Još pre nego što su izbori uopšte raspisani, kandidatura Zdravka Ponoša za predsednika Srbije unela je neočekivan optimizam u opozicione redove. Od bivšeg načelnika Generalštaba svi očekuju hrabru borbu u uslovima koji mu nimalo ne idu u prilog. Što više stranaka stane iza njega, to je veća šansa da uđe u drugi krug predsedničkih izbora
Vladeta Janković je spreman „da podrži borbu protiv ovog, ne samo trulog, već i klijentelističkog režima“. Razlikuje „dobro od zla, lepo od ružnog“ i može da okupi stručnu „ekipu koja bi raščistila ove gomile đubreta i nanosa koje ostaju posle Vesića“. Janković će biti kandidat za gradonačelnika ispred koalicije okupljene oko Stranke slobode i pravde, Narodne i Demokratske stranke
Kandidovao se za predsednika Srbije kako bi „čestiti i obespravljeni ljudi“ imali za koga da glasaju. Kao svoju prednost navodi da "nije na platnom spisku ni Vučića ni Đilasa“. Srbiju vidi kao „okupiranu zemlju“ u kojoj „pravila određuju Vučić i EU“. Iza njegove kandidature je stao pokret Da se struka pita
Dobrica Veselinović i Vladeta Janković su veoma različiti, ali obojica „smeju da vas pogledaju u oči“, Beograđanima ulivaju poverenje da bi nakon izbora mogli brzo i lako da se dogovore o postizbornoj koaliciji i biračima pružaju mogućnost izbora iz ubeđenja. Na predsedničkoj sceni opozicija ne deluje nimalo usaglašeno, ali bi Zdravko Ponoš mogao da pokrene ljude. Mimo prethodnih očekivanja, izbori 3. aprila bi mogli da budu veoma zanimljivi
Da je u Srbiji sasvim prosečno stanje demokratije i parlamenatarizma ne bi se postavljalo pitanje faovorita na ovim predsedničkim izborima. Dovoljno bi bilo samo uporediti minuli rad kandidata
Na izborima 3. aprila predsednički su se činili najmanje neizvesnim. Očekivala se ubdeljiva pobeda Aleksandra Vučića u prvom krugu. Ulaskom Ponoša u trku, i spletom još nekih okolnosti, stvari su se malo zakomplikovale
Vladeta Janković je rekao da bi „vratio železničku stanicu na staro mesto, gde i pripada“. Svesno ili ne on je ovom izjavom dramatično podigao ulog svoje moguće kandidature, ali i očekivani standard za neke druge. Svako ko bi, nakon ovoga, išao ispod toga, ne bi bio dostojan nikakve pažnje, a kamoli budućeg glasa
Premijerka Ana Brnabić praktično je optužila vlade SAD, Velike Britanije, Nemačke i Austrije da stoje iza ekoloških protesta u Srbiji koji su ozbiljno uzdrmali Vučićev režim i, bar privremeno, oterali Rio Tinto sa ovih prostora. Rekla je da „nema reči za licemerje“ ovih zemalja
Epilog poslednje posete Beogradu Evropskih posrednika u međusrtranačkom dijalogu pred izbore je da će bilo kakvo odlaganje implemetacije ugroziti efikasnost dogovorenih mera
Držanjem nemačke Vlade u ukrajinskoj krizi kao da niko nije zadovoljan. Ni malobrojni levičarski protivnici intervencionizma i NATO, niti mnogobrojni zagovornici teze da "Putin razume samo jezik sile"
Amerika nije prihvatila ruske zahteve za ograničenje širenja NATO-a na istok i predlaže pregovore o razmeštanju raketa kratkog i srednjeg dometa. Rusija tim odgovorom nije zadovoljna. Tenzije između Rusije i Zapada ne jenjavaju, a očekivani naredni potezi obe strane govore u prilog produbljivanja krize
Da li je i kako radikalski Vojvoda postao direktor specijalnih operacija Službe
Nakon što je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin u petak 21. januara u večernjem dnevniku na TV Pink dramatično izjavio da je u poslednji čas bio sprečen atentat na predsednika države, nikakvih novih saznanja o tome nema. Dok atentat u prorežimskim medijima i dalje traje, u onim drugim medijima kao da je za obznanjeno ubistvo u pokušaju Vučića prošao voz
„Valjda je Jorgovanka Tabaković zamrzla status zamenice zbog funkcije guvernerke Narodne banke Srbije. A i da nije zamrzla status teško da bi imala prave liderske ambicije nakon što je javno rekla da svom partijskom šefu često kaže: ‚Aleksandre, da li te je dostojan ovaj narod?‘ Ona titoistička – ’najveći sin naših naroda’ – ma koliko poltronska, nije u sebi nosila prezir prema narodu“
“Ja ne pamtim veće poniženje za Vučića od onoga kada su ga neki demonstranti, među kojima sam i ja bio, naterali da on natera vladu da povuče izglasani zakonski predlog, da Skupština to stavi van snage”
Nemački car Fridrih fon Hoenštaufen zvani Riđobradi – Barbarosa – na svom krstaškom pohodu se 27. jula 1189. sreo sa trećim sinom Stefana Nemanje, mladim princem Rastkom. Radoznali dečak je od careve pratnje želeo što više da sazna o severu i zapadu Evrope. Tako sam ja u romanu „Barbarosin Jevrejin u Srbiji“ opisao četrnaestogodišnjeg Rastka koji će kasnije kao duhovni vođa Srbije ući u istoriju kao najznačajnija istorijska ličnost sa ovih meridijana, a za koga me vežu i druge uspomene
Čak je i Politbiro bez Staljina bio nešto. I Centralni komitet bez Tita. I Glavni odbor SPS-a bez Miloševića i Centralna otadžbinska uprava bez Šešelja. Bez Vučića naprednjaci bi se stropoštali baš kao u sceni kad je Izildur u Gospodaru prstenova otrgao prsten moći Sauronu. Naravno, u opozicionoj eshatologiji to je optimistički rasplet. A šta ako se naprednjaci ne bi raspali posle Vučića? I da li Vučić u svom samopoimanju (viziji svog mesta u istoriji) razmišlja o SNS-u bez njega. Ne samo kad napusti čelo stranke, već i kad možda jednom ode u političku penziju
“Ljudi iz Skupštine slobodne Srbije ne misle da treba da se izađe pred građane i da se kaže: ‘Glasajte protiv Vučića’. Ne, oni treba da glasaju za mnogo bolje. Oni treba da glasaju za odgovornu, pravnu državu, bez kriminala i korupcije, za državu u kojoj će moći da budu informisani, u kojoj će javne nabavke da budu po proceduri, u kojoj se neće krasti izbori. Moramo da glasamo za zemlju u kojoj će rudarenje biti odgovorno i nije samo pitanje Rio Tinta, nego i Bora i Smedereva i drugih gradova”
Imena nekih donatora – kao što su Rokfeler i Šoroš – crvena su svetla koja signaliziraju straobalnu opasnost po srpstvo, za veliki procenat građana u Srbiji. Zaboravlja se, naravno, da je Ana Brnabić svoju karijeru izgradila kao “granti” zapadnih fondacija, a da se Vučić u nekoliko navrata susretao sa članovima porodice Šoroš i išao kao gost – sav ozaren – na večeru prilikom posete visokih funkcionera Fondacije Rokfeler Beogradu. A da ne navodimo Vučićeve sjajne odnose sa nekim aktuelnim i bivšim zapadnim visokim dužnosnicima, kojima se toliko hvali. To se, naravno, ne zove licemerje
Sveštenik, sa crnom pletenom kapicom, zatraži još jedan pozdrav za Milicu, koja piše, izvodi i komponuje, uzvodno se pojavi crni gumeni čamac, okićen zelenim lišćem i belim cvetovima, u kome je arhijerejski zamenik nosio beli stiropor krst
Iracionalni zbir monologa na političkoj sceni Crne Gore sputava bilo koju vrstu komunikacije i dovodi do “konflikta u produženom trajanju”, suštinski određuje politiku kao scensko-oratorsku predstavu, u kojoj samoproklamovane vođe samodopadno uživaju u vlastitom političkom besmislu
Srbija će, kao i prethodnih godina, obeležiti Međunarodni dan zaštite podataka maltene bez ikakve kažnjivosti za brojna kršenja prava građana
Porodica je ljubav po cenu velikog bola, bilo da ste roditelj ili dete. Za tu porodicu i decu i kroz njih živimo i tragamo za smislom. Najmanje što bismo onda mogli da očekujemo jeste da to najdublje osećanje mediji tretiraju s poštovanjem
Svako ko bi prigrlio ovakvu ideju, a da politički ne pripada konzervativnoj desnici, morao bi da se zapita: “A za šta ja to glasam glasajući za Koštunicu”?
Šta se forsira u optužnici protiv Veljka Belivuka i članova njegove kriminalne grupe, a šta se uopšte ne pominje? U kom pravcu može ići odbrana optuženih i šta bi mogli da kažu u sudnici? Kako je teklo prikupljanje dokaza za suđenje i da li je uopšte utvrđivana politička pozadina delovanja ove bande
