Podmazivanje internet domaćina

Influenseri ili uticajni ljudi na internetu, poznato je, dobro zarađuju reklamirajući proizvode koje ne moraju naročito da vole ili privatno koriste. Deluje da je to laka para, ali probajte da se popnete u influenserske visine, to jest da steknete poverenje dovoljnog broja ljudi pa da vam neko ponudi da ga reklamirate. Ali, da li to što važi za cipele i tašne, pa i hotele i restorane, vredi i za lekarsku negu ili političku preporuku i to predizbornu?

U SAD misle da ne vredi. Tamošnja pravila, smišljena za konvencionalne medije poput radija, televizije i štampe obavezuju svakoga ko se tokom izbora pozitivno izjašnjava o nekom kandidatu da navede da li je od istog primio neki novac ili kakvu drugu korist. To bi trebalo da važi i za nove medije, naročito društvene, ali tamo nije tako jednostavno ispratiti tok kampanjskog novca.

Tako dolazimo do Toma Stejera, američkog milijardera i filantropa, finansijera Demokratske stranke, koji je prvo bogatstvo stekao na Vol stritu. Jedan je od retkih bogataša, uz Vorena Bafeta, koji traži da se bogati ljudi više oporezuju. Zalaže se za borbu protiv klimatskih promena, društveno odgovorno poslovanje, odgovornu poljoprivredu, a formirao je i organizaciju NextGen koja se bavi motivisanjem mladih da izađu na izbore i uključe se u politiku.

Bio je među najglasnijima kada se tražila Trampova smena u prvom mandatu i čak je pokušao da se kandiduje za predsednika na prethodnim izborima, ali je ispao dosta rano iz trke za demokratskog kandidata. Sada je odlučio da se kandiduje za guvernera Kalifornije. Para mu ne manjka, ali je shvatio da će dobiti više ako pametnije investira, to jest preneo je u politiku svoje znanje iz biznisa.

Nema boljeg puta do biračkog srce nego kada te preporuči prvi domaćin u selu. U današnje vreme, tu ulogu domaćina preuzeli su influenseri. Ko stekne njihovo poverenje lako će naći put do mladih birača, koji se o svetu ne informišu iz medija i kolumni nego iz postova.

Prvi ga je podržao influenser Džejson Ču, koji je u video-snimku analizirao Stejerovu karijeru i njegovu navodnu promenu odnosa prema novcu, kapitalizmu i društvenoj odgovornosti. Publici nije rekao da je za “onlajn komunikacije” dobio 2.000 dolara preko medijskog izvođača koji je radio za kampanju. Ajzeja Vošington, influenser sa 1,8 miliona pratilaca na TikToku je u razgovoru sa Stejerom govorio da je kandidat “baš vajb” i postavljao mu pitanja o poverenju mladih ljudi koji su razočarani kapitalizmom. Prema finansijskim izveštajima, Vošington je od kampanje dobio 10.000 dolara, što nije objavio, ali je sporni video uklonio.

Najkreativnije je bilo korišćenje platforme SajdŠift, gde je postavljen oglas kojim su pozvani korisnici da za 10 dolara po objavi postuju jednom do tri puta dnevno u korist Stejera, uz bonuse za video-snimke koji pređu 100.000 pregleda. U oglasu je, doduše, navedeno da postoji obaveza korišćenja disklejmera, ali je sama konstrukcija kampanje, masovno angažovanje malih naloga, ličila na pokušaj da se proizvede utisak spontane podrške odozdo.

Konvencionalni mediji razotkrili su ove prekršaje, ali se Stejerov tim branio govoreći da zakon nije zaobilažen, to jest kampanja tvrdi da je isplate prijavljivala. Problem je bio u tome što krajnji korisnik, gledalac na TikToku ili Instagramu, često nije jasno video da mu se prikazuje plaćena politička poruka. A upravo je tu suština sive zone: formalni trag novca može da postoji, ali politički efekat nastaje tamo gde publika misli da gleda nečiji lični stav.

I dok se vodi rasprava o legalnosti Stejerovog pristupa, možda bi za političare trebalo primeniti algoritme sa uslužnih sajtova, gde korisnici mogu da ostavljaju pozitivne i negativne komentare i ocene, svakodnevno. Ko uspe da napravi takvu aplikaciju koja će da stekne masovno poverenje birača, vladaće svetom.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!