljić

Simptomi bolesnih društava

"Aleksandar je Vučić naprosto zbirna imenica za sve političke neprincipijelnosti koje smo, s rijetkim izuzecima, gledali na prostoru bivše Jugoslavije proteklih dvadeset godina. Zašto kao pozorišni redatelj otvaram teme koje su traumatične za društva u kojima radim. Kakav god odnos imao prema tim sredinama, unutar onoga čime se bavim želim dati osobni mali doprinos nastojanjima da se ta društva koliko-toliko poprave. Ili da barem otvore teme koje bi, po mom sudu, bile važne za njihovo ozdravljenje"

Vera

Demanti

Pogrešan profesor

"Fusnota za ambroziju", "Vreme" br. 1225