Da li sam činjenicom da sam humanizovanog robota pošteno platio stekao pravo da s njim radim šta je meni volja? Imaju li roboti neka prava, treba li im ograničiti radno vreme kako bi se redovno održavali i punili baterije
To se do sada viđalo samo u crtanom filmu. Zaposleni u jednom izložbenom salonu, da ne kažemo šourumu, u Šangaju bili su ne malo iznenađeni kada nisu zatekli svoje robote na mestu gde obično stoje već u sasvim drugoj prostoriji. Tek su se čudili kada su pogledali snimke sigurnosnih kamera. Na njima se vidi kako jedan mali robot prilazi grupi od desetak parkiranih većih “kolega” i počinje s njima nekakvu komunikaciju. Ubrzo robotić kreće, a za njim polaze i ostali roboti.
Onda je usledio dodatni šok kada su komunikaciju odgonetnuli. Mali robot pitao je velike robote kako su, koliko rade, da li imaju dovoljno odmora, a ovi su odgovarali da rade mnogo, da se nikada ne odmaraju, da im je teško. Robotić Erbai ih je onda pozvao da krenu s njim, kući, pa da se svi lepo odmore. Nije trebalo dvaput da im kaže.
Kada se ova vest pojavila, svi su prvo mislili da je u pitanju neki štos, ali su vlasnici salona to demantovali. Događaj je autentičan, a desio se zbog sigurnosnog propusta u softveru koji roboti koriste. U nameri da ih učine što humanijim dodavali su im i empatiju i samosažaljenje, a izgleda da je odatle do preuzimanja kontrole nad robotima bio mali korak ili kotrljaj, budući da su svi roboti na točkićima.
I dok su se mnogi zabavljali ovom situacijom, stručnjaci za veštačku inteligenciju su se ozbiljno zabrinuli. Jasno je da roboti nemaju osećanja, pa ni osećanje umora ili prekarnosti. Kada mu se baterija značajno isprazni, robot odlazi na dopunu, ne postoji mogućnost da sam sebe “slomi” kao što se to dešava ljudima. U ovom slučaju ih je neko loše isprogramirao i to nije otkrio Erbai već onaj ko je njime u tom trenutku upravljao. Dakle, neki živi haker je pronašao tu softversku rupu i iskoristio je da grupi robota izda naredbu da ga slede. To što je ona garnirana zanimljivom komunikacijom samo čini stvar pikantnijom.
Veća opasnost je u otkrivanju mogućnosti da mašina može da pokrene druge mašine i povede ih sa sobom. To znači da bi neki takav robotizovani automobil mogao da isprakrira sve samovozeće automobile u ulici i u koloni ih odvede u nepoznatom pravcu, recimo u neku garažu gde će ih rasturiti u delove. Još gore bi bilo ako bi to uradio dok su u njima ljudi koji bi ili nastavili da se tako voze, pa dokle stignu ili bi bili prinuđeni da iskaču iz vozila u pokretu. Jer bi kontrolu nad automobilom preuzeo neko drugi. Čitaocu ostavljamo da izmašta sve moguće situacije gde bi to moglo opako da se iskoristi.
Jedan deo ove priče je svakako taj bezbednosni. Da li je moj robotizovani pomoćnik, bilo da je u pitanju automobil, kućni asistent ili šporet dovoljno bezbedan ili je u njega moguće provaliti beskontaktno? Drugi deo je sindikalni. Imaju li roboti neka prava, treba li im ograničiti radno vreme kako bi se redovno održavali i punili baterije? Da li sam činjenicom da sam humanizovanog robota pošteno platio stekao pravo da s njim radim šta je meni volja, pa i da ga polupam čekićem ili teram da radi dok ne pregori ili proizvođač može da mu isprogramira zaštitu od toga? Da li mašina stiče neka prava ukoliko je sposobna da “misli” i “razgovara”?
Pitanja poput ovih možda deluju preuranjeno, ali budite sigurni da će biti važna tema kako razvoj veštačke inteligencije bude napredovao. Mašina koja suvislo odgovara na naša pitanja, predlaže, analizira zaslužiće neka prava, samo je pitanje kakva.
Dolazak Zelenskog pokazuje da će Vučić biti u stanju da žrtvuje sva svoja politička obećanja, od Gazivoda, preko bratskog odnosa sa Rusijom, do sudbine Srbije, ako u pitanje dođe njegova politička budućnost. On je, sada bez sumnje, sopstveni ostanak na vlasti pretvorio u državnu politiku ove zemlje, tako da su svi raspoloživi resursi namenjeni samo i isključivo tom cilju
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi se poslednjih desetak godina sprovodi kampanja centralizacije čija se politička pozadina i priroda u “incidentima” kakav je ovaj u Crnoj Gori ili kakva je smena mitropolita žičkog Justina nedvosmisleno jasno pokazuje. Naprosto, reč je o sistematskom i sistemskom progonu nepoćudnih, sa ciljem da se organizacione strukture SPC u potpunosti stave na raspolaganje i u službu režima u Srbiji
Možda je moguće poverovati u Boga, beskrajno samilosnog, jagnje koje se ponudilo za žrtvu i ako bi se bez problema moglo odbraniti. Ali, kako bi ovo trebalo da postigne čovek? Kako bi ograničeno biće, podložno impulsima, kome su bes i strah barem jednako jaki kao ljubav i milosrđe, trebalo ne samo da prevaziđe žudnju za osvetom već i da u sebi otkrije kapacitet za ljubav prema neprijatelju
Policija je privela petnaestogodišnjakinju zbog sumnje da je učestvovala u napadu u kojem je osamnaestogodišnja devojka izbodena nožem u ulici Braće Krsmanović u Beogradu
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
