Da je u Srbiji sasvim prosečno stanje demokratije i parlamenatarizma ne bi se postavljalo pitanje faovorita na ovim predsedničkim izborima. Dovoljno bi bilo samo uporediti minuli rad kandidata
Apstrahirajmo političku atmosferu u Srbiji, izborne uvjete, medijsku pomračinu i ostalo, pa zamislimo sasvim prosječno stanje demokracija i parlamenatarizma. Među kandidatima za predsjednika države su Zdravko Ponoš i Aleksandar Vučić. Usporedimo ih kroz nekoliko bazičnih kategorija.
1. Lični integritet. Kada je kao Načelnik generalštaba Vojske Srbije bio suočen sa napadom na profesionalnu autonomiju, Ponoš se jasno i glasno usprotivo, potpuno svjestan da će ga to koštati postavljenja. Na drugoj strani, nije zabilježen slučaj da je Vučić pokušao izaći iz sjene šovinističkih i prostačkih ispada Vojislava Šešelja sve do druge polovine haške karijere Vojvode.
2. Kompetentnost i iskustvo. Ponoš se afirmirao u struci za koju je obrazovan u zemlji i inostranstvu napredujući redovnim putem, bez prečica i stranačkih stepenica. Tako je postigao najviše zvanje svakog profesionalnog vojnika. Kasnije, po napuštanju vojske, uspješno je obavljao diplomatske i druge poslove… A Vučić? Prvo pravo radno mjesto bivšeg dugodišnjeg generalnog sekretara Srpske radikalne stranke bila je funkcija potpredsjednika Vlade i ministra obrane.
3. Ozbiljnost i sigurnost. Javni nastupi Zdravka Ponoša svjedoče o ozbiljnosti i promišljenosti. Jasno i koncizno govori ono što zna, bez prenemaganja priznaje kada nešto ne zna. Ne glumata, niti skreće pažnju na sebe jeftinom rijaliti emotivnošću. Njegova djela su u skaldu sa riječima, ništa tu nije nepredvidivo.
Što li reći o Vučiću? Na primjer, o njegovim višesatnim televizijskim monolozima o svemu i svačemu? Ili o hiperemotivnoj šmiri? O pokretnoj traci obećanja „aviona i kamiona“ kojih se ni sam za nekoliko dana ne sjeća i, najbleže rečeno, izvrtanju sasvim provjerljivih podataka? Ali, prvenstveno, Vučić je nepredvidiv. Danas se može tvrditi jedno, sutra uraditi drugo – nikad čovjek nije načisto s njim.
4. Čista prošlost. Ponoš nije bio ratni huškač. Naprotiv, časno je obavljao svoju službu u vremenima ogromnih izazova. Ne postoje skandali ili afere koje bacaju mrlju na njegovu cjelokupnu karijeru. Također, ne mora kriti svoje izjave iz bilo kog perioda života – sada kao i onda može mirno stajati iza njih.
U slučaju Vučića sve je obrnuto. Zbog uloge u ratnohuškačoj politici, na devedesete je nametnuo amneziju. Isto i na stan dobijen tokom NATO bombardovanja. Često poriče šovinističke i brutalne izjave o ljudima date do dolaska na vlast ili ih, kada nema kud, bagatelizira kao neozbiljno mladenačko lutanje. Osim ovoga, tu je i čitav niz afera i skandala vezanih njegov način vršenja vlasti…
I da ne nabrajamo dalje. Jasno je tko je autentičan i uliva pouzdanje. Zato se u svakoj zemlji sa prosječnim stanjem demokracije i parlamenatarizma ne bi postavljalo pitanje faovorita na predsjedničkim izborima.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Saša Vuković Boske priznao je da je ubio Aleksandra Nešovića Baju u restoranu „27“, ali tvrdi da je to učinio iz straha za sopstevni život. Govorio je i o Miliću, koji ga je navodno pozvao u restoran, kao i o pokušajima da preko posrednika dođe do Marka Krička
Studenti Filozofskog fakulteta u Nišu saopštili su da se Odbor za statutarna pitanja pozitivno izjasnio o integraciji Fakulteta srpskih studija u Univerzitet, iako je Upravni sud privremeno suspendovao dozvolu za rad tog fakulteta
Nakon napada na Verana Matića ispred Narodne skupštine, Ministarstvo informisanja saopštilo je da očekuje reakciju nadležnih organa i osudilo svaki vid nasilja nad novinarima
Državna revizorska institucija utvrdila je da nijedan od osam kontrolisanih domova nije imao licencu, iako su zahtevi Ministarstvu za rad podneti još 2016. godine
Novinar i predsednik ANEM-a Veran Matić napadnut je u sredu uveče ispred Narodne skupštine Srbije dok je mobilnim telefonom snimao javno okupljanje građana
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slućaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
