Desetog dana puta, oko 80 biciklista, uglavnom studenata, krenuli iz Minhena ka Ulmu, ispratio ih vladika Grigorije
Uz stihove pesme „Tamo daleko” osamdesetak biciklista, uglavnom studenata, nastavilo je put ka Strazburu, gde bi trebalo da stignu kroz nekoliko dana.
Na put duži od 1.300 kilometara, studenti su krenuli 3. aprila, a pred njima su još Ulm, Štutgart, Karlsrue i cilj – Strazbur.
Oni su noć proveli u prostorijama Srpske pravoslavne crkve u Minhenu, a iz tog nemačkog grada u subotu (12. april) ujutru ispratio ih je vladika Grigorije.
Od Minhena do Ulma oni će voziti 145 kilometara.
Zatim će nastaviti dalje do Strazbura.
U Strazbur bi trebalo da stignu 15. aprila, a tamo će Savetu Evrope predati zvanični dopis studenata iz Srbije i tražiće od njih da reaguju na ono što se događa, objasnili su studenti ranije za „Vreme“.
Doček u Minhenu
Studente je u petak uveče u Minhenu dočekao veliki broj građana, među kojima su i državljani Srbije koji žive u Nemačkoj sa transparentima „Računajte za nas”.
Na Odeonsplacu održano je 16 minuta tišine u znak sećanja na 16 žrtava pada betonske nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom sadu 1. novembra prošle godine.
Studentima se obratio predstavnik gradonačelnika Minhena koji je rekao da njihovi glasovi ne smeju ostati ignorisani.
„Cela Nemačka i ceo Minhen podržavaju njihovu borbu za demokratiju“, dodao je.
View this post on Instagram
„Avangarda za celu Evropu”
Studente je u Minhenu dočekao i vladika Srpske pravoslavne crkve Grigorije koji je za N1 rekao da su studenti iz Srbije „najjednostavnije rečeno avangarda ne samo za Srbiju, nego za celu Evropu”.
„Srećan sam što mi možemo da ugostimo studente ovde u Minhenu, sutra u Augsburgu, Štutgartu u i gradu Karlsrue. Ako bismo mogli da budemo sa njima svaki sekund, to bi za nas bila velika čast. Ali i ovo, što imamo priliku da ih ugostimo, velika je čast i velika radost“, rekao je on.
Student Uroš rekao je za N1 da je doček bio fenomenalan, kao i govor vladike Grigorija, koji je poručio da ko udari na studente – ne udara samo na najbolje u srpskom narodu, već na samog Hrista.
Nazivajući studente „savremenim vitezovima” i „junacima našeg doba”, vladika Grigorije rekao je da oni podsećaju da vrlina još uvek postoji i da dobrota nije zauvek utihnula.
„Danas su s vama i kroz vas lepota, dobrota i pamet zakoračile preko našeg praga. Vaš dolazak je ovaj grad i ovaj dom učinio mestom sabornosti, požrtvovanosti, plemenitosti i istrajnosti. Stojeći ovde pred vama, ispovedam da osećam kao retko kad u životu tremu, jer je vaš podvig i borba obavezujući i podstiču svakog od nas da iz svog bića izvuče ono najbolje, ono što smo već odavno zaboravili ili potisnuli, a to je pre svega da budemo bolji i plemenitiji ljudi“, rekao je vladika Grigorije, koji je i sam bio jedan od organizatora studentskih protesta 1992. godine, dok je studirao teologiju.
On je zamolio studente da nikada ne zaborave da su im vrata SPC uvek otvorena.
„Vi ste naša deca i mi ćemo uvek kad to zatreba braniti vas i vaše ideale i ciljeve. Da to svima koji treba to da čuju kažem: ko udari na vas, ne udara samo na ono najbolje u našem narodu, nego udara na samog Hrista, koji se uvek poistovećivao sa onima koje zovemo malima, prema kojima je učinjena nepravda i zlo, a vama kažem, dobrodošli nade naše i bolje našli nas kojima vraćate život i ljudskost, neprestano nas opominjući šta znači časnost, plemenitost i dostojanstvo”, poručio je vladika.
Vladika Grigorije pozvao je studente da ostanu autentični i verni sebi, i da nikada i ni za šta, ni za kakva prolazna blaga ovoga sveta, to ne menjaju.
Izvor: FoNet/N1
Velika usmerenost na sticanje i uvećavanje materijalnog bogatstva često je znak unutrašnjeg siromaštva, usamljenosti ili čak depresije, što čovek ne prepoznaje niti pokušava da prevaziđe. Nažalost, pribavljanje novih dobara – bez obzira na njihovu veličinu ili vrednost – pruža tek kratkotrajan osećaj ispunjenosti, a neretko vodi još dubljoj praznini. Jer, kao što bi trebalo da zna svako dete, našim možemo nazvati samo ono što sami stvorimo i one koje smo voleli
Arhivar moderne Borhesove Svetske biblioteke Alef (fiktivna personalizacija veštačke inteligencija, ChatGPT) o osam sati dnevno pred ekranima, pažnji čitalaca novina i rasutoj pažnji digitalnih čitalaca, o influenserima kao dvorskim ludama digitalnog doba, o “vestima ravne zemlje”, o čurnalizmu i brzini, kao neprijatelju dubine, o sunovratu štampe u svetu i u Srbiji, o podršci koju pojedine zemlje pružaju kako bi očuvale štampu i kako značajni svetski listovi nastoje da održe štampana izdanja kao stub svog ugleda – i o nedeljniku “Vreme” kao paradigmi drame između Gutenbergove ere i digitalnog doba
Poznati glumac, reditelj i profesor Enver Petrovci preminuo je u 71. godini. Iza sebe je ostavio bogat opus na filmu, televiziji i sceni, ali i generacije učenika kojima je prenosio ljubav prema umetnosti
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
