Godine 1940. su kao iz vedra neba doneti takozvani Koroščevi zakoni o Jevrejima i otac me je upoznao sa njima sa zaključkom da treba još bolje da učim. Nisam znao kako to da radim jer sam već imao sve petice i nisam video strašne oblake koji su nezaustavljivo dolazili sa zapada. Jeste, tada se negde već uveliko vodio rat, ali kod nas se naivno pevao bećarac “Alaj volem što smo neutralci!”
Nemački car Fridrih fon Hoenštaufen zvani Riđobradi – Barbarosa – na svom krstaškom pohodu se 27. jula 1189. sreo sa trećim sinom Stefana Nemanje, mladim princem Rastkom. Radoznali dečak je od careve pratnje želeo što više da sazna o severu i zapadu Evrope. Tako sam ja u romanu „Barbarosin Jevrejin u Srbiji“ opisao četrnaestogodišnjeg Rastka koji će kasnije kao duhovni vođa Srbije ući u istoriju kao najznačajnija istorijska ličnost sa ovih meridijana, a za koga me vežu i druge uspomene
Dobro se sećam mog prvog susreta sa Svetim Nikolom: došao je da daruje decu.To je zapravo katolički običaj, ali da bi obradovali decu njegov dolazak u kuće su organizovali i pripadnici drugih vera. U dečju sobu je ušao u crveno ruho odeven muškarac sa velikom belom bradom i vrećom sa poklonima. Pitao me je da li sam bio dobar
