Poznato je da je preduzeće "Tačke ključanja Srbija" u većinskom vlasništvu države Srbije, a da 20 odsto vlasništva imaju dve ruske državne institucije pod direktnom kontrolom predsednika Rusije Vladimira Putina
Na današnji dan, 20. januara 2004. godine, zvanično je zabranjena za upotrebu voda iz zrenjaninskog vodovoda zbog nedozvoljenog nivoa arsena. „I pre toga ta voda nije bila za piće, samo su to tada zvanično saopštili", kaže za „Vreme" Branislav Grubački Guta, Zrenjaninac, aktivista, pokretač Novog optimizma
Doktor iz Sremenske Mitrovice uhapšen je po nalogu Višeg javnog tužilaštva. Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati
Koren problema nasilja u porodilištima leži u tome što se mnogi akušeri diče time da oni ne leče bolesti i da njihove pacijentkinje nisu bolesne. To jeste tačno, ali, ne može da opravda dreku, uvrede, šamare i odbijanje saradnje sa ženom
Sve su glasniji pozivi da se Izraelu zabrani učešće na Pesmi Evrovizije zbog rata u Gazi. Tome su suprotstavlja Izrael, ali i Evropska radiodifuzna unija koja je prethodno isključila Rusiju sa takmičenja.
„Da je ovo normalna država, ta fabrika bi morala da obustavi proizvodnju dok se ne ispitaju svi slučajevi, razlog tog trovanja i dok se ne utvrde krivci i odgovorni“, navodi sindikalac Željko Veselinović, nakon što su desetine radnika u Aleksincu opet pogođene isparenjima lepka
Nakon svih prigovora i žalbi pitanje regularnosti lokalnih izbora u Beogradu dolazi i pred Ustavni sud Srbije. Opozicija će, kažu, iskoristiti sva pravna sredstva koja ima na raspolaganju
Aleksandar Timofejev, bivši novinar i urednik B92, direktor Studija B i jedan od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije, dolazi 8. februara na čelo redakcije NIN-a. Prethodna redakcija je podnela kolektivnu ostavku
“Uredbom Centralne kosovske banke se ne ukida upotreba dinara na Kosovu jer to nikada nije ni bilo dozvoljeno”, kaže zamenika kosovskog premijera Besnik Bisljimi. On tvrdi da ova odluka ima za cilj i da spreči zloupotrebe u ime socijalne pomoći. Zvanični Beograd tvrdi da je ovo jedna od najtežih jednostranih odluka Prištine koja udara na opstanak srpskog naroda na KiM
Tek što su se vratili na posao u kanadsku kompaniju za proizvodnju presvlaka za automobilska sedišta, radnici su se ponovo otrovali isparenjima lepka
Zvezda srpskog pravosuđa ne vidi ništa loše u naprednjačkom izbornom inženjeringu – alal vera kolege, tako se radi, ljubi brat! I sad Raša Nedeljkov i CRTA hoće da mu sruše sneška iz Davosa. More, teraj to u 'aps
Promena odnosa EU i njenih članica prema Vučićevim vlastima ide sporo i teško, ali ipak ide, kaže za „Vreme“ potpredsednik stranke Slobode i pravde Borko Stefanović. Očekuje veoma oštar izveštaj međunarodnih posmatrača
Najstarija ćerka Vladimira Putina, koja se gotovo nikada ne pojavljuje u javnosti, dala je poduži intervju. To je izazvalo negodovanje u Rusiji, ali i u Nemačkoj. O čemu je pričala Marija Voroncova?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljivao je nekakve planove za preporod Srbije i pre deset i pre pet godina. Ovaj najnoviji, postizborni, javnosti će predočiti u subotu
“Pozivamo EU da sprovede nezavisnu istragu svih prijavljenih izbornih nepravilnosti i tvrdnji o prevari u Srbiji”, navodi se u otvorenom pismu 24 evropska poslanika upućenog na najviše adrese Evropske unije
U aleksinačkoj fabrici "Magna" došlo je do isparenja lepka, od čega se preko 100 radnika otrovalo. Svi pacijenti su imali jak kašalj, gušenje, grebanje u grlu, malaksalost, glavobolju i stomačne tegobe, a šestoro je prevezeno na Univerzitetski klinički centar u Nišu
Poslanici Evropskog parlamenta raspravljali su o izborima održanim u Srbiji 17. decembra. Pojedinici su koristili izraze „krađa“ i „nečuveno“. Ako ništa drugo, sporni srpski nacionalni izbori su internacionalizovani
Poslednja anketa sprovedena u Evropskoj uniji pokazuje da je većina Evropljana i dalje zadovoljna. Najviša ocenu od zemalja EU je dobila Austrija (7,9), a slede Finska, Poljska i Rumunija
Prvi put, posle 12 godina, opozicija pokazuje znake da hoće nešto da uradi, kaže za „Vreme“ profesor Pravnog fakulteta Svetislav Kostić. „Tu manjkavosti ima koliko hoćete, ali i dalje su na dobrom putu“
Evropski odbor nemačkog parlamenta saslušao je posmatrače izbora u Srbiji. Neki poslanici misle da je bilo masne prevare i da izbore treba ponoviti, a drugi kažu da je opozicija odgovorna za nasilje i pitaju ko finansira posmatračku misiju CRTA
Bes nemačkih paora pada na plodno tle opšteg nezadovoljstva građana Vladom i kancelarom Šolcom. Deluje da najmoćniju zemlju Evrope čekaju prelomne godine koje nose i odgovor na pitanje može li radikalna desnica da preuzme vlast i kakva bi onda Nemačka bila
“Politika koja se bazira na tome da je ovo najgore od svih vremena, a Vučić je đavo, pogrešna je politika. To je politika koja se završava na 23-24 odsto glasova. Mi moramo da kažemo da među 1.750.000 glasova koje je Vučić dobio nisu svi korumpirani, nisu svi kupljeni i nisu svi oni zli. Tamo ima puno iskrenih birača i moramo da vidimo kako te iskrene birače da prevedemo na svoju stranu. Mi se nismo mnogo trudili to da radimo”
Ono što svakako ostaje kao važan izazov pred našim društvom jeste kako da obnovimo kulturu odgovornog dijaloga o svim važnim pitanjima pa i o ekonomskom, ekološkom ali i širem značaju litijuma i borata za Srbiju. Možda bi iskustvo evropskih država kao što je Francuska, na primer, u tome moglo da nam pomogne
Imenovanjem Gabrijala Atala na premijersko mesto, predsednik Francuske konačno privodi kraju potpuno razaranje klasičnog francuskog političkog pejzaža u kome je vladala gotovo večita podela na levi i desni tabor. Kao njegove potencijalne alternative opstaju još samo ekstremi
Mesec dana nakon izbora na kojima se očekivala neka promena, zemlja izgleda kao da je ostala u istoj situaciji institucionalno i na nivou političke moći. Ali, rezultati izbora, sve što im je prethodilo i sve što je bilo posle njih, pokazuju znake promena koje bi mogle da budu dominantan trend narednih meseci i godina. Šta je opozicija uradila dobro, gde je pogrešila i kako je režim na to reagovao
Predsednik Arhiva javnih skupova Aleksandar Gubaš kaže za “Vreme” da su isprobali različite softvere za brojanje tačkastih objekata, ali da “svi imaju problem sa identifikacijom ljudskih glava”, da “nisu precizni” te da se greške kreću “od dvadeset odsto”, a nekada i “do pedeset odsto”. Smatra da se ovi softveri ne mogu koristiti dok odstupanja ne padnu ispod deset odsto
