Čitanjem optužnice pred Sudom Bosne i Hercegovine 4. jula počelo je suđenje šestorici bivših pripadnika Vojske Republike Srpske (VRS) koji se terete za genocid počinjen nad Bošnjacima zarobljenim nakon pada Srebrenice, u julu 1995. godine.
Prema optužnici Tužilaštva BiH, Zvornička brigada, u kojoj su bili optuženi, odigrala je ključnu ulogu u izvršenju genocida. Šest optuženih tereti se da su učestvovali u strijeljanju oko 800 Bošnjaka, među kojima je bilo i dece, zarobljenih nakon pada zaštićene zone, piše Radio Slobodna Evropa.
Tužilaštvo je navelo da su optuženi počinili ubistva Bošnjaka u selu Orahovac, nedaleko od Zvornika.
Tužilac u predmetu Predrag Tomić naveo je kako su prvooptuženi Lazar Ristić i drugi „svesno pružali pomoć u izvršenju genocida u Srebrenici“ u udruženoj zločinačkoj grupi na čelu sa Ratkom Mladićem, bivšim komandantom vojske RS-a, koji je osuđen na doživotnu kaznu zatvora u Haškom sudu.
Najavljeni su iznošenje više stotina materijalnih dokaza, kao i iskazi 27 svedoka. Naredno ročište na kojem će biti saslušana dva svedoka zakazano je za 25. jul.
Optuženi Lazar Ristić, Mladen Mihajlović, Dragoja Ivanović, Stanoje Birčaković i Milorad Birčaković i Sreten Milošević su uhapšeni 15. decembra prošle godine.
Nakon hapšenja, Sud BiH je optužene pustio da se brane sa slobode, izričući im mere kućnog pritvora i zabrane sastajanja s određenim osobama do pravosnažnosti presude.
Opasnost od bega u Srbiju
Odmah po hapšenju sedmorice optuženih, udruženje Pokret „Majke enklave Srebrenica i Žepa“ su saopštile da bi „bilo kakvo puštanje na slobodu bilo sramotno“.
„Ukoliko sud odluči da ih pusti, uprkos činjenici da su svi, ali baš svi, koji su do sada ili optuženi ili osuđeni, pobegli za Srbiju, smatraćemo sudiju/icu odgovornim i saučesnikom u tom delu, te zahtevati postupak protiv sudije. Nakon svih bežanja, dosta je puštanja!“, naveli su iz ovog udruženja.
Kad je reč o sedmorici optuženih, na uvodnom ročištu je rečeno da šestorica imaju samo bh. državljanstvo, dok Sreten Milošević ima dvojno državljasntvo BiH i Srbije.
Činjenica je da je više od sto osoba optuženih za ratne zločine pred domaćim sudovima pobeglo iz Bosne i Hercegovine i tako postalo nedostupno domaćem pravosuđu, pokazuje izveštaj Misije OEBS-a u BiH. Nedostupnost optuženika pravosuđu otežava skoro 40 odsto suđenja za ratne zločine, navedeno je u izveštaju.
Prema podacima OEBS-a, ukupno 101 optuženik je nedostupan pravosudnim institucijama BiH. OD toga, 44 optuženih je pobeglo u Srbiju, 38 je u Hrvatskoj, a 19 optuženih nalazi se u Crnoj Gori, Kanadi, Švedskoj, Švajcarskoj i Francuskoj.
Rezolucija o Srebrenici
U maju je Generalna skupština Ujedinjenih nacija izglasala Rezoluciju o genocidu u Srebrenici. U korist usvajanja rezolucije glasale su 84 države članice UN. Protiv je bilo 19 zemalja, dok je 68 bilo uzdržano.
Rezolucijom je 11. jul proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebernici. Naglašena je, između ostalog, odgovornost država da okončaju nekažnjivosti za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga kršenja međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog zakona o ljudskim pravima i da krivično gone odgovorne za takva dela da bi se izbeglo njihovo ponavljanje i došlo do održivog mira, pravde, istine i pomirenja.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre glasanja na sednici Generalne skupštine u Njujorku rekao je da rezolucija o Srebrenici neće doneti pomirenje u regionu. Tokom glasanja je u rukama čvrsto držao zastavu Srbije, da bi se nakon što je rezolucija usvojena ogrnuo njome uprkos opomeni obezbeđenja.
Spinovanje i propaganda
Kako piše Istinomer, u finalnom tekstu rezolucije se ne spominje niti jedna država ili narod, već samo uspostavlja 11. jul kao međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici, te osuđuje negiranje tog zločina. Bez obzira što rezolucija ne donosi ništa novo, odnosno ništa što već nije potvrđeno presudama Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde, nametnut je spin o kolektivnoj odgovornosti Srba.
U preambuli rezolucije se naglašava individualni karakter zločina, kako bi se sprečila zloupotreba, bilo politička, bilo pravna, kako bi se ljudi ili narod označili kao genocidni, naglasio je tada predstavnik Crne Gore u Generalnoj skupštini UN. Crna Gora je prethodno uložila amandman, upravo kako bi se u preambuli rezolucije naglasilo da odgovornost za zločin pada na pojedince.
Uprkos tome, u Srbiji je tih dana počela kampanja „Srbi nisu genocidan narod“, koja i dalje povremeno provejava u političkoj retorici, a svakako se očekuje da ponovo zaživi u oči godišnjice obeležavanja masovnog zločina u Srebrenici. Glavni vinovnici ove priče bili su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, kao i drugi pripadnici vlasti Srbije i Srpske.
„Dan kasnije, pošto nas proglase za genocidni narod, mi ćemo da istaknemo naša nacionalna obeležja, našu najlepšu trobojku“, poručio je Vučić početkom aprila. Istog dana Ivica Dačić je rekao da se protivi tome da se jedino srpski narod definiše kao genocidni, a predsednica Supštine Srbije Ana Brnabić otišla je korak dalje izjavom da je Aleksandar Vučić „i sam žrtva genocida nad srpskim narodom“.
Rezolucija je u tabloidima predstavljena kao „napad na srpski narod“. Fraza „Srbi nisu genocidan narod“ se na dan izglasavanja rezolucije pojavila na bilbordima širom Srbije, kao i na Kuli Beograd.
Izvor: RSE/Istinomer
