Foto: Wikimedia
Nemački car Fridrih fon Hoenštaufen zvani Riđobradi – Barbarosa – na svom krstaškom pohodu se 27. jula 1189. sreo sa trećim sinom Stefana Nemanje, mladim princem Rastkom. Radoznali dečak je od careve pratnje želeo što više da sazna o severu i zapadu Evrope. Tako sam ja u romanu „Barbarosin Jevrejin u Srbiji“ opisao četrnaestogodišnjeg Rastka koji će kasnije kao duhovni vođa Srbije ući u istoriju kao najznačajnija istorijska ličnost sa ovih meridijana, a za koga me vežu i druge uspomene
Danas je Savindan. Sećam se 27. januara pre 82. godine.
Princu Rastku Nemanjiću – Svetome Savi – mogu da zahvalim što sam sa jedanaest godina prisustvovao svečanom Svetosavskom balu za odrasle i dobio svoje prve dugačke pantalone. Seli smo u fijaker, mama u duboko izrezanoj, balskoj haljini, tata u smokingu, i odvezli se u hotel „Roža“ u centru Petrovgrada, današnjeg Zrenjanina. Imali smo rezervisan sto. Mnogo ljudi se stiskalo oko nas, nisu imali gde da sednu.
Na pozornicu je izašao hor i zapevao: „Uskliknimo s ljubavlju…“ Direktor gimnazije je održao govor, govorio je i jedan od maturanata. Nije me zanimalo šta pričaju, niti program, recitacije, izvođenja na violini i klaviru, ali sam uživao da gledam kako zvanice igraju kolo, pa valcer, pa tango i fokstrot, najviše kako igraju tata i mama. Mislim da su bili lepi ljudi. Mladi ljudi. On star 41, ona 39 godina, te1940. Živeće samo još kratko. Veoma kratko. Ja tada još nikakvu senku zla nisam osećao. Oni? Ne znam. U ponoć su me vratili kući.
Da je 27. januar školska slava znao sam i četiri godine pre tog svetosavskog bala u hotelu „Roža“. Na dan Svetog Save nije bilo nastave, ali odlazili smo u školu i častili se brojnim gurmanlucima. Ja gladan nikad nisam bio, ali više sam voleo sve što su mi nudili izvan kuće. Moji školski drugovi, većinom Srbi, pravoslavci, nisu mnogo razmišljali o Svetom Savi kao svetitelju i prosvetitelju, nego kako da se najedu. Verujem da on ne bio imao ništa protiv takvog provećenog odnosa vernika prema njegovom danu.
Iako veliki teolog, on nije bio za izbor između carstva nebeskog i carstva ovozemaljskog, bio je i za jedno i za drugo. Oca je kao starca nagovorio na monaški život, jer je brat bolje od njega mogao da upravlja mladom državom. Veštom diplomatijom nabavio mu je legalnu kraljevsku krunu. Sveti Sava se sa šezdesetak godina odrekao mitropolitske počasti, ali se nije povukao u ćeliju na Hilandaru. Uprkos narušenom zdravlju radoznao, kakav je bio, je krenuo na putovanja ne bi li što bolje upoznao ovaj svet pre nego što će da se predstaviti Gospodu.
Nemački car Fridrih fon Hohenštaufen zvan Riđobradi – Barbarosa – na svom krstaškom pohodu se 27. jula 1189. sastao sa Stefanom Nemanjom, velikim županom Raške, onim istim čiji spomenik ruži trg pred negdašnjom glavnom železničkom stanicom Beograda. Na osamstotu godišnjicu tog susreta sam napisao pripovetku o tom događaju. Izmislio sam da se Barbarosa tada sreo i sa Nemanjinim trećim sinom, mladim princem Rastkom. „Politika“ ju je objavila kao mali feljton u dva dela.
Poneko je pomislio da je sve to istina, bombardovali su me pitanjima, čudili se kakve sam ja to dokumente pronašao. Objašnjavao sam da je u pitanju fikcija, shvatio da sam nabasao na dobru temu i napisao roman „Barbarosin Jevrejin u Srbiji“. U njemu opisujem tada veoma mladog Rastka kao radoznalog momka koji od careve pratnje želi što više da sazna o severu i zapadu Evrope, a kasnije i kao duhovnog vođu Srbije koji, pošto se sa Svete Gore vraća kao arhiepiskop, sprovodi velike reforme, piše, prvi je književnik i zakonodavac, putuje po zemlji, organizuje ne samo religiju, nego i prosvetu, zdravstvo, postavlja temelje literaturi i umetnosti, gradi crkve i manastire, modernu državu preko brata, prvovenčanog kralja Srbije, a posle preko sinovca.
Sveti Sava je po narodnom verovanju i pastir svih vukova, vukovi mu prave društvo svake noći. U nordijskoj mitologiji vrhovnog boga Vodana prate dva gavrana i dva vuka koji se zovu Pohlepko i Proždrljivko, i to mi je logično. Kao da uz njih odmah čujem marš Valkira Riharda Vagnera. Ali za nas koji smo odrasli uz Grimovu Crvenkapicu vuk je oličenje zla, otkuda sad on sa Svetim Savom uz „Uskliknimo s ljubavlju“? Vuk je i simbol smrti. Sveti Sava je uzor za život, ali i gospodar upokojenja, „onoga sveta“ gde će Gospod suditi o večnosti i za večno.
Kada su se prvi put srele sa učenjem o Svetom Savi u školi, uvek na zdrav način sumnjičave moje su me unuke pitale šta mislim o njemu. Odgovorio sam da je on istorijska ličnost čije reči i život svakako treba proučavati bez obzira na odnos prema veri i crkvi. Za vernike Sveti Sava je svetitelj, a za sve ostale istorijski najznačajnija ličnost sa ovih meridijana.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Agencija za sprečavanje korupcije je postupajući po zahtevu Republičkog geodetskog zavoda potvrdila da predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović ne može da bude član Komisije za izlaganje podataka o nepokretnostima
Kontroverzna izjava Snežane Paunović da bi etnički očistila Kosovo da je bila Milošević izazvala je brojne reakcije u javnosti. Deo opozicije traži njenu ostavku, Ružić se ogradio, Dačić stao u njenu odbranu, a Evropska komisija poručuje da za takvu retoriku nema mesta u Evropi
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na poziv svog francuskog kolege Emanuela Makrona prisustvovao danas u Parizu vojnoj paradi povodom Dana pada Bastilje. Režimski tabloidi su na svoj način protumačili ovaj događaj
Na Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici ministarka Srbije Snežana Paunović izjavila je da bi etnički očistila Kosovo. Ona je ekonomistkinja rodom iz Peći, koja je bila i članica Odbora za Kosovo i Metohiju
„I ako si već, po sopstvenim postupcima, nadležan za sve, hoćeš li jedog dana biti i odgovoran za sve“, upitali su studenti predsednika Srbije Aleksandra Vučića
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
