Na krilima jednog naroda i jednog sabora predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je u četvrtak da će uskoro biti finalizovan predlog kojim će biti predloženo „političko razgraničenje sa Federacijom“, te da će jednog dana „raspad Bosne i Hercegovine postati činjenica“. Zašto ovakve parole odgovaraju Vučiću
Niti se jedan direktor BIA u naprednjačkom korpusu vladavine ne može nazvati stručnjakom za bezbednosna pitanja. Možda samo oni koji su bili u v.d. stanju, a i to je upitno. Na početku su se naprednjaci malo “femkali”, pa su na čelo BIA postavljali nekakve pravnike, manje ili više poznate, a potom je došlo vreme kafanskog bahaćenja, pa su direktori postajali poznati partijski ljudi. Ali i oni su menjani, u skladu sa Vučićevim kadrovskim fintama. Rotira svoje ljude kako se ne bi predugo zadržali na nekoj funkciji i tako akumulirali moć koja bi njega mogla da ugrozi, kaže za “Vreme” Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Sa razlogom nema Vučić poverenja u svoje saradnike, najbolje zna od kakvog su štofa napravljeni. Petrović dodaje da promene na čelu BIA imaju istu funkciju. Menjaju se direktori, a jedini pravi šef biva i ostaje sam predsednik
Knjiga, doduše, nije dobra, ali je zabavna. Verujem da razumete tu važnu distinkciju. Osim što je zabavna, knjiga je – to jest, pisac – u neku ruku i odvažna, jer se pozabavila nečim što je apsolutni tabu makar i kao distopijska fikcija, naročito severno od Dunava i Save
Vrhovno javno tužilaštvo objavilo je početkom juna izveštaj o radu koji obiluje podacima o kriminalitetu za 2023. godinu. Posebno je zanimljiv deo koji se odnosi na maloletnički kriminal: iako je u odnosu na 2022. primetan neznatan pad ukupnog broja krivičnih dela, zabrinjava drastičan rast nasilnih i posebno teških dela, poput ubistava, silovanja i polnog uznemiravanja
Sećam se pacijentkinje iz bolnice u Padinskoj Skeli, koja je u četrdesetim godinama prvi put bila depresivna i hospitalizovana jer joj je sin rekao: “Ti radiš celog života, nemaš ništa, a Arkanovi ljudi imaju sve.” Otišao je s njima, bio navučen na heroin i uništen. Ona nije došla u bolnicu zbog psihopatologije, već zbog socijalne patologije; društvo je bilo potpuno poremećeno, pa je posledično ona patila i morala je da potraži pomoć. U bolnici, ili u psihoterapiji, vi nekome pomognete, taj neko se vrati u porodicu ili u društvo izopačenog sistema vrednosti, kuljajućeg nasilja, i sve što ste postigli vrlo brzo biva uništeno
“Za nas kao političku platformu ‘Solidarnost’ najstrašnija je situacija bila sa rudnikom ‘Soko’, gde je osam ljudi poginulo i veliki broj ljudi je bio povređen. Sada smo imali ponovno podizanje tužbe protiv nadležnih u rudniku i sud je odbacio tu tužbu kao neosnovanu. Kako je moguće da su rudari odlazili u rudnično okno dok se nije desila nesreća iako su nadležnima u rudniku danima i nedeljama davane informacije da situacija nije bezbedna za ulazak? Ovde je najjeftiniji ljudski život”
Dok je Ivan Ivanji bio u Vajmaru, iz Lagune mu je stigao mejl sa fotografijom naslovne strane njegove najnovije knjige Bilo jednom u Jugoslaviji. Svidela mu se. Radovao se kao što se radovao svakoj novoj knjizi. A napisao ih je na desetine, ni sam nije mogao da ih sve nabroji. Ispalo je da je “testamentarna”, poslednja. Preminuo je 9. maja, na Dan pobede nad fašizmom. Knjiga je u knjižare stigla nekoliko nedelja kasnije. Ona je svedočenje o još mladoj državi koja je tek počela da staje na svoje samoupravne, socijalističke noge. Ona je sećanje čoveka sa slonovskim pamćem, koji je uvek u njega sumnjao, čoveka koji bio prisutan na toliko poprišta, kao malo ko u Srbiji, napisao je Tibor Varadi u predgovoru i zaključio: “Ako nas zanima gde smo zapravo, mislim da treba čitati Ivanjija”. Ovom prilikom objavljujemo odlomak iz knjige
Emocije su eksplodirale, Predsednik je ispratio fudbalere, a u reklamama selektor Stojković šalje orla sa šajkačom da pozove naše prvotimce. Da se razumemo, šajkaču na glavi ima orao, a ne Piksi
Pedesetak metara dalje, ulicom koja vodi do ruševina stare železničke stanice na kojoj je sat stao u trenutku zemljotresa, naleće nevini šetač na zidine nedovršene crkvetine, a na svakom koraku susreće se s besmislenim metalnim figurama – bik, na primer, imitacija onog bika s Wall Street-a, ili žena s ogromnim grudima koje samo što ne ispadnu iz haljine, ili jedno propeto, zlatno lavče na masivnom belom stubu ispred kitnjaste fasade neke državne institucije, kao da je odbeglo iz srpskih sela
“Mnogo je lakše ukrasti nego zaraditi, prepisati nego smisliti i napisati, slagati (jer to traje par sekundi) nego nešto zaista napraviti, što može da potraje i celi život. Rad na sebi u pravcu dobrog troši čoveka, njegovo biće, snagu i vreme, to se duboko i suštinski plaća”
Od sutra pa do 7. jula u Beogradu će se održavati Belef , odnosno 17 pozorišnih predstava od kojih je 7 premijera, razgovori, susreti, i biće ga po celom gradu
Da li će Rio Tinto krenuti sa izgradnjom rudnika litijuma u okolini Loznice uprkos zaustavljanju projekta od pre dve godine? Šta kaže predsednik, šta Rio Tinto, a šta poručuju aktivisti koji organizuju protest 28. juna ispred kancelarije pomenute kompanije u Loznici
Jutarnja temperatura kretaće se od 15 do 22 stepena, a najviša dnevna od 35 do 38
Zbog koncerta Nika Kejva na platou Geozavoda u Beogradu, tramvaji neće saobraćati preko Starog savskog mosta večeras od 20 do 23 sata.
Nekoliko hiljada navijača i pristalica FK Partizan protestuje u centru Beograda tražeći ostavke rukovodećih ljudi Miloša Vazure i Milorada Vučelića, smatrajući da bi to spaslo ovaj legendarni klub
Ministar za brigu o selu stiže na lice mesta sa rukom u levom džepu pantalona, popeše ga na binu, izvadi ruku iz levog džepa, reče jedno svoje razmišljanje, siđe sa bine i vrati ruku u levi džep pantalona
Šapić nema ingerencije da zabranjuje festival. Mi verujemo u razgovor i saradnju, a ne u osvetu koju zastupa gospodin Šapić, kaže Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava povodom Šapićeve izjave da gradska uprava neće davati nijednu saglasnost za održavanje festivala „Mirdita, dobar dan“
Kalkulacije su jasne – igramo nerešeno sa Engleskom, dobijamo Dansku. Engleska gubi od Danske, a mi pobeđujemo Slovence i završavamo na prvom mestu u grupi. Pitali smo sugrađane kakva su njihova očekivanja od reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu u fudbalu koje počinje danas, a odgovori su varirali od gore navedenog do „dok se ne smeni Piksi, nema nam prolaska iz grupne faze“.
„Orlić važi za jednog od zvaničnika vladajuće Srpske napredne stranke najodanijih bivšem čelniku SNS-a i šefu države", ocenjuje portal Index.hr
“Igrači su različiti, veoma talentovani i manje talentovani, pametni i manje pametni, ali su težak narod jer svi imaju veliku sujetu. Već je podrivanje timskog duha u reprezentaciji kada objavljuješ da si zvao Jokića. Možda sada svi očekuju taj predsednički poziv. I ako ga je Vučić zaista zvao, što mislim da je greška, onda ne treba da to još i objavljuje u funkciji svog marketinga. Naravno, igrači moraju da imaju određene privilegije kada svoj odmor i potrebu za oporavkom žrtvuju igrajući za državni tim; treba da imaju određene privilegija i ako nisu članovi Srpske napredne stranke. Ali mi deluje da je Vučić to učinio kako bi sebi upisao u zasluge i Jokićevo igranje. Njemu smo svi – i Jokić u ovoj situaciji – posredna sredstva”
Manifestacija neobičnog i zlokobnog naziva “Jedan narod, jedan sabor” desila se prošlog vikenda. Molilo se, jelo, pilo, pretilo, klelo u mir i jedinstvo, doneta je deklaracija o svim Srbima igde ikada, a na kraju se prigodno zaigralo kolo
Predsednica REM-a je svojim javnim stavovima u kojima je otvoreno branila vlast, dala novu dimenziju REM-u šaljući jasnu poruku: mene je izabrala ta partija i ja ću na sve načine da zastupam njene interese. A kada su mediji u pitanju, to nije zagovaranje medijskog koncepta koji propagiraju Pink i Hepi, nego nipodaštavanje one “druge medijske strane” koju je na sve načine pokušavala da omalovaži i pokaže kao jednako lošu kao što su pomenute medijske platforme
Dok vlast srbuje u Beogradu, govori o neverovatnim ekonomskim “uspesima” zemlje, priprema se za Ekspo 2027 i troši milione i milione evara, procenjuje se da oko 800.000 građana Srbije živi u apsolutnom siromaštvu. Većina bez prava na novčanu socijalnu pomoć, ionako nedovoljnu i za puko preživljavanje. Jer ako predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić kaže da sa 40.000 dinara može da preživi nekoliko dana, šta da radi tročlano domaćinstvo sa oko 21.000 dinara za mesec dana? I to, ako “imaju sreće” da obnove zahtev i dobiju pravo na novčanu socijalnu pomoć
Te noći pred odlazak u JNA s ekipom sam proveo veče u “Šansi”, potom smo pojeli picu kod Vladimira i zaseli da poduvamo na stepeništu Crkve Svetog Marka. Tu mi se dupe navuklo ‘ladnoće pa sam celu noć proveo povraćajući i s tegobnom mučninom odleteo sutradan za Ljubljanu. Po povratku, zimi bi’ redovno zaseo u “Šansu” s drugaricama sa studija, imali su odlične palačinke s orasima. Neposredno pred rat u delu bašte su otvorili bilijar. Flavio i ja nismo izlazili odatle godinama. Flavio igra dinamično i zvao sam ga Cepačoja. Nije mu se dopalo. Rekô bi mi: “Uki, pa nisam ja Cepačoja!” Te noći, imao sam utisak, trajale su beskrajno, dok se stvarnost oko nas urušavala
Kićo Slabinac iz torbe izvadi singlicu, sa osmehom ju je pokazivao, ali nema gramofona. Od susednog stola usta cura i reče da će ona doneti gramofon pošto stanuje blizu. I stvarno, pre nego smo pojeli ogromnu kolenicu, ona nasred stola postavi stari “suprafon” gramofon sa zvučnikom u poklopcu. I sede sa nama. Tada se desi neobična promocija jedne ploče. Uz treće emitovanje pesme Kiću je pratio čudesan hor beogradskih noćnih ptica
Deca mogu učestvovati u krivičnom postupku kao svedoci i njihov položaj je drugačiji u odnosu na odrasle kako zbog nedovoljne fizičke, psihičke i emocionalne zrelosti, tako i zbog težine posledica krivičnog dela koje ih pogađaju. S tim u vezi, mogu se javiti sledeća pitanja i dileme: da li deca tada imaju razloga za strah zbog toga što treba da daju iskaz pred javnim tužiocem ili sudskim većem, da li treba njih da se plaše i da li će im biti teško da prepričaju određeni događaj u kom su bili ugroženi ili povređeni
“Neke zemlje Afrike imaju mnogo snažnije civilno društvo i glasnije su kada je reč o netransparentnosti zajmova, korupciji ili ljudskim pravima. Vide Kinu kao kršitelja ljudskih prava, te su im zapadni izvori privlačniji. Međutim, mnogo puta sam čuo ono što afrički političari kažu svojim kolegama iz Evropske unije i uopšte Zapada: ‘Da, mi bismo radije imali paket zajmova i srećni smo što imamo ljudska prava kao deo toga, ali nema novca od vas. U stvari, vi samo pričate velike priče, prstom nam pretite kada se zadužujemo kod Kine, ali nam ne nudite nikakvu alternativu’”
