Sedamnaest dana čekanja na porođaj, komplikacije, falsifikovani izveštaji i nezainteresovani lekari koji čekaju mito… Ispovesti majki iz Srbije, čija će deca doživotno nositi posledice, sadrže teške optužbe. Tri majke govore za „Vreme“
Dok besni rat u Ukrajini i oko ruskog Kurska, a Volodimir Zelenski najavljuje „plan pobede“, ostavke je podnela trećina ministara. No, navodno, nikakvog sukoba nema i sve je planirano
Posle niza propusta policije i tužilaštva u istrazi, pravda je za fudbalskog menadžera Uroša Jankovića – žrtvu braće Terzić – ostala spora i nedostižna, a za nasilnike slepa... Tek ih je napipala. Tako su Kostadin i Nikša Terzić, sinovi generalnog direktora FK Crvena zvezda Zvezdana, kao i Luka Kurtović, vlasnik kluba “Nana”, sklopili sa Drugim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu sporazume o priznanju krivice. Za niz krivičnih dela osuđeni su na uslovne i novčane kazne. Umesto da sakupljaju dokaze, “Vreme” otkriva kako su policajci i tužilaštvo ređali propuste: nikada nisu saslušali glavnog svedoka, snimak prebijanja sa nadzornih kamera ne postoji, a u napadu je učestvovalo više osoba, dok su tek tri procesuirane... U vreme napada i mesecima posle, Nikša Terzić ostao je da radi u BIA
U Makronovoj i Šolcovoj retorici čak se i frazerski manje spominje “evropski put”, a više poslovni dilovi. Nije to ni tako loše, treba stvari postaviti na pravi temelj. Ko šljivi poštene izbore i demokratiju kada su tu “rafali”, nuklearna energija i litijum. I još jedan paradoks. Evropski fondovi ulažu ogromne pare u projekte institucionalnog razvoja Srbije. I što se više novaca troši, to manje institucije postoje. Srbija je projektno deinstitucionalizovana zemlja. Slično je i kada je reč o medijskim slobodama
Nema sumnje da je jaka Vučićeva želja da mu Makron (ili Emanuel, kako on voli da oslovljava francuskog predsednika), bude najbolji drug i zaštitnik. I eto nas na polju spoljne politike: Angela Merkel je prošlost, Šolc – nesiguran, Tramp – neizvestan, drž’mo se Makrona, i njemu je mandat do 2027
Dva susedna sela u Braničevskom okrugu, Dubravica i Batovac, dele istorijsko rivalstvo, ali se suočavaju i sa zajedničkom pretnjom. Dok broj stanovnika opada, život u selima postaje sve neizvesniji zbog mogućeg preseljenja izazvanog najavljenim otvaranjem ugljenog kopa Zapadni Kostolac. “Bićemo kao ostrvo – s jedne strane Dunav, s druge strane površinski kop, a mi ni na nebu ni na zemlji. Kad ostanemo bez pijaće vode, bojim se da ćemo sami morati da napuštamo svoje zemljište i to za bagatelu”, kaže za “Vreme” Dejan Životić iz Dubravice
Državni sekretar Lav Grigorije reče da je za njega fantastična manifestacija mera časti, Ministarka sa dva prezimena se, među šljivama, prekrsti, kucnu sa domaćinima i popi čašicu rakije na eks
Srbe i Hrvate protekle sedmice povezala su dva događaja – nabavka 12 borbenih aviona “rafal”, za koju je ugovor potpisala Srbija i vraćanje obaveznog služenja vojnog roka, što Hrvatska najavljuje od 1. januara sledeće godine, a Srbija to za dnevnopolitičke potrebe razvlači od 2017.
Kad god prizovemo bivšost Jugoslavije, kao da teramo od sebe urok njenog povampirenja. A zašto se toga toliko bojimo? Pa, razmislite: koji bi to ubica voleo da se sretne sa svojom žrtvom oči u oči?
Nije slučajno što je trenutno najveći skeptik po pitanju pristupanja Evropskoj uniji ni manje ni više nego Aleksanadar Vučić. Njemu i samo njemu odgovara malograđanski status quo. Nedovoljno je hrabar da ispuni svoju radikalsku ambiciju i odrekne se evropskog novca, te nedovoljno hrabar da povuče državničke poteze i povuče društvo napred. Jer njemu je ovako dobro i dovoljno. Nama nije
Pošto na Balkanu muškarci izvinjenje obično doživljavaju kao sramotu, a žene kao obavezu i automatizam, te je malo ko u tome vešt, evo poslednje stvari koju bi jedan psihoanalitičar mogao poželeti da uradi: pred vama je kratki priručnik za izvinjavanje
Još od prvih, nikad zvanično homologovanih letova Francuza Klemana Adera iz daleke 1890. godine, preko brojnih pionira i vizionara avijacije i avio-industrije, do današnjih svetskih giganata sektora aeronautičke industrije oličenih u “Dasou” i, iznad svega, “Erbasu”, ali i čitavom roju današnjih “French-Tech” startapa iz domena vrhunske svemirske tehnologije, Francuska se nalazi u samom svetskom vrhu u oblasti kako civilne tako i vojne, ali i svemirske aeronautičke industrije
Duh vremena: Al Paćino između Bronksa i grada Korleone
Na filmu: Majkl Korleone, naravno sin Don Korleonea, drugi Kum, hladan kao led, neko ko može da potegne pištolj sakriven u toaletu i da prosvira metak kroz glavu korumpiranog policajca, neko ko može da kaže svojoj ženi Kejt da je nikada nije lagao lažući pritom, neko ko daje poljubac smrti svom brat Fredu – a inače, večiti neženja koji bi radije pristao da ujutru nađe odsečenu konjsku glavu u svom krevetu nego da novinaru išta poveri o svom neobičnom ljubavnom životu
Koncert: Bajaga i Instruktori, Ušće, Beograd, 31. VIII 2024.
Stari hitovi su, naravno, odmah razgalili šarenu publiku s dosta mladih, zvuk i light show na visini i bez naročitih digitalnih čudesa, projekcije na velikim ekranima taman (i s redovnim animacijama u formatu mob. telefona), pa je srce večeri zapravo i bilo tamo gde treba – u dinamici benda, grupice ljudi koja sve to uživo izvodi, diše muziku, što bi se novosrpski reklo, organski
Novi album: Nick Cave & the Bad Seeds – Wild God (PIAS)
Dramski tekst Nikole Stanišića Kavez za ptice, koji je u režiji Slobodana Stankovića izveden na letnjoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta, govori o teškom i surovom životu štićenika u kazneno-popravnom domu za maloletnike. Posebna vrednost ove predstave su mladi glumci koji su svi do jednog bili izvrsni
Da uz telo preminulog faraona Snefrua nije ostavljeno nekoliko drvenih predmeta i da Frank Libi nije shvatio kako je pomoću C-14 moguće otkriti starost organskih materijala, mi danas ne bismo znali osnovne stvari o životu onih pre naše ere
Najnoviji roman Aleksandra Novačića Solženjicin: Odisej iz Gulaga objavljen je krajem jula u Beogradu, u izdanju izdavačke kuće Logos. Aleksandar Solženjicin je pre pedeset godina bio proteran iz SSSR-a, a državljanstvo mu je oduzeto. Posle 20 godina, poput antičkog Odiseja, vratio se u svoju opljačkanu Itaku gde su se prosci nadmetali za ruku njegove voljene Penelope, Rusije. Nedeljnik “Vreme” prenosi najzanimljivije delove romana, uz dozvolu autora i izdavača
Arhitektonski biro „Danilo Dangubic Architects“ i još dve firme dobiće 4,4 miliona evra za posao izrade sveobuhvatnog master plana specijalizovane izložbe EXPO 2027, kao i njeno integrisanje u prostornu celinu koju čine Nacionalni Stadion, EXPO parkinzi i prateće saobraćajnice i sam EXPO kompleks
Nemačka auto-industrija je veoma zainteresovana za srpski litijum, pa nije čudo da nemački mediji posvećuju pažnju ekološkim protestima u Srbiji, da ukazuju na moć Aleksandra Vučića i nemoć opozicije. Međutim, tu je i taj narod koji remeti planove
Posle teškog poraza na pokrajinskim izborima, vladajuća semaforska koalicija suočava se sa ozbiljnim izazovima u migracionoj politici. Kristijan Lindner, vođa Liberala, poziva na preispitivanje politike prema migrantima, dok ankete pokazuju da su građani sve manje tolerantni prema dosadašnjem pristupu azilu
U subotu u okviru „Nedelje ponosa” biće organizovana protestna šetnja u 16 časova u Beogradu i kreće iz parka Manjež. Zahtevi LGBT+ zajednice su isti već godinama, a na šetnju i događaje su dobrodošli svi koji se bore za demokratsko društvo u kome su svi ravnopravni. „To je vid građanske solidarnosti“, kaže za „Vreme“ Matija Stefanović iz organizacije „Da se zna“
Aleksandar Vulin sastao se sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom na marginama Istočnog ekonomskog foruma (EEF) u Vladivostoku. Brisel kritikuje Beograd zbog održavanja diplomatskih veza sa Moskvom uprkos težnjama ka članstvu u EU, dok premijer Srbije smatra da „nije ništa strašno" da se potpredsednik Vlade sastane sa Putinom i podseća da Srbija nije prekinula diplomatske odnose sa Rusijom
Nakon prošlonedeljnog zatvaranja srpskih institucija na Severu Kosova, ove nedelje su njihovi čelnici pozvani da se u svojstvu osumnjičenih jave policiji radi ispitivanja za navodno falsifikovanje dokumenata, saznaje portal KoSSev
Cilj je pokretanja „ALERT – formulara“ je prikupljanje informacija i evidencija svih slučajeva represije državnih organa nad aktivistima, da bi, u skladu sa datim informacijama, bila obaveštena domaća i međunarodna tela. Te informacije su ključne kako bi onima koji su se našli na meti državnih organa zbog svog aktivističkog delovanja mogla da bude ponuđena pomoć
Prevod
„Držali su me 17 dana sa manjkom plodove vode”
Vavra kaže da se do ideje za snimanje ovog videa došlo nakon dogovora majki u grupi „Naša divna posebna deca“ na Instagramu i Fejsbuku.
Objašnjava da, kako vreme prolazi, dobijaju sve više informacija da su zbog lekarskih grešaka mnoga deca ostala sa posledicama koje će ih pratiti do kraja života.
„Pošto svakodnevno živimo njihove lekarske greške, zapitale smo se dokle će se više to dešavati i kada će već jednom neko da odgovara za propuste? Zapitali smo se dokle će trajati situacija da se ljudi prekrste, pa uđu u porodilište? Krajnje je vreme da se ukaže na lekarske propuste i da institucije počnu da rade svoj posao“, obrazlaže Nataša Vavra u razgovoru za „Vreme“.
Prema njenim rečima, njen slučaj nije usamljen, a posledice koje dete ima su veoma teške.
„Ja sam imala sasvim normalnu trudnoću do 32. nedelje. Tu je primećen manjak plodove vode. Doktor, koji je profesor na fakultetu, koji je na glasu, privatno mi je vodio trudnoću. Imala sam u njega izuzetno poverenje“, priča ona.
„Kada je primećen manjak plodove vode, on je bio na godišnjem odmoru. Primljena sam u bolnicu i doktorka koja me je primila mi je rekla da bi me porodila za dva do tri dana“, kaže Nataša.
Trebalo je da primi injekciju za bebina pluća, i da se nakon toga uradi carski rez.
„Imam veliku dioptriju, pa ionako ne bih smela na prirodni porođaj. Kontaktiran je doktor koji mi je vodio trudnoću, i on je rekao da se sačeka da on dođe. Ja sam sve to prihvatila mirno, nisam paničarka po prirodi i bila sam uverena da znaju šta rade.“
„Ultra-zvuk je pokazao da beba ne pati i da je sve manje-više u redu. I tako su oni mene 17 dana držali sa manjkom plodove vode. I tako je Sergej rođen modar, iako je dobio ocenu osam“, priseća se Nataša.
[caption id="attachment_4841740" align="aligncenter" width="1600"] Sergej i Nataša Vavra[/caption]
Ona je uverena da je otpusna lista fingirana.
„Bila sam u totalnoj anesteziji i nisam videla kakav je rođen, ali je moj suprug, koji je bio ispred, video. Kada sam se probudila, odmah sam videla da nešto nije u redu. Bila sam kao da me je sekirom neko udario, sa ogromnom ranom i velikim hematomima. Pored mene su bile takođe majke koje su bile porađane carskim rezom, i one nisu bile ni blizu povredama koje sam ja imala“, govori Nataša Vavra.
Uverena je da je nešto pošlo po zlu tokom porođaja, uprkos tvrdnjama lekarskog osoblja da je sve to normalno.
„Ležala sam sa još tri mame, i sve su imale rane, ali bez ikakvih modrica. I ubeđena sam da je prikriveno šta se desilo. Nakon toga smo šest dana čekali na slobodan inkubator u Dečijoj bolnici u Novom Sadu“, priča Vavra.
„Sergej je rođen šest nedelja pre termina, imao je malu kilažu i čekao je da se oslobodi mesto, odnosno inkubator. Primao je neki antibiotik, ali mi nisu rekli zašto. I kada pitaš, ne dobijaš potpune informacije. Bili smo 33 dana u Dečijoj bolnici, i krenule su sve moguće komplikacije. Sumnjali su da su creva, pa meningitis, pa je na kraju bila sepsa“, navodi Vavra.
Kaže da šest dana nisu doktori znali o čemu se radi, kao i da je beba za to vreme dobila sivo-zelenu boju, i da je bio na „ivici“.
„Došla mi je u noćnu smenu doktorka Gordana Velisavljev koja mi je rekla da misli da on ne dobija pravu terapiju i da je ona za promenu terapije. Ona je odigrala najbitniju ulogu. Sergeju se stanje za nekoliko dana popravilo i mogao je na flašicu. Nakon 15 dana je izašao iz inkubatora, i posle nekoliko dana sam mogla da ga odvedem kući“, kaže ona.
Posle svega, Sergeju je utvrđena cerebralna paraliza. Dijagnoza je dobijena nakon tri godine i četiri meseca.
Sada Sergej ide na rehabilitaciju u Poljsku, i njegovi roditelji se trude da ga osposobe da hoda samostalno. Čvrsto su uvereni da će uspeti.
[caption id="attachment_4841738" align="aligncenter" width="1920"] Jelena i Lenka Žutković[/caption]
„Lenka je u jednom trenutku prestala da diše“
Jelena Grubanov kaže u razgovoru za „Vreme“ da je njena ćerka Lenka bila potpuno zdravo dete 17 meseci.
„Ona je sa 17 meseci dobila laringitis. To se desilo u februaru 2020. godine. Dijagnostifikovana je ta bolest od strane doktora u Bačkoj Palanci.“
Laringitis ili upala grkljana je je relativno česta bolest dečjeg doba. Najčešći uzrok su virusi. Bolest uzrokuje promukli ili škripavi zvuk kod dece koji se naziva stridor, koji se čuje kada udišu. Simpotomi često počinju iznenada usred noći.
„Pošto se meni nije dopadalo kako ona diše uopšte, jer je laringitis uznapredovao, ja sam je odvela u Hitnu pomoć, gde su me napali rečima: 'Što si dovela dete'? Ja sam zatim tražila uput za Novi Sad da idemo u bolnicu, i otišli smo tamo. Lenki je saturacija bila već niska – 86, ali su doktori imali stav da je to samo laringitis i ništa više“, navodi Jelena Grubanov.
Dodaje da su njenu ćerku zbog loše saturacije ipak zadržali u Dečijoj bolnici i smestili u posebnu sobu.
„Lenka se čitave noći borila za svaki udah. Ja sam nebrojeno puta pozivala doktorku, koja mi je odgovorila da je ona jako razmaženo dete i da praktično folira gušenje i direktno mi je saopštila da se njoj ne dopada što sam je dovela u bolnicu. Stanje se je pogoršavalo tokom noći, i ona je u rano jutro, pre šest sati, prestala da diše u mojim rukama. Njeno srce je stalo“, priča Grubanov.
Usledila je reanimacija koja je Lenku vratila u život.
„Nakon reanimacije mene praktično izbacuju napolje. Tu sam primetila i da su uzeli iz sobe u kojoj smo bili papir sa prijema, na kome je pisalo šta je sve urađeno. Na tom zamenjenom papiru su napisali da je dobila terapiju, a to je bila laž, jer ona ništa nije dobila. I kada sam uzela svu dokumentaciju, videla sam jasno da je sve bilo izmenjeno. Između ostalog, napisano je bilo da je dobila injekciju protiv gušenja, a ništa nije dobila“, tvrdi sagovornica „Vremena".
Lenka je ostala da leži na intenzivnoj nezi, a protokol sadrži odrednicu da Jelena nije mogla da bude uz svoju ćerku.
„Nisam bila uz nju i ne znam šta se dešavalo osam dana. Kao posledicu je zaradila ogromne dekubitise“, navodi Grubanov.
Dekubitis je otvorena rana na koži koja se javlja kao posledica predugog ostajanja tela u jednom položaju, najčešće kod ležanja. Dekubitisi su karakteristični za pacijente koji dosta leže ili su nepokretni.
„Koliko je stanje bilo ozbiljno govori činjenica da je ona dekubitise dobila u februaru, a kraste su joj otpale tek u julu. Lenka je izgubila svaku funkciju. Imala je jaku spazmu, dete je izgubilo vid, mogućnost hoda i govora. Od zdravog deteta pretvorila se u dete koje je izgubilo svaku funkciju“, ističe Jelena Grubanov.
Doktori su joj nakon osam dana poručili da zbog ozbiljnih oštećenja, ćerku može samo da smesti u neku od ustanova, i da će ona zauvek ostati biljka.
„Doktori nisu imali objašnjenje za to što se desilo. Oni su svi ćutali“, podvlači ona. Dodaje da ne želi nikoga da imenuje i da dovodi u neprijatnu situaciju.
Podnela je prigovore i pisala nadređenima. Međutim, ništa nije postigla.
Pisala je i doktorima i pitala da li posle svega što se desilo mogu mirno da spavaju? Odgovor nije dobila.
„Borba protiv institucija je ovde borba sa vetrenjačama“, ocenjuje ona.
[caption id="attachment_4841767" align="aligncenter" width="718"] Dragana Mišić Bilas i Mateja Bilas[/caption]
„Kao da su ga udarili palicom u glavu“
Dragana Mišić iz Beograda ima sina Mateju od 13 godina. On je bio potpuno zdrava beba.
„Bio je zdrav punih devet meseci. Otišla sam na porođaj u Narodni Front 2011. godine, pukao mi je vodenjak, sve je bilo 'normalno'. Po dolasku počinju problemi. Nisu me porodili, već su me smestili u sobu, i porodili tek sutradan“, priča ona za „Vreme“.
„Plodova voda mi je odlazila, beba se je lagano gušila unutra, ali ja sam bila prvorotka, i nisam znala ništa. Sada imam četvoro dece, porađala sam se na Zvezdari posle, i sve je bilo u redu. A tada – nije“, napominje Mišić.
Ona je „vodila privatno trudnoću“, i htela je da se porodi u bolnici „Dragiša Mišović“.
„Tumačim da mi je bila mršava veza i tamo nije bila mesto za mene, pa sam morala u 'Narodni front'. Primili su me u tri ujutru, a tek sutradan u šest ujutru su me odveli na porođaj, a u četiri popodne sam se porodila. Verovatno je sva plodova voda otišla, ne znam, ali su posledice bile katastrofalne.“
„Ono što me je najviše pogodilo je to što kada su počeli problemi – niko nije smeo da priđe i preuzme odgovornost. Nisam se otvarala, ali nisam očigledno znala da kukam da bi me porodili carskim rezom“, ocenjuje Dragana.
Kaže da, sve vreme dok je čekala, niko od medicinskog osoblja nije obilazio, i ništa se nije dešavalo.
„Nisam se otvarala, i nisam imala kontrakcije. Ima sam nakon toga iste porođaje, ali je sve bilo drugačije. Doktori su u 'Zvezdari' drugačije postupali i porođaji su prošli normalno. Dobijala sam i lekove i kiseonik, i sve je prošlo dobro. I tu je poenta. Očigledno je da nisam imala debelu vezu i nisam unapred platila. Nisam se dobro pripremila prvi put“, ukazuje Dragana Mišić.
Sagovornica „Vremena“ se priseća da je prošlo 36 sati od trenutka kada je pukao vodenjak do momenta porođaja, i to nakon njene inicijative. Pored nje je bila trudnica koja je imala vezu. Nju je njen doktor obilazio na 15 minuta do pola sata, Draganu nije niko obišao.
Kada je krenuo porođaj, beba se „zaglavila“, i krenule su komplikacije. Beba se gušila, i nakon što je izvršen porođaj, odmah je reanimirana.
„Sto za reanimaciju je bio tu, ispred mene. Sve sam videla i čula. Tražila sam da ga vidim, ali nisu dozvolili. Prebacili su preko njega pelenu. Imao je hematome na glavi, i odneli su ga na prvi ili drugi sprat na neonatologiju. Doktorka je gore bila sjajna i samo mi je rekla da dete mora dalje na lečenje. Dete je grozno nastradalo“, navodi ona.
Sin Mateja je dobio dijagnozu cerebralne paralize, epilepsije, osteoporoze, a ekvivalent onome što se njemu desilo, tvrdi Dragana, bilo bi da je udaren bejzbol palicom u glavu. Doživotni je invalid i potrebna mu je celodnevna nega.
Ako u ovoj priči ima nečeg dobrog, prema rečima njegove majke, to je da Mateja sve razume, ima veliku porodicu koja ga obožava i uključen je u sve aspekte života porodice.
„Mi smo puni elana i života, i dajemo sve od sebe, ali dokle će to da traje – ne znam“, zaključuje Dragana Mišić.',
title: 'Ispovesti majki teško obolele dece: „Svakodnevno živimo greške lekara“',
pubdate: '2024-09-05 08:48:14',
authors: authors,
sections: "Društvo",
tags: "Cerebralna paraliza,Deca,Instagram,Majke,Porođaj",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Ispovesti majki teško obolele dece: „Svakodnevno živimo greške lekara“',
'pageContent': '„Doktor nasilno buši vodenjak, ispada pupčanik. Kasne sa carskim rezom, reanimacija…”
Nataša Vavra iz Novog Sada, Jelena Grubanov iz Bačke Palanke i Dragana Mišić iz Beograda su sa još trinaest majki objavile snimak na Instagramu u kojem pozivaju na oprez prilikom porođaja zbog mogućih komplikacija i doktorskih grešaka koje mogu da ostave doživotne posledice na novorođenčad.
Kako ističu, nije im cilj da optužuju, već da pošalju poruku nadležnima da ozbiljno shvate situaciju, i da svako u svom domenu uradi sve, kako se stvari koje su se desile njima – ne bi ponovile nijednoj budućoj majci u Srbiji.
A posledice na njihovoj deci su strašne. Deci je ustanovljena cerebralna paraliza i sve one optužuju doktore i lekarsko osoblje da su glavni krivci za takvo stanje.
„Držali su me 17 dana sa manjkom plodove vode”
Vavra kaže da se do ideje za snimanje ovog videa došlo nakon dogovora majki u grupi „Naša divna posebna deca“ na Instagramu i Fejsbuku.
Objašnjava da, kako vreme prolazi, dobijaju sve više informacija da su zbog lekarskih grešaka mnoga deca ostala sa posledicama koje će ih pratiti do kraja života.
„Pošto svakodnevno živimo njihove lekarske greške, zapitale smo se dokle će se više to dešavati i kada će već jednom neko da odgovara za propuste? Zapitali smo se dokle će trajati situacija da se ljudi prekrste, pa uđu u porodilište? Krajnje je vreme da se ukaže na lekarske propuste i da institucije počnu da rade svoj posao“, obrazlaže Nataša Vavra u razgovoru za „Vreme“.
Prema njenim rečima, njen slučaj nije usamljen, a posledice koje dete ima su veoma teške.
„Ja sam imala sasvim normalnu trudnoću do 32. nedelje. Tu je primećen manjak plodove vode. Doktor, koji je profesor na fakultetu, koji je na glasu, privatno mi je vodio trudnoću. Imala sam u njega izuzetno poverenje“, priča ona.
„Kada je primećen manjak plodove vode, on je bio na godišnjem odmoru. Primljena sam u bolnicu i doktorka koja me je primila mi je rekla da bi me porodila za dva do tri dana“, kaže Nataša.
Trebalo je da primi injekciju za bebina pluća, i da se nakon toga uradi carski rez.
„Imam veliku dioptriju, pa ionako ne bih smela na prirodni porođaj. Kontaktiran je doktor koji mi je vodio trudnoću, i on je rekao da se sačeka da on dođe. Ja sam sve to prihvatila mirno, nisam paničarka po prirodi i bila sam uverena da znaju šta rade.“
„Ultra-zvuk je pokazao da beba ne pati i da je sve manje-više u redu. I tako su oni mene 17 dana držali sa manjkom plodove vode. I tako je Sergej rođen modar, iako je dobio ocenu osam“, priseća se Nataša.
[caption id="attachment_4841740" align="aligncenter" width="1600"] Sergej i Nataša Vavra[/caption]
Ona je uverena da je otpusna lista fingirana.
„Bila sam u totalnoj anesteziji i nisam videla kakav je rođen, ali je moj suprug, koji je bio ispred, video. Kada sam se probudila, odmah sam videla da nešto nije u redu. Bila sam kao da me je sekirom neko udario, sa ogromnom ranom i velikim hematomima. Pored mene su bile takođe majke koje su bile porađane carskim rezom, i one nisu bile ni blizu povredama koje sam ja imala“, govori Nataša Vavra.
Uverena je da je nešto pošlo po zlu tokom porođaja, uprkos tvrdnjama lekarskog osoblja da je sve to normalno.
„Ležala sam sa još tri mame, i sve su imale rane, ali bez ikakvih modrica. I ubeđena sam da je prikriveno šta se desilo. Nakon toga smo šest dana čekali na slobodan inkubator u Dečijoj bolnici u Novom Sadu“, priča Vavra.
„Sergej je rođen šest nedelja pre termina, imao je malu kilažu i čekao je da se oslobodi mesto, odnosno inkubator. Primao je neki antibiotik, ali mi nisu rekli zašto. I kada pitaš, ne dobijaš potpune informacije. Bili smo 33 dana u Dečijoj bolnici, i krenule su sve moguće komplikacije. Sumnjali su da su creva, pa meningitis, pa je na kraju bila sepsa“, navodi Vavra.
Kaže da šest dana nisu doktori znali o čemu se radi, kao i da je beba za to vreme dobila sivo-zelenu boju, i da je bio na „ivici“.
„Došla mi je u noćnu smenu doktorka Gordana Velisavljev koja mi je rekla da misli da on ne dobija pravu terapiju i da je ona za promenu terapije. Ona je odigrala najbitniju ulogu. Sergeju se stanje za nekoliko dana popravilo i mogao je na flašicu. Nakon 15 dana je izašao iz inkubatora, i posle nekoliko dana sam mogla da ga odvedem kući“, kaže ona.
Posle svega, Sergeju je utvrđena cerebralna paraliza. Dijagnoza je dobijena nakon tri godine i četiri meseca.
Sada Sergej ide na rehabilitaciju u Poljsku, i njegovi roditelji se trude da ga osposobe da hoda samostalno. Čvrsto su uvereni da će uspeti.
[caption id="attachment_4841738" align="aligncenter" width="1920"] Jelena i Lenka Žutković[/caption]
„Lenka je u jednom trenutku prestala da diše“
Jelena Grubanov kaže u razgovoru za „Vreme“ da je njena ćerka Lenka bila potpuno zdravo dete 17 meseci.
„Ona je sa 17 meseci dobila laringitis. To se desilo u februaru 2020. godine. Dijagnostifikovana je ta bolest od strane doktora u Bačkoj Palanci.“
Laringitis ili upala grkljana je je relativno česta bolest dečjeg doba. Najčešći uzrok su virusi. Bolest uzrokuje promukli ili škripavi zvuk kod dece koji se naziva stridor, koji se čuje kada udišu. Simpotomi često počinju iznenada usred noći.
„Pošto se meni nije dopadalo kako ona diše uopšte, jer je laringitis uznapredovao, ja sam je odvela u Hitnu pomoć, gde su me napali rečima: 'Što si dovela dete'? Ja sam zatim tražila uput za Novi Sad da idemo u bolnicu, i otišli smo tamo. Lenki je saturacija bila već niska – 86, ali su doktori imali stav da je to samo laringitis i ništa više“, navodi Jelena Grubanov.
Dodaje da su njenu ćerku zbog loše saturacije ipak zadržali u Dečijoj bolnici i smestili u posebnu sobu.
„Lenka se čitave noći borila za svaki udah. Ja sam nebrojeno puta pozivala doktorku, koja mi je odgovorila da je ona jako razmaženo dete i da praktično folira gušenje i direktno mi je saopštila da se njoj ne dopada što sam je dovela u bolnicu. Stanje se je pogoršavalo tokom noći, i ona je u rano jutro, pre šest sati, prestala da diše u mojim rukama. Njeno srce je stalo“, priča Grubanov.
Usledila je reanimacija koja je Lenku vratila u život.
„Nakon reanimacije mene praktično izbacuju napolje. Tu sam primetila i da su uzeli iz sobe u kojoj smo bili papir sa prijema, na kome je pisalo šta je sve urađeno. Na tom zamenjenom papiru su napisali da je dobila terapiju, a to je bila laž, jer ona ništa nije dobila. I kada sam uzela svu dokumentaciju, videla sam jasno da je sve bilo izmenjeno. Između ostalog, napisano je bilo da je dobila injekciju protiv gušenja, a ništa nije dobila“, tvrdi sagovornica „Vremena".
Lenka je ostala da leži na intenzivnoj nezi, a protokol sadrži odrednicu da Jelena nije mogla da bude uz svoju ćerku.
„Nisam bila uz nju i ne znam šta se dešavalo osam dana. Kao posledicu je zaradila ogromne dekubitise“, navodi Grubanov.
Dekubitis je otvorena rana na koži koja se javlja kao posledica predugog ostajanja tela u jednom položaju, najčešće kod ležanja. Dekubitisi su karakteristični za pacijente koji dosta leže ili su nepokretni.
„Koliko je stanje bilo ozbiljno govori činjenica da je ona dekubitise dobila u februaru, a kraste su joj otpale tek u julu. Lenka je izgubila svaku funkciju. Imala je jaku spazmu, dete je izgubilo vid, mogućnost hoda i govora. Od zdravog deteta pretvorila se u dete koje je izgubilo svaku funkciju“, ističe Jelena Grubanov.
Doktori su joj nakon osam dana poručili da zbog ozbiljnih oštećenja, ćerku može samo da smesti u neku od ustanova, i da će ona zauvek ostati biljka.
„Doktori nisu imali objašnjenje za to što se desilo. Oni su svi ćutali“, podvlači ona. Dodaje da ne želi nikoga da imenuje i da dovodi u neprijatnu situaciju.
Podnela je prigovore i pisala nadređenima. Međutim, ništa nije postigla.
Pisala je i doktorima i pitala da li posle svega što se desilo mogu mirno da spavaju? Odgovor nije dobila.
„Borba protiv institucija je ovde borba sa vetrenjačama“, ocenjuje ona.
[caption id="attachment_4841767" align="aligncenter" width="718"] Dragana Mišić Bilas i Mateja Bilas[/caption]
„Kao da su ga udarili palicom u glavu“
Dragana Mišić iz Beograda ima sina Mateju od 13 godina. On je bio potpuno zdrava beba.
„Bio je zdrav punih devet meseci. Otišla sam na porođaj u Narodni Front 2011. godine, pukao mi je vodenjak, sve je bilo 'normalno'. Po dolasku počinju problemi. Nisu me porodili, već su me smestili u sobu, i porodili tek sutradan“, priča ona za „Vreme“.
„Plodova voda mi je odlazila, beba se je lagano gušila unutra, ali ja sam bila prvorotka, i nisam znala ništa. Sada imam četvoro dece, porađala sam se na Zvezdari posle, i sve je bilo u redu. A tada – nije“, napominje Mišić.
Ona je „vodila privatno trudnoću“, i htela je da se porodi u bolnici „Dragiša Mišović“.
„Tumačim da mi je bila mršava veza i tamo nije bila mesto za mene, pa sam morala u 'Narodni front'. Primili su me u tri ujutru, a tek sutradan u šest ujutru su me odveli na porođaj, a u četiri popodne sam se porodila. Verovatno je sva plodova voda otišla, ne znam, ali su posledice bile katastrofalne.“
„Ono što me je najviše pogodilo je to što kada su počeli problemi – niko nije smeo da priđe i preuzme odgovornost. Nisam se otvarala, ali nisam očigledno znala da kukam da bi me porodili carskim rezom“, ocenjuje Dragana.
Kaže da, sve vreme dok je čekala, niko od medicinskog osoblja nije obilazio, i ništa se nije dešavalo.
„Nisam se otvarala, i nisam imala kontrakcije. Ima sam nakon toga iste porođaje, ali je sve bilo drugačije. Doktori su u 'Zvezdari' drugačije postupali i porođaji su prošli normalno. Dobijala sam i lekove i kiseonik, i sve je prošlo dobro. I tu je poenta. Očigledno je da nisam imala debelu vezu i nisam unapred platila. Nisam se dobro pripremila prvi put“, ukazuje Dragana Mišić.
Sagovornica „Vremena“ se priseća da je prošlo 36 sati od trenutka kada je pukao vodenjak do momenta porođaja, i to nakon njene inicijative. Pored nje je bila trudnica koja je imala vezu. Nju je njen doktor obilazio na 15 minuta do pola sata, Draganu nije niko obišao.
Kada je krenuo porođaj, beba se „zaglavila“, i krenule su komplikacije. Beba se gušila, i nakon što je izvršen porođaj, odmah je reanimirana.
„Sto za reanimaciju je bio tu, ispred mene. Sve sam videla i čula. Tražila sam da ga vidim, ali nisu dozvolili. Prebacili su preko njega pelenu. Imao je hematome na glavi, i odneli su ga na prvi ili drugi sprat na neonatologiju. Doktorka je gore bila sjajna i samo mi je rekla da dete mora dalje na lečenje. Dete je grozno nastradalo“, navodi ona.
Sin Mateja je dobio dijagnozu cerebralne paralize, epilepsije, osteoporoze, a ekvivalent onome što se njemu desilo, tvrdi Dragana, bilo bi da je udaren bejzbol palicom u glavu. Doživotni je invalid i potrebna mu je celodnevna nega.
Ako u ovoj priči ima nečeg dobrog, prema rečima njegove majke, to je da Mateja sve razume, ima veliku porodicu koja ga obožava i uključen je u sve aspekte života porodice.
„Mi smo puni elana i života, i dajemo sve od sebe, ali dokle će to da traje – ne znam“, zaključuje Dragana Mišić.',
'pageDate': '2024-09-05 08:48:14',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
