Foto: Jadranka Ilić/TanjugVladeta Janković je rekao da bi „vratio železničku stanicu na staro mesto, gde i pripada“. Svesno ili ne on je ovom izjavom dramatično podigao ulog svoje moguće kandidature, ali i očekivani standard za neke druge. Svako ko bi, nakon ovoga, išao ispod toga, ne bi bio dostojan nikakve pažnje, a kamoli budućeg glasa
Pitao sam se hoće li se neko osmeliti da to kaže, osluškivao sam, očekivao sam. I izgleda da sam dočekao. Stvar je, doduše, još krajnje nezvanična, ali nešto se ipak odledilo, pokrenulo se s mrtve tačke.
Vladeta Janković još nije kandidat jedne opozicione grupacije, ili, u boljem slučaju, celokupne stvarne opozicije za gradonačelnika Beograda. Nije mu to još zvanično ponuđeno, a nije ni on zvanično prihvatio. A ako i prihvati, tek ga čeka neizvestan napor da pobedi. Ali je cela ta zamisao sa ravni mogućeg unapređena u ravan verovatnog, i još napreduje. Sledeći nivo je nivo stvarnog: tek tu počinje politika.
U redu. Ali, šta je to izrečeno? Janković je, nabrajajući stvari za koje već sada zna da bi svakako bile deo njegovog gradonačelničkog mandata, rekao i „vratio bih železničku stanicu na staro mesto, gde i pripada“ („Nova“, 28.1.2022.).
Izrečeno je to bez „ako“, bez „ali“, i to osvežava i ohrabruje. Da postane uistinu važno, to mora da postane i zvanično, i kandidat za gradonačelnika (ako to zaista bude) mora i da svoj angažman uslovi time da svi kojih se to tiče stanu iza ovoga kao svoje zajedničke političke i građanske obaveze. Dakle, štap na kojem visi ova izjava ne može biti duži, ali ipak: nešto što bi moglo biti važno pokrenuto je. A bez toga, i sličnog, ništa ionako nije važno.
Zato što bilo ko ko bi došao u neki postnaprednjački Beograd (i ne samo Beograd, ali tu je baš urgentno) kao puki stečajni upravnik i ko bi samo nemoćno širio ruke i kršio prste nad načinjenom štetom, taj ne bi morao ni da dolazi. Politika koja sveopštu devastaciju grada prihvata kao svršen čin protiv kojeg se više ne može ništa zapravo i nije politika nego sterilno malograđansko gunđanje. Za toliko se ne morate pomeriti iz fotelje, to nije vredno iscimavanja.
Takav Vladeta Janković – kad je to već on, a ne neko drugi – bio bi i moj gradonačelnik, čak bez obzira na to što beogradska posla, strogo gledano, više nisu moja posla. Ali baš zato, utoliko mi je važnije da grad ima železničku (i autobusku, nikako se ne sme zaboraviti!) stanicu, da se u njega normalno može doći i iz njega otići.
A da li je ovu konkretnu štetu uopšte moguće ispraviti? Ne bi bilo ni lako ni jednostavno ni jeftino, ali nemoguće ipak nije. Ali još važnija od toga sama je namera, jer ona govori o tome da li se bavljenje politikom, obavljanje javne funkcije i zastupanje javnog interesa shvata samo kao lociranje zadnjeg trapa u udobnu, a možda i unosnu fotelju, ili kao mukotrpan – na granici sizifovskog – rad za opšte dobro, uključujući i poništenje varvarskih i anticivilizacijskih činova nedostojnih, neznavenih i pohlepnih.
Svesno ili ne, Vladeta Janković ovom je izjavom dramatično podigao ulog svoje moguće kandidature, ali i očekivani standard za neke druge. Svako ko bi, nakon ovoga, išao ispod toga, ne bi bio dostojan nikakve pažnje, a kamoli budućeg glasa. Jer, „vraćanje železničke stanice“ nije samo povratak nameni jedne zgrade i povratak pruge koja vodi do nje, nego je i povratak samopoštovanja. Ko misli da je to mnogo, neka mu Vučić dobaci ono malo sa svog stola, i neka mu je sa srećom.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Grupa pojedinaca napravila je dva sajta na kojima se javne nabavke Telekoma i IT sektora mogu pretraživati i upoređivati. Pozivaju medije, stručnjake i građane da pregledaju dokumentaciju i dostave argumentovana zapažanja
Vrlo brzo bi moglo da postane očito da li je Milan Radoičić otišao iz Srbije ili ne
Bolnica je formirala komisiju za vanrednu stručnu proveru i obavestila zdravstvenu inspekciju. Slučajevi smrti na porođaju u Srbiji retko dobijaju sudski epilog.
Dva sindikata javnih servisa stala su uz zahtev studenata FDU za informacije o zaposlenima RTS-a, pošto su se u javnosti pojavile tvrdnje da je reč o traženju „dosijea“. Studenti kažu da traže „javnu istinu o javnom servisu“.
Među pomilovanima je čovek koji je u aprilu u kabinetu predsednika opštine Kosjerić napao građanina koji je došao da pita za ulicu. Pomilovanje se odnosi samo na jedno od dva dela, a oštećeni najavljuje ustavnu žalbu.
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
