Desetog dana puta, oko 80 biciklista, uglavnom studenata, krenuli iz Minhena ka Ulmu, ispratio ih vladika Grigorije
Uz stihove pesme „Tamo daleko” osamdesetak biciklista, uglavnom studenata, nastavilo je put ka Strazburu, gde bi trebalo da stignu kroz nekoliko dana.
Na put duži od 1.300 kilometara, studenti su krenuli 3. aprila, a pred njima su još Ulm, Štutgart, Karlsrue i cilj – Strazbur.
Oni su noć proveli u prostorijama Srpske pravoslavne crkve u Minhenu, a iz tog nemačkog grada u subotu (12. april) ujutru ispratio ih je vladika Grigorije.
Od Minhena do Ulma oni će voziti 145 kilometara.
Zatim će nastaviti dalje do Strazbura.
U Strazbur bi trebalo da stignu 15. aprila, a tamo će Savetu Evrope predati zvanični dopis studenata iz Srbije i tražiće od njih da reaguju na ono što se događa, objasnili su studenti ranije za „Vreme“.
Doček u Minhenu
Studente je u petak uveče u Minhenu dočekao veliki broj građana, među kojima su i državljani Srbije koji žive u Nemačkoj sa transparentima „Računajte za nas”.
Na Odeonsplacu održano je 16 minuta tišine u znak sećanja na 16 žrtava pada betonske nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom sadu 1. novembra prošle godine.
Studentima se obratio predstavnik gradonačelnika Minhena koji je rekao da njihovi glasovi ne smeju ostati ignorisani.
„Cela Nemačka i ceo Minhen podržavaju njihovu borbu za demokratiju“, dodao je.
View this post on Instagram
„Avangarda za celu Evropu”
Studente je u Minhenu dočekao i vladika Srpske pravoslavne crkve Grigorije koji je za N1 rekao da su studenti iz Srbije „najjednostavnije rečeno avangarda ne samo za Srbiju, nego za celu Evropu”.
„Srećan sam što mi možemo da ugostimo studente ovde u Minhenu, sutra u Augsburgu, Štutgartu u i gradu Karlsrue. Ako bismo mogli da budemo sa njima svaki sekund, to bi za nas bila velika čast. Ali i ovo, što imamo priliku da ih ugostimo, velika je čast i velika radost“, rekao je on.
Student Uroš rekao je za N1 da je doček bio fenomenalan, kao i govor vladike Grigorija, koji je poručio da ko udari na studente – ne udara samo na najbolje u srpskom narodu, već na samog Hrista.
Nazivajući studente „savremenim vitezovima” i „junacima našeg doba”, vladika Grigorije rekao je da oni podsećaju da vrlina još uvek postoji i da dobrota nije zauvek utihnula.
„Danas su s vama i kroz vas lepota, dobrota i pamet zakoračile preko našeg praga. Vaš dolazak je ovaj grad i ovaj dom učinio mestom sabornosti, požrtvovanosti, plemenitosti i istrajnosti. Stojeći ovde pred vama, ispovedam da osećam kao retko kad u životu tremu, jer je vaš podvig i borba obavezujući i podstiču svakog od nas da iz svog bića izvuče ono najbolje, ono što smo već odavno zaboravili ili potisnuli, a to je pre svega da budemo bolji i plemenitiji ljudi“, rekao je vladika Grigorije, koji je i sam bio jedan od organizatora studentskih protesta 1992. godine, dok je studirao teologiju.
On je zamolio studente da nikada ne zaborave da su im vrata SPC uvek otvorena.
„Vi ste naša deca i mi ćemo uvek kad to zatreba braniti vas i vaše ideale i ciljeve. Da to svima koji treba to da čuju kažem: ko udari na vas, ne udara samo na ono najbolje u našem narodu, nego udara na samog Hrista, koji se uvek poistovećivao sa onima koje zovemo malima, prema kojima je učinjena nepravda i zlo, a vama kažem, dobrodošli nade naše i bolje našli nas kojima vraćate život i ljudskost, neprestano nas opominjući šta znači časnost, plemenitost i dostojanstvo”, poručio je vladika.
Vladika Grigorije pozvao je studente da ostanu autentični i verni sebi, i da nikada i ni za šta, ni za kakva prolazna blaga ovoga sveta, to ne menjaju.
Izvor: FoNet/N1
Zorici Slavković Marjanović, jednoj od osumnjičenih u slučaju nadstrešnica ukinut je pritvor i određena mera zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor
Početak trećeg dana vanrednog zasedanja Skupštine obeležila je rasprava o Zakonu o alimentacionom fondu, a pale su i međusobne optužbe. Pričalo se i o šatorskom naselju u Pionirskom parku, poznatijem kao Ćacilend
U trećem obraćanju javnosti Predsednik je seo na terasu, što najviše voli, jer je iznad naroda, a na terasi, kao da je osvojio zlatnu medalju na Olimpijadi
Vučićev režim zbilja ide ka svom neumitnom kraju. Šteta koju je napravio u skoro svim sferama društva velika je i teško popravljiva. I biće sve veća što konačni odlazak bude više odlagan i prolongiran. Kakav će tačno taj kraj biti i kako će izgledati, niko ne može sa sigurnošću da predvidi. Ali se sa dosta sigurnosti može reći da bi, ukoliko bi ova “naša”, opoziciona, tj. antirežimska strana uspela da se oslobodi nekih od svojih boljki, taj odlazak sigurno bio brži i izvesniji. O kojim se boljkama radi
Rodoljublje se jasno prepoznaje u spremnosti da se borimo i damo život za slobodu svoje domovine i ne dozvolimo da nam bude nametnuta promena granica, zakona, ljudskih prava, slobode, jezika i vrednosti. Lepo zvuči, ali nije tako jednostavno
Aleksandru Vučiću sada ostaju samo stari, provereni metodi klasičnih diktatura jer ove moderne metode zaluđivanja i trovanja javnosti trokiraju. I to mu se, međutim, obija o glavu
Ne brani Vučić državu, već sebe od države. Sa bubnjem na leđima i gitarom u rukama ovaj čovek-orkestar izvodi dve-tri iste pesme bez sluha, uz falširanje i ispadnje iz ritma. Takvi su mu i vlast i politika. U najkraćem – opasni po okolinu
Hapšenja profesora, kažnjavanje ljudi, otkazi novinarkama… Režim Aleksandra Vučića se sveti i tek će da se sveti. To je dekadentna faza režima, ona pred kraj
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru
Kako je naprednjački brod počeo da tone Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
