Supstanca je na prvom mestu i u idejnom smislu vrhunski prikaz košmara dismorfije, odnosno ozbiljnog mentalnog poremećaja i endemski rasprostranjene nemogućnosti realne slike o vlastitom izgledu (i obliku)
Deca imaju jaku vezu sa prirodom, recimo insekti im nisu strani i primećuju bačeno smeće, kaže za „Vreme“ autorka dečjih ekoloških knjiga Katarina Majić. Ali, posle i decu pokvarimo u tom pogledu
Kako objasniti nestvarnu dihotomiju u kojoj se prepliću ružičasti gala provod u kojem Mitrović poput Velikog Getsbija u doba ekonomske depresije toči šampanjac dok političari poziraju sa najjeftinijom podrigušom ili sa dva jajeta bez kobaje. Za mene je posebno zanimljivo što smo u medijima politiku sveli bukvalno na hranu kao metaforu za preživljavanje. Koncept gala/socijala umesto toga neprekidno pokušava da nas uveri u nekoliko iracionalnih pretpostavki
“Deficit ovog brenda u našim životima čini se tako akutnim jer izgleda kao da se svet oko nas ruši, naše stabilnosti su poremećene, naše dnevne navike su nezadovoljene, naši automatizmi su podriveni, život dobija unervoženi prizvuk nenormalnosti. Šta sada, šta je zamena, ima li je uopšte? Šta ću sada da nosim na put, šta ću detetu da stavim u školsku torbu?”, kaže Lazar Džamić
Studentski domovi u Srbiji i dalje funkcionišu pod teškim uslovima, pa samim tim život u njima je sve, samo ne lagodan. Studenti se u Beogradu suočavaju sa problemima klimatizacije, u Nišu se Studentski centar sam finansira, dok u Kragujevcu rade na poboljšanju uslova kroz aktivno učešće u odlučivanju. Od države ne dobijaju - skoro ništa
Sedamnaest dana čekanja na porođaj, komplikacije, falsifikovani izveštaji i nezainteresovani lekari koji čekaju mito… Ispovesti majki iz Srbije, čija će deca doživotno nositi posledice, sadrže teške optužbe. Tri majke govore za „Vreme“
Da li je akcija “Najbolja cena” samo promotivni trik vladajuće stranke u trenutku kada ljudi na ulicama protestuju protiv kopanja litijuma i kada se odlučuje o visini minimalne zarade za naredenu godinu? Ona će biti 53.592 dinara, što se poklapa sa iznosom minimalne potršačke korpe, ali za maj ove godine. Pored toga, ni Zakon o radu, a u vezi sa isplatom minimalne zarade, već godinama se u Srbiji ne poštuje
Nije slučajno što je trenutno najveći skeptik po pitanju pristupanja Evropskoj uniji ni manje ni više nego Aleksanadar Vučić. Njemu i samo njemu odgovara malograđanski status quo. Nedovoljno je hrabar da ispuni svoju radikalsku ambiciju i odrekne se evropskog novca, te nedovoljno hrabar da povuče državničke poteze i povuče društvo napred. Jer njemu je ovako dobro i dovoljno. Nama nije
Jedan bauk kruži Evropom, bauk ekstremne desnice. Na pokrajinskim izborima u istočnonemačkim pokrajinama Tiringiji i Saksoniji održanim u nedelju taj bauk je postao stvarnost: Alternativa za Nemačku koja šuruje sa nacizmom se ustoličila kao najjača politička snaga
Akcijom su obuhvaćeni: mleko, jogurt, beli sir, jabuke, krompir, testenine, pileće meso, salama, bezalkoholni napici, kafa, hrana za bebe, pelene, šamponi i kupke za odrasle, toalet papir, deterdžent za pranje veša i drugi proizvodi. Stručnjaci nisu optimistični u vezi sa rezultatima ove ekonomske akcije Vlade Srbije
Dok država teži „pravičnijim“ cenama, mnogi ekonomisti su skeptični zbog petljanja u tržište. Asistent na Ekonomskom fakultetu Aleksa Dokić za „Vreme“ kaže da Srbija prednjači po izdvajanju domaćinstva za osnovne životne potrepštine
Čuveni vizionar iz Velvet Underground John Cale je dupli album Poptical Illusion kreirao i odsvirao potpuno sam u studiju sa svojom menadžerkom Nitom Scott, uz pomoć gitariste Dustina Boyera. Radi se o svesno svedenom, delikatno lepom i raspevanom, te verovatno oproštajnom istupu jednog od onih sporednih velikana i autentičnih čudaka, koji su rokenrolu dali životni šarm
O umetničkom radu Aleksandra Denića na 60. Međunarodnoj izložbi savremene umetnosti Bijenala u Veneciji 2024.
Najnoviji roman Aleksandra Novačića Solženjicin: Odisej iz Gulaga objavljen je krajem jula u Beogradu, u izdanju izdavačke kuće Logos. Aleksandar Solženjicin je pre pedeset godina bio proteran iz SSSR-a, a državljanstvo mu je oduzeto. Posle 20 godina, poput antičkog Odiseja, vratio se u svoju opljačkanu Itaku gde su se prosci nadmetali za ruku njegove voljene Penelope, Rusije. U narednim brojevima “Vreme” će preneti najzanimljivije delove romana, uz dozvolu autora i izdavača
Novinarka televizije „Informer“ sprovela je u Malom Zvorniku pred dolazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića anketu sa lokalcima. Nasumični govornici o litijumu misle sve najbolje, o demonstrantima sve najgore, a predsednik Srbije ih kasnije preko reda pušta u salu koja broji 56 mesta
Čovek koji je prvi izašao iz aviona u Moskvi i koga je ruski predsednik Vladimir Putin zagrlio je Vadim Krasikov, koji je u Nemačkoj postao poznat kao „Ubica iz Tirgartena” i bio osuđen na doživotni zatvor. Ko je on i zašto ga je Rusija htela nazad
Kako je Spiridon Luis, nepismeni vodonoša iz Atike bez mnogo mogućnosti u životu, pobedio u prvom maratonu na Olimpijskim igrama u Atini 1896; uticao na moderni olimpizam više od bilo koga, osim Pjera de Kubertena; odbio besplatno brijanje do kraja života; uručio Hitleru grančicu mira sa svete masline u Olimpiji; vratio se u svoje selo Marusi i umro u martu 1940, nekoliko nedelja pre nego što su u Grčku upali Italijani
“Neorgansko vreme stvara neorganske ljude. Neorganski ljudi stvaraju neorganska mišljenja. Znači, mi sad živimo u jednom veštačkom, neorganskom svetu. U jednoj velikoj tehnološkoj devoluciji. Ma koliko nam se činilo kako čovek sad ide kud hoće, da imamo tu veštačku inteligenciju – mi sad živimo u devolutivnom vremenu. Svaka ljubav i sva osećanja prognani su iz sistema koji vlada sada. Jer, to pokazuje slabost, a čovek koji ima slabost nije potreban nikome. Ovde su potrebni čvrsti ljudi, koji će lako da žive tuđe direktive”
Kao umetnik i borac, akter i žrtva, ostavio je pečat u grčkoj kulturnoj i nacionalnoj samospoznaji nakon balkanskih ratova, Velikog rata, katastrofe 1922. u Maloj Aziji, diktature Metaksasa 1936, Drugog svetskog rata (1941–44), Građanskog rata (1946–1949) i vojnog režima 1970-ih. Uvažavan je kao ikona internacionalističke levičarske poetike slobode i priznao je da je došao kraj utopije za koju se kao komunista borio celog života. Kao umetnik, u svojevrsnoj Odiseji, sakupljao je i objedinjavao rasute elemente helenizma od antike, preko Vizantije do savremenih pesnika i opore narodne umetnosti. Njega i njegovu epohu nadživelo je više od 1000 dela – od muzike sfera i opere Antigona, preko Pesme mrtvog brata do sirtakija Grka Zorbe
Glavni događaj na beogradskoj likovnoj sceni ovog leta je retrospektivna izložba o velikom umetniku Đorđu Andrejeviću Kunu, povodom 120. godišnjice od njegovog rođenja. Ovo je priča osobe koja je o njemu tokom godina slušala, čitala i čije su se sudbine članova familije, kasnije će se ispostaviti i tazbine, u određenim životnim momentima preplitale
“Pred patnjom razum zaćuti. Ima naučno objašnjenje za to: kreativnost i racionalnost nisu smešteni u istom delu mozga. Kad racio radi, kreativnost ćuti i obrnuto. Ali možemo gledati i na duhovni način, jer nas patnja skrušava, slama naš ego, osećamo se manje kao stanovnici ove zemlje i bliži Bogu”
Jednog sunčanog dana 74 godine kasnije naišao sam tuda i umesto da, kao mnogo puta do tada, pođem za svojim poslovima, ušao sam u Čelebonovićevo zdanje. Pokušavam da shvatim zašto vreme ovde protiče sporije nego napolju
Nekoliko godina star snimak u kojem republikanski kandidat za potpredsednika SAD Džej Di Vens naziva visoke funkcionerke Demokratske stranke „nesrećnim ženama“ koje umesto dece imaju mačke isplivao je na društvenim mrežama. Njegov komentar odjekuje drugačije u trenutku kada mnoge žene brane svoje pravo da donose sopstvene odluke, a pitanje reproduktivnih prava predstavlja ključnu temu novembarskih izbora. Jedna od uvređenih žena je i američka glumica Dženifer Aniston, koja je ranije javno govorila o višegodišnjoj neuspešnoj borbi da postane majka
Kao umetnik i borac, akter i žrtva, ostavio je pečat u grčkoj kulturnoj i nacionalnoj samospoznaji nakon balkanskih ratova, Velikog rata, katastrofe 1922. u Maloj Aziji, diktature Metaksasa 1936, Drugog svetskog rata (1941–44), Građanskog rata (1946–1949) i vojnog režima 1970-ih. Uvažavan je kao ikona internacionalističke levičarske poetike slobode i priznao je da je došao kraj utopije za koju se kao komunista borio celog života. Kao umetnik, u svojevrsnoj Odiseji, sakupljao je i objedinjavao rasute elemente helenizma od antike, preko Vizantije do savremenih pesnika i opore narodne umetnosti. Njega i njegovu epohu nadživelo je više od 1000 dela – od muzike sfera i opere Antigona, preko Pesme mrtvog brata do sirtakija Grka Zorbe
Ko je na EXIT-u bio, taj je pohađao verovatno najznačajniji univerzitet o vlastitom postajanju čovekom na teritoriji Evrope. I šire
Nekada su tu boravili Elizabet Tejlor i Ričard Barton, Sofija Loren, Kirk Daglas, Bobi Fišer i Tito i Jovanka. Ovo ostrvo je ugostilo i porodicu Bekam, a na njemu se venčao Novak Đoković. Ipak, četiri godine zaredom, čuveno odmaralište „Sveti Stefan“ u Crnoj Gori je zakatančeno
Triler uživo. Slučaj “Jovanjica” postao je luđi od TV serije koja se emitovala u vreme Koluvijinog hapšenja. Sudski postupci “Jovanjica Jedan” i “Dva” postali su objedinjeni. To znači da će se od sada za proizvodnju droge – marihuane i skanka – zajedno suditi osamnaestorici optuženih. Šta će Srbija pre dočekati: presudu za Jovanjicu ili legalizaciju kanabisa? S tolikim brojem optuženih, suđenje može da traje “odavde do večnosti”
