Foto: Sergei Savostyanov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via APAmerika nije prihvatila ruske zahteve za ograničenje širenja NATO-a na istok i predlaže pregovore o razmeštanju raketa kratkog i srednjeg dometa. Rusija tim odgovorom nije zadovoljna. Tenzije između Rusije i Zapada ne jenjavaju, a očekivani naredni potezi obe strane govore u prilog produbljivanja krize
Uveče 26. januara, ambasador Sjedinjenih Država u Moskvi Džon Salivan stigao je u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije sa zvaničnim odgovorom SАD na ruske zahteve garancija za njenu bezbednost. Оvaj dokument se očekivao na Smolenskom trgu skoro dve nedelje nakon što je Rusija dostavila Vašingtonu dokument u kome predlaže da se sopstvena bezbednost ne jača na račun bezbednosti druge strane. U dokumentu se, između ostalog navodi, da se sve države koje su od 27. maja 1997. godine bile članice Severnoatlantskog pakta obavežu da neće raspoređivati svoje oružane snage i naoružanje na teritoriji ostalih evropskih država; da NATO neće primati nove članice koje su bile u sastavu SSSR, odnosno Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju; da se neće raspoređivati kopnene rakete srednjeg i kratkog dometa u oblastima iz kojih su u stanju da gađaju ciljeve na teritoriji članica suprotstavljenih strana, to jest da rakete zapadne vojne alijanse ne budu u blizini ruskih granica.
Vašington je u dokumentu koji je dostavljen Moskvi, ali (još) nije javno publikovan, odbio zahteve Rusije o ograničavanju širenja NATO-a na istok, a prihvatio pregovore o raspoređivanju raketa srednjeg dometa, merama za izgradnju poverenja i kontroli naoružanja.
Ministsar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov je odgovarajući na pitanje medija o reakciji Аmerikanaca na ruske predloge za garancije bezbednosti istakao da „u ovom dokumentu nema pozitivne reakcije na glavno pitanje, a to je ruski stav o neprihvatljivosti širenja NАTО-a na istok i razmeštanju udarnog oružja, koje bi moglo da ugrozi teritoriju Ruske Federacije“. Saopštio je da će o međuresornim ocenama biti obavešten predsednik Vladimir Putin koji će odlučivati o narednim koracima Rusije.
Portparol Кremlja Dimitrij Peskov je potvrdio novinarima da se svi ovi papiri nalaze kod predsednika Putina, da će za njihovu analizu biti potrebno neko vreme i apelovao da se ne izvode ishitreno bilo kakvi zaključci. Rekao je i da razgovor o ograničenju raketa srednjeg i kratkog dometa nije održiv izolovano od ukupne bezbednosne arhitekture, mada je svakako koristan.
Naučni direktor Valdajskog kluba i glavni urednik časopisa „Rusija u globalnim poslovima” Fjodor Lukjanov je za list „Izvestija“ procenio da će Putinov odgovor zavisiti od predloga vojnih stručnjaka, te da će u slučaju negativnog odgovora SAD ili razvlačenja pregovora preduzeti vojno-tehničke mere, što je Putin i najavio, ali ih nije konkretizovao. Lukjanov misli da će Rusija sada izjaviti da joj odgovori Vašingtona ne odgovaraju (što je praktično već rekla) i da će preduzeti neke mere, ali da on ne zna u čemu će se one sastojati. Pretpostavlja da će to najverovatnije biti demonstracija sile velikih razmera, kakve su vežbe u Belorusiji, na Кrimu i u Baltičkom moru, ili razmeštanje borbenih sistema na teritorijama koje se graniče sa članicama NАTО-a.
Lukjanov veruje, da će paralelno s tim diplomatska komunikacija najverovatnije da se nastavi. Napad Rusije na Ukrajinu, koji svi očekuju, po njegovom mišljenju se neće desiti. Reakcije će se svesti na demonstraciju sile, a ne na njeno korišćenje.
А onda će sve zavisiti od druge strane.
Sličnu prognozu iznosi i direktor Moskovskog centra Karnegi Dmitrij Trenjin:
«Dugo se smatralo da, ako je Rusija vojno nezadovoljna u Evropi, može da rasporedi više raketa Iskander u Kalinjingradu. Kalinjingradska oblast se smatrala naprednom odskočnom daskom odakle bi Rusija mogla da ugrozi sve vrste protivnika. Ali Kalinjingrad je fizički odvojen od ostatka Rusije, tamo je prilično teško nešto isporučiti i održati komunikaciju, posebno u uslovima neprijateljstva sa Zapadom. Moguće je, ali nije lako. Mnogo je lakše postaviti nešto na teritoriju prijateljske Belorusije, saveznice, gde do sada nije bilo ruskih baza i raketa, posebno ne nuklearnih.»
Vašem hroničaru se čine realnom te procene razvoja prilika na istoku, odnosno sledećih Putinovih poteza.
U svakom slučaju je izvesnije da je u datom kontekstu naslov poput onog u „Volstrit džornalu“ od 26. januara «Waiting for the last days of Putin» preuranjen.
Verovatno je da će se sa nastavkom pregovora uz pokazivanje, ali ne i upotrebu sile, nastaviti rusofobska slatka jeza u zapadnim medijima radi odbrane Ukrajine do poslednjeg Ukrajinca i razdvajanja Ukrajine od Rusije, jer to je opsesija medija i političara već čitavu deceniju, mada ona ovom novinaru s dosta iskustva izgleda besmisleno, kontraproduktivno i opasno.
U konkretnom slučaju euforija je zasnovana na tezi da ruski generalštab (ili skraćeno Putin) namerava da sa 100.000 vojnika okupira nacionalno podeljenu i nestabilnu Ukrajinu sa preko 44 miliona stanovnika. Svaki kaplar bi vam rekao da je ona amaterska.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Zameniku urednika Nova.rs od menadžmenta je stigao spisak imena režimskih novinara iz „Aloa" i „Večernjih novosti" koji bi trebalo da budu angažovani na ovom portalu. Novinari i zaposleni na Nova.rs veruju da novi menadžement želi da „neutrališe" njihov kritički stav i istraživački rad
Radnici Robnih kuća „Beograd" najavljuju protest zbog neisplaćenih otpremnina u iznosu od 4,7 miliona evra za preko tri hiljade radnika
Aleksandar Vučić nikako ne može da nađe zlatnu nišu kampanje. Posle šatri i terevenki, pa potkupljivanja birača njihovim novcima, sada je u centar svoje bitke stavio - žene. Ali to radi uz korišćenje najnižih kvazipsiholoških stereotipa
Za studente koji kampanju vode na ulici, granica između političkog marketinga i rizika po ličnu bezbednost postala je prilično tanka. U nekim slučajevima kao da su se obreli „na frontu“
Povodom smrti Biljane Plavšić, „Vreme“ objavljuje tekst Tamare Skrozze „Apsolutni prijatelji“ iz 2009. godine, nastao u vreme kada je Plavšić, posle izdržane kazne, puštena iz švedskog zatvora i vratila se u Beograd
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
